Srbija u mraku
Ko to tamo gasi
U redovima pobednika ostale su Miloševićeve krtice-saboteri. To su
oni koji tvrde da se na plus 20 stepeni Celzijusa u Srbiji troši struja
kao da je "jovanski mraz"
Mesec
dana posle revolucije u Srbiji vreme je i dalje lepo i toplo.
Ljudi šetaju u majicama i košuljama s kratkim rukavima, na ulicama se uveliko prodaje sladoled a kafanske bašte pune su posetilaca. Tako, na primer, izgleda Beograd u ponedeljak 6. novembra. U to što je očigledno svakom dobronamernom čoveku jedino ne veruje nekolicina kontrarevolucionara koji još sede na ključnim pozicijama u Elektroprivredi Srbije. Oni su spremni da nas ubeđuju da je napolju "jovanski mraz" i da građanstvo u Srbiji troši baš onoliko struje koliko se arčilo kad su lanjski sneg i košava spuštali temperaturu na deset ispod nule. Pošto struje nema dovoljno, red je da Srbija bude u mraku 18 sati dnevno. Ako je DOS već pobedio, onda mora da počne i era humanitarne katastrofe.
Naslušali smo se, evo već treću nedelju, malih i velikih laži čitave bulumente službenika Elektroprivrede Srbije. Razni dispečeri, kontrolori, rukovodioci mreže, planeri... utrkivali su se ko će smisliti besmisleniji i bezobrazniji razlog za ostavljanje potrošača u mraku.
Odjednom su svi "lonci i poklopci", sva creva, cevi i ventili u svih 19 "fabrika" za proizvodnju struje u Srbiji naprasno počeli da riknjavaju.
Što je vreme bilo toplije, to je više generatora i blokova "iskakalo" iz mreže. A Srbi (i ostale nacionalnosti) iz inata su bespoštedno trošili struju da bi se tri puta dnevno tuširali, zagrevali stanove do plus 50 stepeni i nemilice unapred pekli prasiće za predstojeću Novu godinu.
Odjednom se ispostavilo da letos (kad je pravo vreme) nije remontovana nijedna termoelektrana, a da niko iz EPS-a ne kaže zašto to nije učinjeno. Odjednom niko od stručnjaka iz EPS-a ne ume da objasni zašto deset dana niko nije hteo da uveze struju iz inostranstva za pet miliona dolara, koliko je Dinkić oteo od Narodne banke Jugoslavije. Odjednom niko ne zna da objasni zašto ne preuzimamo struju iz Republike Srpske kad je Dodik nudi, a ne traži da se plati. Odjednom niko od vajnih stručnjaka Elektroprivrede nema odgovor na pitanje zašto baš u istom danu "ispadnu iz pogona" četiri bloka (ej, četiri) u Obrenovcu i po jedan u Kolubari i Kostolcu. I uz sve to odjednom počinje priča kako je struja u Srbiji mnogo jeftina i da treba da košta koliko i u Americi, pa ko hoće da se na nju greje treba da proda stan da se ne bi smrzavao.
Običnom potrošaču koji sedi u mraku nameće se mnogo pitanja, a svaki odgovor izaziva kipući gnev. Niko u ovoj zemlji niti je naivan a još manje šašav da ne zna da je Milošević iza sebe ostavio pustoš i ruševine. Zarad njegove lagodne vladavine i (socijalnog) mira u kući besomučno je raubovao ono što su generacije decenijama gradile. Za deset poslednjih godina u Elektroprivredi nije izgrađena nijedna nova termoelektrana ili hidroelektrana. Pred sam kraj septembarske predizborne kampanje, Milošević se sa svojom štetočinskom svitom pojavio na Đerdapu, obećavajući "struje kô pleve". Gde su tada bili ovi hrabri dispečeri, koji sada olako stavljaju prst na prekidač, da kažu kako je sve to jedna velika prevara. Bez imalo stida i poslovne odgovornosti pred kamerama državne televizije direktor Termoelektrane Drmno hladnokrvno priča da mu oprema za remont, pristigla iz Rusije, dva (ej, dva) meseca bespotrebno čami na carini. Da li je nešto preduzeo? Ništa, kaže čovek "mrtav ‘ladan". Sad se ispostavlja da je to bio sistem "drži vodu dok majstori odu", u kojem su učestvovali mnogi od onih koji sada pametuju.
Izgleda da je u tako osetljivom poslu kao što je EPS ostalo dosta nesposobnih, ideološki ostrašćenih i naročito korumpiranih ljudi starog režima. Oni koji su godinama lagodno u Miloševićevoj zavetrini i uz njegov blagoslov uzimali "masne" provizije pri uvozu struje i rezervnih delova za elektrane – ili iz svojih privatnih preduzeća potrošnim materijalom snabdevali EPS u kome su stalno zaposleni – sada izmišljaju hiljadu i jedan razlog da bi Srbiju ostavili u što dužem i gušćem mraku.
Za takve, narod ima samo jednu reč – saboteri.
Restrikcije struje na 20 stepeni Celzijusa pouzdan su znak da je Srbija usijana i da oni koji su preuzeli odgovornost za upravljanje tom državom ne smeju da misle samo na šefa Državne bezbednosti Radeta Markovića.
Slični "markovići" pritiskaju dugmiće kako bi Srbiju "pojeo mrak". A i jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica ne bi trebalo da zaboravi doprinos rudara "Kolubare" demokratizaciji zemlje. Ne zbog rudara, nego zbog svih građana ove zemlje koji ovih dana trpe i gunđaju. Zato bi sada, kad je ustoličen, mogao da prošeta i do nekog termoenergetskog bloka, kad saboteri saopšte da je baš sada iskočio iz mreže. Nije na odmet da se javnost na licu mesta uveri u priče o kvarovima koji proizvode – mrak.
