Vreme broj 514, 9. novembar 2000.

Plamen pobune osuđenika obuhvatio je od nedelje do srede zatvore u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Požarevcu i Padinskoj skeli

U noći između nedelje i ponedeljka pobunili su se osuđenici zatvoreni u Sremskoj Mitrovici. Pošto su se čuvari i osoblje povukli, zapaljene su zgrade u kojima se nalaze zatvorska štamparija, pogon za preradu drveta i ekonomat u kome je bila smeštena kompletna dokumentacija, uključujući i zatvoreničke kartone. U Kazneno popravnom domu (KPD) Sremska Mitrovica kazne izdržava oko 1300 osuđenika, među kojima 130 Albanaca, 50 stranih državljana i šestorica osuđenika na smrt. Prema prvim informacijama, pobuna se desila zbog izuzetno loših uslova života, izgladnjivanja i fizičkog zlostavljanja. Zatvorenici traže smenjivanje Pere Baroša, koji je na mesto v.d. upravnika postavljen posle smenjivanja Trivuna Ivkovića neposredno nakon "oktobarske revolucije" u Srbiji. Tvrde da bivši upravnik faktički i dalje upravlja zatvorom, zahvaljujući podršci njemu lojalnih čuvara i zaposlenih.

Zatvorenicima je ispunjen zahtev da kontaktiraju sa novinarima, kako bi javnost upoznali sa zatvorskim režimom koji slabo poznaje lečenje ili prevaspitavanje – osim bejzbol palicom "bensedin 1000", žiletima, batinanjem i izgladnjivanjem. U pismu upućenom medijima 5. oktobra, mitrovački osuđenici su svoj zatvor nazvali "poslednji koncentracioni logor u Evropi", uprkos nedavno u "Politici" objavljenoj seriji tekstova po kojima bi stanarima srpskih zatvora pozavideli mnogi gosti ovdašnjih hotela. U ponedeljak 6. novembra zahtevi osuđenika obuhvatali su 29 tačaka, među kojima je najčešće pominjana amnestija.

Istog jutra počeo je štrajk glađu zatvorenika u KPD-u Niš, da bi se uveče pretvorio u pobunu, po manje-više istom redosledu zbivanja: povlačenje čuvara, paljevina inventara i zgrada. Pokušaj zatvorske uprave da pregovara je propao jer, po rečima upravnika Petrovića, "oni zahtevaju amnestiju ne samo za političke zatvorenike već i za ostale, i traže da dođu koministri pravde". U niškom zatvoru nalazi se više od hiljadu osuđenika od kojih, prema procenama, oko 800 učestvuje u pobuni; 300 zatvorenika Albanaca izolovano je od "domaćih".

Nagoveštaj upravnika KPD-a Niš da se "i u Požarevcu nešto dešava" potvrđen je u utorak 7. novembra kada su se pobunili osuđenici – i osuđenice – u Zabeli. Pored već standardnih zahteva za popravljanje uslova kažnjeničkog života i proširivanje mogućnosti amnestije i za počinioce opštih krivčnih dela, pobunjenici su istakli i parolu "JUL unutra, mi napolje".
Najzad, talasu pobuna priključili su se u utorak uveče i osuđenici u KPD-u Padinska Skela, zahtevajući da i njih obiđu koministri pravde u vladi Srbije kako bi im preneli svoje zahteve povodom uslova izdržavanja kazne, mogućnosti amnestiranja, povećanja naknade za rad. Za razliku od svojih "kolega" u drugim zatvorima, zatvorenici u Padinskoj Skeli ističu da je dosadašnji odnos komandira i ostalog osoblja bio korektan i traže da tako i ostane. Ukoliko njihovi zahtevi ne budu prihvaćeni, stupiće u štrajk.

U ovom talasu zatvoreničkih pobuna do srede je pala jedna žrtva, osuđenik Vasilije Kujović, od povreda koje je zadobio padom sa oko 20 metara visokog krova zatvorskog paviljona. Nekolicina drugih povređena je – u Sremskoj Mitrovici i Nišu – izgleda, u međusobnim obračunima osuđenika. U ponedeljak uveče iz KPD-a Sremska Mitrovica evakuisani su zatvorenici Albanci, zbog toga što je – prema objašnjenju – zgrada u kojoj su bili smešteni izgorela do temelja. Te večeri su koministri pravde u prelaznoj vladi Srbije, posle pregovora sa jednom grupom osuđenika, saopštili da se pobuna desila "pre svega zbog teških uslova života i nepoštovanja Zakona o izvršenju krivičnih sankcija u dužem periodu od strane upravnika i pojedinih saradnika". Bivši upravnik Trivun Ivković je te noći priveden, u utorak mu je finansijska policija popisala imovinu, ali je jedna grupa osuđenika odbila da se s krovova zatvorskih paviljona povuče dok svi zahtevi ne budu ispunjeni.

Ohrabrujuće je to što u prva tri dana ove pobune državni organi nisu primenili silu mada su svi zatvori okruženi policijom, a onaj u Sremskoj Mitrovici i bar jednom jedinicom specijalaca. Koministarska trojka republičkog Ministarstva pravde od ponedeljka je cirkulisala na relaciji Sremska Mitrovica – Niš – Požarevac pregovarajući sa predstavnicima zatvorenika. Dragan Subašić, Sead Spahović i Zoran Nikolić obećali su da će u roku od tri dana dati ocenu stanja u svim zatvorima Srbije i, u saradnji sa upravama zatvora, pristupiti otklanjanju "eventualnih nedostataka i nepravilnosti". Do srede ujutru postignut je dogovor da se u roku od 24 sata uspostavi poštovanje kućnog reda u Požarevcu i Nišu. Što se tiče nastavka pobune jednog dela osuđenika u Sremskoj Mitrovici, rečeno je da novih pregovora neće biti, što ostavlja otvorenom (nepomenutu) mogućnost za primenu sile.

Prema izjavama koministara pravde, zahtev za amnestiju – koju su pobunjenici kvantifikovali sa "30-40 odsto" i zahtevom da se ta mogućnost proširi sa političkih i na "obična" krivična dela, odnosno i na počinioce u povratu – nemoguće je ispuniti pre konstituisanja novog saziva Skupštine Srbije. Jedino što se moglo obećati jeste da će do tada, tj. do kraja januara iduće godine, biti spreman nacrt zakona kojim bi se pitanje amnestije regulisalo.

Aleksandar Ćirić

Savezna vlada je u utorak 7. novembra razmatrala informaciju o stanju u zatvorima, a uskoro će raspravljati i o amnestiji. "Koliko smo mi shvatili, radi se o teškim materijalnim uslovima života i izdržavanja kazni u zatvorima", izjavio je potpredsednik Miroljub Labus. "Ono što je u ovim događajima pozitivno jeste solidarnost između zatvorenika različite nacionalne pripadnosti što pokazuje da je problem u lošim uslovima u kojima zatvori funkcionišu."

Nacionalnu pripadnost zatvorenika pominjala je i direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekavši da među zatvorenicima koji su se pobunili u Sremskoj Mitrovici postoji potpuna solidarnost nezavisno od nacionalne pripadnosti, te da su zatvorenici srpske nacionalnosti tražili da svi imaju ista prava.

Inače, u zatvorima Srbije nalazi se oko 820 kosovskih Albanaca, od kojih se oko 700 tereti za politička krivična dela. Žikica Simić, psiholog u zatvorskoj bolnici u Beogradu, smatra da su pobune izazvane najavljenom amnestijom za albanske političke zatvorenike. "U zatvorskim društvima postoji velika osetljivost na neujednačenosti u postupcima prema jednoj grupi osuđenika u odnosu na drugu. Ukoliko se razmišlja o amnestiji albanskih zatvorenika, morao bi da se razmotri i slučaj nealbanskih zatvorenika, i da se od slučaja do slučaja sve to 'pročešlja' – šta bi tu moglo da bude amnestirano, a šta ne", kaže Simić.

predhodni sadržaj naredni