Korupcija u garaži
"Za neke privilegovane funkcionere pravosuđa zna se da nisu ni
videli dobijene stanove, otkupili su ih i odmah prodali", kaže
Vladan Vukčević, nekadašnji sudija Okružnog suda u Beogradu
"Mi
imamo dokaze da su neke sudije korumpirane, na neke sumnjamo, ali dok sam
ja predsednik Beogradskog okružnog suda nijedan sudija neće biti
kriminalistički obrađivan", rekao je pre nekoliko meseci Blagoje
Marjanović na opšte zaprepašćenje prisutnog kolegijuma sudija u
beogradskoj Palati pravde. On nije pominjao imena, niti je na tu temu nešto
više izrekao. Drugim rečima, nije imao ništa protiv korupcije; naprotiv
javno ju je odobrio i izazvao ogorčenje jednog broja ljudi iz pravosuđa,
najtvrdokornijih i najvernijih toj profesiji ali i raspetih, s jedne
strane, ličnim poštenjem i znanjem a s druge, suočenih sa objektivnom
situacijom u kojoj se ti kvaliteti ne cene.
"Zbog toga je među nosiocima pravosudnih organa zavladala totalna apatija i konfuzija", kaže Vladan Vukčević, nekadašnji sudija Okružnog suda u Beogradu. "Donedavno predsednik Vrhovnog suda Srbije Balša Govedarica, kao i bivši ministar pravde Srbije Dragoljub Janković i Blagoje Marjanović evidentni su grobari srpskog pravosuđa. Marjanović ne odobrava kriminalističku obradu, a istovremeno bez ikakvog razloga razrešava dužnosti trećinu sudija krivičnog odeljenja Okružnog suda. Ako to nije učinio sam već mu je bilo nametnuto, onda je po njega još gore".
POLICIJA KAO FILTER: Inače, za predsednika najvećeg balkanskog suda, Okružnog u Beogradu, Marjanović je postavljen na opšte iznenađenje čak i njegovih kolega iz Vrhovnog suda. Ostaće upamćen po tome što ništa iz svog resora nije radio, uveo je novinu i imenovao neke sudije za zamenike što su oni oberučke prihvatili u nadi da će napredovati. "Sud je namerno stavljen u poziciju da izgubi svoje interese jer vlastima nisu bile potrebne sudije već zamenici predsednika suda koji će suditi kako im on bude savetovao", objašnjavaju sudije u Palati pravde.
Socijalne razlike među ljudima u pravosuđu su ogromne. Dovoljno je sići na parking Palate pravde i videti džipove sa zatamnjenim staklima, mercedese, BMW-e i ostale skupe automobile. Sa platom od pet hiljada dinara koliko, na primer, prima sudija Okružnog suda teško da se godinama sakupi toliko para da bi se kupio neki krš od automobila, a ne BMW. "U ovom osiromašenom narodu nema više onih koji bi parama podmitili sudije", kaže Vukčević. "Zar korupcija ne može da se ogleda u neprincipijelnim unapređenjima, dobijanju stanova, kreditima i ostalim privilegijama. Ne mislim na stan koji nekom pripada već na onaj drugi, jer ima onih koji ne kreče stan, presele se jednostavno u novi. Za neke privilegovane funkcionere pravosuđa zna se da nisu ni videli dobijene stanove, otkupili su ih i odmah prodali."
Kad je reč o mitu, valja napomenuti da su glavni †lteri eventualnih sudskih procesa oduvek bili tužioci i policija, suštinski oduvek podređeni državnoj bezbednosti. Nikad tušilaštva nisu mogla da pokrenu neki postupak niti sud da otvori istragu ako policija to neće. Naravno, ukoliko je reč o krivičnim postupcima protiv iole značajnijih policajaca, debeovaca ili nekog iz vrha vlasti. Pa makar oni bili evidentne lopuže ili ubice. Opstrukciju im je omogućavao i omogućava Zakon o unutrašnjim poslovima kojim je propisano da pripadnici MUP-a mogu da se odazovu sudskim pozivima samo ako im to naredi načelnik ili ministar policije. Sasvim je onda jasno zašto načelnik resora državne bezbednosti Rade Marković neće da podnese ostavku jer ko će onda policiju i debeovce štititi od eventualnih progona. Iluzorno je očekivati da će nadležni u Gradskom SUP-u ispuniti zahtev zamenika beogradskog javnog tužioca Siniše Simića i proveriti navode iz krivične prijave protiv Markovića, pozvati ga ili privesti na saslušanje. Njegovo odbijanje da ode sa mesta resora načelnika DB-a jedan je od ključnih detalja opasne kombinatorike čiji je cilj, više nego izvesno, opstrukcija rada nove demokratske vlasti.
KO JE HTEO DA HAPSI RUDARE: U analima beogradske Palate pravde ipak će ostati zapisan događaj od 3. i 4. oktobra koji je umnogome doprineo da se bez krvi i građanskog rata okonča vladavina bivšeg režima. Naime, 3. oktobra uveče, Vesna Janjić-Belić, dežurni zamenik okružnog javnog tužioca Andrije Milutinovića, podnela je zahtev za pokretanje istrage protiv lidera DOS-a Nebojše Čovića, Borisa Tadića i kompletnog štrajkačkog odbora kolubarskih rudara zahtevajući, pored pokretanja istrage, da se za pomenutim ljudima raspiše poternica, zatim uhapse i stave u pritvor zbog, ni manje ni više sabotaže. Ovo krivično delo svrstano je inače u posebnu grupu teških krivičnih dela usmerenih protiv bezbednosti Jugoslavije među kojima su i terorizam, špijunaža, priznavanje kapitulacije i okupacije... Predviđena kazna je od 3 do 15 godina zatvora. Svoj zahtev Vesna Janjić-Belić pokušala je zajedno sa vrhuškom policije i tužilaštva da preda dežurnom istražnom sudiji koji je (nadala se Vesna Janjić-Belić) trebalo da zahtev prihvati, odnosno postupi po njemu, i policiji izda nalog da pohapsi i stavi u zatvor Čovića, Tadića i kolubarske rudare. Bio je to zapravo prljav i nezakonit pokušaj tužilaštva i policije da odgovornost prebace na istražnog sudiju tako da bi prilikom hapšenja sa nalogom u ruci mogli da izgovore: "To nije naša volja, mi vas ne bismo hapsili ali, evo, sud tako zahteva." Međutim, nisu imali sreće. Dežurni istražni sudija bio je tog dana i noći Nebojša Simeunović, jedan od retkih sudija javno opoziciono deklarisanih, koji je zahtev Vesne Janjić-Belić glatko odbio po cenu razrešenja kojim mu je bilo prećeno. Oterao ih je sve do đavola, okrenuo se i otišao. Za svoj postupak Simeunović je imao i opravdanje: dežurni zamenik tužioca zahtev za pokretanje istrage podnosi dežurnom istražnom sudiji isključivo za one građane koje je policija već uhapsila i sa krivičnom prijavom privela u Palatu pravde. Za sva druga krivična dela koja počine građani a nisu uhapšeni, prijave protiv njih se u tužilaštvu primaju redovnim putem i raspoređuju zamenicima tužioca prema internom dogovoru. Ipak, Vesna Janjić-Belić i dalje je ostala pri svom zahtevu i predala ga sutradan sledećem dežurnom istražnom sudiji, ali je tada već bilo izvesno da opozicija dobija izbore tako da se sudija nije složio sa njenim zahtevom i sve je palo u vodu.
Jovan Dulović
