Vreme broj 514, 9. novembar 2000.

"Nisam učestvovao u svim tim operacijama i hapšenjima, ja se tim ne bavim. Prezentacija je scenski deo; znate, sve ima svoju dramaturgiju"

Za posao koje je radio u poslednje četiri godine, s manjim prekidima, kaže da je "bio veoma zanimljiv i izuzetno naporan". Kaže da je u nekoliko navrata "pokušavao da izdejstvuje da vlada prihvati novi savezni zakon o informisanju", ali da su ti pokušaji "propadali jedan za drugim jer vlada Kontića i vlada Bulatovića nije pokazala političku spremnost da prihvati jedan takav koncept". Kao razlog navodi da je nacrt zakona bio "prilično liberalan za ono vreme". Sa zadovoljstvom ističe da je "savezna država uspela da u poslednje četiri godine stvori takav medijski ambijent u kome se desila prava eksplozija medija": "Otvoreno je oko 120 TV stanica, preko 500 radio stanica, a povećao se i broj štampanih medija." Podseća da su tada dozvole dobile "mnoge medijske kuće koje nisu bile na pozicijama vlasti, Radio B-92 na primer".

"Krajem 1997. razgovarao sam sa Ričardom Majlsom, otpravnikom poslova ambasade SAD u našoj zemlji, o pet uslova za skidanje spoljnog zida sankcija", kaže na početku razgovora bivši savezni ministar za informisanje i visoki funkcioner JUL-a Goran Matić. "Jedan od uslova bio je demokratizacija medijskog sistema. Još tada mi je Majls otvoreno rekao da smo to završili, da taj zahtev više ne postoji i da SRJ ima otvoren medijski sistem."

Uz opasku da će o otvorenosti medijskog sistema biti reči i kasnije, pitali smo Gorana Matića, s kojim smo razgovarali u sedištu JUL-a u staroj zgradi u Ulici Đure Đakovića u Beogradu, najpre o onome što se dešavalo uoči samih izbora kada čak dvadeset novinara iz Finske, Norveške, Portugalije, Engleske i Nemačke nije dobilo akreditacije. Dva novinara, jedan iz Finske i jedan iz Kanade, uhapšeni su pa potom pušteni, a jedan novinar iz Bugarske je proteran iz zemlje.

"VREME": Da li je to bila vaša odluka ili odluka vlade, ko je o tome odlučivao?

GORAN MATIĆ: Kada su u pitanju strani mediji i strani dopisnici, postoji nekoliko zakona koji regulišu tu oblast. Savezno ministarstvo za informisanje daje akreditaciju, odnosno legalizuje njihov rad na našoj teritoriji. Ali, osim nas, u toj oblasti nadležnost ima i ministarstvo inostranih poslova, koje reguliše vizni režim, i republičko ministarstvo unutrašnjih poslova, koje reguliše boravak i kretanje stranih lica. Prema tome, da bi strani novinar ušao u SRJ, morao je da reguliše status i način ulaska. Mi smo imali dosta problema s tim da strani novinari dođu bez vize na granicu i pokušaju da uđu ili dođu kao turisti pa se bave novinarskom delatnošću, pa dođu preko Podgorice bez ikakve vize i tako redom. Većina slučajeva oko uskraćivanja akreditacija bila je zbog nepravilnosti u kretanju i boravku stranaca u našoj zemlji, a ne zbog kretanja i boravka novinara. Pa videli ste da su oni, kako smo to govorili, najmaligniji, bez problema radili. CNN je bez problema boravio u našoj zemlji, BBC takođe.

Hoćete reći da nije bilo politike u određivanju ko će dobiti akreditaciju a ko ne?

Za one koji su poštovali proceduru, obratili se na pravi način našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima za vize, to nije bio nikakav problem. Onima koji nisu poštovali proceduru to je, naravno, bio problem.

Ali žalili su se i stalni dopisnici da svako malo moraju da produžavaju vize, tumačili su to nekom vrstom pritiska na njih.

To ćete morati da raspravite sa ministarstvima koja regulišu vizni režim. Mi na to nemamo uticaja. Kada neko dobije od nas akreditacuju, on je sledećih godinu dana novinar s pravom na rad, na bavljenje novinarstvom u SRJ. Za sve druge okolnosti mi nismo nadležni. Podsetiću vas da je u vreme NATO agresije 1800 stranih novinara boravilo u našoj zemlji, a u Foklandskom ratu je samo 17 novinara imalo pravo da izveštava isključivo o onom što je odobravao Admiralitet Velike Britanije. Slično je bilo i u Zalivskom ratu gde je dvadesetak novinara izveštavalo onako kako im je to nalagala komanda združenih trupa. Kod nas su boravili i novinari iz zemalja koje su nas napale i normalno obavljali svoju delatnost! Mi smo imali velike probleme da te novinare zaštitimo od naših građana. Pitajte Brenta Sadlera iz CNN-a koliko puta smo morali da ga spasavamo. Nama je tada bilo važno da istina ode u svet. Mi ovde nismo imali nikakvu cenzuru. Pa Tim Maršal iz SKY-a i još neki novinari otvoreno su rekli da toga nije bilo.

Ostaćete upamćeni i po tome što ste u jednom trenutku delovali više kao portparol vlade nego kao savezni ministar. Da li je to bila vaša odluka ili vam je nametnuta?

Savezna vlada nema klasičnog portparola, ali postoje činjenice ili informacije s kojima vlada želi da izađe u javnost. Procenjeno je da to treba da se obavi preko Ministarstva za informacije. Ja pretpostavljam na koje situacije vi mislite, ali radi se jednostavno o situacijama u kojima je bilo bitno novih činjenica u odnosu na satanizaciju SRJ i Srbije ili nekih postupaka u prošlosti, bitno novih činjenica o operaciji u Srebrenici, na primer, i još nekim drugim operacijama za koje smo mi bili optuživani.

Od koga ste dobijali podatke? Od vlade?

Ne samo od savezne vlade. Neke su činjenice u međunarodnoj javnosti eksploatisane kao primeri da smo mi Srbi varvari, da smo agresori, ne znam ni ja šta sve. Ova zemlja je medijskim manipulacijama dodatno satanizovana, i u toj situaciji, posle novih otkrića različitih struktura bezbednosti, objavljivali smo te činjenice da bi bilo jasno o čemu se stvarno radi i kako smo bili satanizovani.

To ste uradili vi kao portparol?

Tačno. Nisam bio slobodan strelac. Činjenice koje sam saopštavao javnosti bile su one za koje je dogovoreno da se saopšte. To za mene nije ništa sporno.

Pred izbore se sticao utisak da su zavere na svakom koraku. Ona četiri pripadnika KFOR-a uhapšena su u Crnoj Gori.

O tome ja nisam imao konferenciju za štampu.

Dobro. Potom razne "ose".

Ni o tome ja nisam govorio. Vi izgleda sve to vezujete za mene.

O onome o čemu ste govorili pitaću vas posebno. Dakle, recimo, ona četiri Holanđanina koji su uhapšeni i koji pred kamerama izjavljuju besmislice poput one da će "kada sretnu" Slobodana Miloševića da mu "odseku glavu i pošalju je u Hag"?

Nisam ja pričao o sečenju glave nego Holanđanin.

Dobro, ali ako već vi niste učestvovali u odabiru materijala, jeste li bar mogli da utičete, da upozorite da će se narod smejati takvim glupostima?

Ne, pazite, ono što je bilo, bilo je urađeno i eksponirano na takav način. O tome nema ni reči više, ni reči manje. Radilo se o ljudima koji postoje, koji su saopštili neke stvari, mi smo to prezentovali javnosti, javnost o tome ima svoju ocenu ili nema svoju ocenu i to je za mene "pase". To je bila tada aktuelna i zvanična politika.

Jeste li stvarno verovali da će objavljivanje takvih stvari biti produktivno i da neće stvoriti paranoičnu situaciju u javnosti kako je stranac jednako špijun ili atentator?

Ne, ne, ne. Nije takva atmosfera ni stvorena, niti možemo govoriti o njoj. Već sam pomenuo koliko je stranih novinara u našoj zemlji, a imali smo u tom trenutku i 230 humanitarnih organizacija sa hiljadama radnika, dakle ne možemo govoriti o tome da je ova zemlja stvarala i negovala atmosferu da su svi stranci, a pogotovo iz NATO zemalja takvi.

Dobro, ali bilo je tu i drugih stvari s kojima ste izlazili u javnost, "Pauk" na primer. Jeste li kao savezni ministar rekli: "Stanite malo, ljudi"?

Da vam kažem za "Pauk": i Nataša Kandić je donela dodatne detalje. Drugo, smenjena je kompletna rukovodeća struktura u obaveštajnoj službi Francuske. Zatim, na suđenju u Haškom tribunalu, Dražen Erdemović je povodom Srebrenice naveo sve njih kao saučesnike u masakru.

Ali sada im ovde sude samo za špijunažu. Nema ni onoga o pripremi atentata na Slobodana Miloševića?

O tome ja ne odlučujem. O tome odlučuje onaj ko ih je tužio.

Vi stojite iza onoga što ste govorili?

Ono što sam ja dobio od prezentovanog materijala saopšteno je javnosti.

Dakle, vi ste znači bili samo frontmen, da kažem Mik Džeger savezne vlade?

Pa otprilike. Ja nisam učestvovao u svim tim operacijama i hapšenjima, ja se tim ne bavim. Prezentacija je scenski deo; znate, sve ima svoju dramaturgiju.

Vratimo se na domaće medije. Posle 5. oktobra počele su da izlaze na svetlo dana razne stvari koje su se dešavale u velikim medijskim kućama poput RTS-a, "Politike", "Borbe" ili Tanjuga – o finansijskim malverzacijama.

Tačno.

Jeste li tokom proteklih godina imali svest o tome da se dešava nešto neobično? Jeste li probali, recimo, Vučiću da kažete "aman vidi tamo je haos, vrte se neke ogromne pare, radi se ovo ili ono"?

Ne, sad ću vam ovo reći otvoreno. Što se tiče medija koji su u nadležnosti republika, naš uticaj na njih nije postojao. Kao savezni ministar nisam imao uticaja na uređivačku i poslovnu politiku RTS-a. Ali druga je stvar sa saveznim medijima. Ja sam bio u Upravnom odboru Tanjuga.

I tamo je bilo malverzacija?

Možete uzeti zapisnike i stenograme. Na prvoj sednici Upravnog odbora, u kome je bio i Ivica Dačić, a ja kao predsednik tog odbora, naložili smo i finansijsku i deviznu kontrolu Tanjuga za rad u prethodnom periodu. Te kontrole su obavljene i pronađene su određene kriminalne radnje. Mi smo na dve sednice insistirali da se što pre stavi u proces ono što je tada nađeno.

Ali nismo videli nikakvu akciju u tom pravcu?

Nismo mi pravosuđe. Niko nije amnestirao bilo koga.

Znači, vi ocenite da su oni iz prethodnog rukovodstva krali, finansijska kontrola to utvrdi i tu se stane?

To je problem koji zadire u neke druge resore. Ne može Upravni odbor Tanjuga da vodi istragu. Mi smo naše uradili, ali mi ne sudimo.

Ni u jednom trenutku nismo amnestirali niti Jevđovića, niti bilo koje drugo rukovodstvo. Mi smo insistirali da se nalazi finansijke kontrole upute ka sudu, što je i učinjeno.

Tu su se naše nadležnosti završavale.

A "Borba"?

I tamo je bilo slično. I tamo je finansijska policija vršila kontrolu. Niko od saveznih medija nije bio amnestiran, čak smo u nekoliko navrata mi insistirali na kontrolama. Za poslovanje republičkih medija mi nismo nadležni.

Dobro, znači valja nam pitati nekog drugog zašto sve to stoji?

Da.

Dobro, da se vratimo vašem poslu. Jeste li pomislili da je kontraproduktivno to što ste stvarali utisak u javnosti kako je ugrožen život Slobodana Miloševića, svi ti teroristi i atentatori?

Ja ću vam reći nešto veoma otvoreno. U oktobru su pronađeni podaci koje smo mi javno saopštili da se prema SRJ planira lanac subverzivno-terorističkih akata radi podrivanja unutrašnje stabilnosti i poverenja građana u zemlju. To je nastavak onih za mene klasičnih političkih ubistava Zorana Todorovića, Pavla Bulatovića, Boška Peroševića, Žike Petrovića. Lanac tih akata nije nimalo naivan. Uzmite i ovaj pokušaj na Vuka Draškovića koga su zadnju godinu tretirali kao uzročnika nejedinstva opozicije. Možda je trebalo i Vuka zaplašiti pa da izađe iz političke priče i bez njega ostvariti jedinstvo opozicije koje je ostvareno. Prema tome, postoje razne opcije koje su još otvorene. Nadam se da će budućnost dati odgovore na ta pitanja.

Jeste li se naljutili na onoga ko vam je servirao priču o tome da ubica nije poznavao Boška Peroševića, a posle se ispostavilo da su komšije?

Neposredno pred početak moje konferencije za štampu republički MUP je izdao zvanično saopštenje o ovom događaju sa takvim navodima. Prema tome, nema ljutnje, a istraga će pokazati šta se dešavalo. Za mene je ostala enigma otkud na papiru pisanom rukom ubice ime Ričarda Batlera, radnika ambasade SAD koji je obezbedio odlazak Erdemovića u Hag i koji je sada tamo savetnik. Kako jedan anonimus iz Odžaka može imati upisano Batlerovo ime, to mi je i danas misterija.

Da se vratimo na informisanje. Krizni štabovi, otvaranje medija?

Govorili smo o zakonima, pominjali kodeks, a nismo govorili o "njegovom veličanstvu" novinaru. Moramo od novinara stvoriti kritičku savest društva i javnog mnjenja. Nije novinar objektivan ako uzme mikrofon i postavi ga pred člana jedne, druge i treće stranke. To je samo obezbeđenje nastupa za sve. Ali novinar mora da bude iznad i pozicije i opozicije, mora da ima svoje nezavisno mišljenje i politički sud, analitički komentar i mora podjednako da bude kritičan i prema poziciji i prema opoziciji.

Jeste li ovo što sada kažete govorili, recimo, Haži Draganu Antiću?

Jesam. E, ako mi verujete, i njemu i Milanoviću. Evo, kad smo pravili YU Info.

Tu televiziju mnogi hvale.

Stvaranjem takve televizije pokazali smo našem gledalištu da je moguće sa novom programskom koncepcijom obezbediti što viši stepen objektivnosti u informisanju. Ali, kada smo je stvarali pokušali smo da obezbedimo objektivnost kao i da ne bude euforična. Ja sam imao problem da objasnim nekim drugim medijima da treba da puste Vuka Draškovića da priča, a ne mi da objašnjavamo ko je on. Da je to naš interes. Da Đinđić može da kaže šta misli, da svi budu u programima, a da narod sudi o tome šta ko nudi i ko kakav program ima. Pa ako smo bolji da pobedimo, ako nismo da izgubimo. A ne da nikoga ne pustimo i sami pričamo pa dosadimo i Bogu i narodu. E, to je bio problem i nikako nisam mogao to da razbijem kod nekih medija, a u okviru svojih ingerencija nisam imao pravo da im naturam. Ali, za vreme kampanje sam stalno pokušavao da im kažem da puste i drugu stranu. Moramo svi naučiti da cenimo sud javnosti, da cenimo reč kritičara i da shvatimo da nije svaka kritika zlonamerna.

Bilo je i do sada argumentovanih i analitičkih, recimo, ekonomskih komentara, pa nisam primetio da su se Mirko Marjanović ili Šešelj nešto baš potresali zbog toga?

Slušajte, oni koji se nisu potresali izgubili su izbore.

Bolje da su se malo potresali.

Dušan Radulović

Jeste li kao savezni ministar i visoki funkcioner JUL-a imali uticaja na predizbornu kampanju stranaka vaše koalicije?

Ja vam otvoreno mogu reći: veoma malog ili nikakvog. Postoji mnogo za mene nerazumljivih i nerazumnih detalja od početka kampanje. Za mene je, najpre, nerazumljiva odluka o vremenu raspisivanja izbora. Nisu mi bile jasne ni ustavne promene, ali to nije moja materija. Uz to, JUL je uvek bio mlađi brat SPS-a, i mi smo u kampanji pokušavali da napravimo neke iskorake, ali je pitanje koliko smo u tome uspeli. Ne bih hteo sada da krivim SPS kao što SPS krivi JUL za neke rezultate u kampanji. Prave odgovore ko je kriv moći ćemo da vidimo tek ako izađemo odvojeno na izbore.

Izlazite sami na repubičke izbore?

Najzad.

Jeste li imali utisak da su neke stvari u kampanji kontraproduktivne?

Jesam. Kada smo imali promociju izborne liste u Centru "Sava" ja sam bio poslednji govornik. Svi prethodnici govorili su kako smo mi već pobedili i sve je bilo u euforičnoj atmosferi. Ja sam, kao poslednji, rekao da je dug put do pobede i da nismo još pobedili. Rekao sam da ne možemo računati na pobedu ako građanima ne saopštimo osnove naše politike i ako oni to ne shvate, da ne možemo pobediti samo vičući "živeo Slobodan Milošević", već da moramo ući u razjašnjavanje naše stvarnosti i projekciju budućnosti. Mi, nažalost, u to nismo dovoljno ušli. Posle mog istupa svi su bili kao pokisli i nestalo je te euforične atmosfere.

Propagandna mašina koja je radila na RTS-u, Mrkonjić na gradilištima?

Ne, ne bih o tome, nisam kreator toga i nisam učestvovao u tome. To ćete morati u intervjuu s njima.

Jeste li platili one silne reklame koje su se vrtele na RTS-u?

Predlažem vam da sva finansijska pitanja, apsolutno sva, raspravite u nekom od narednih brojeva sa licima iz JUL-a koja se time bave. Uostalom, neka imovinsko stanje JUL-a, ali i svih drugih partija, bude posebna tema u nekom od sledećih brojeva vašeg lista.

Znate li razlog zbog koga se Mirjana Marković, poslanik u Saveznom parlamentu, nije pojavila na prve dve sednice?

Znam. Razlozi su ti što još atmosfera nije kako treba i što još postoje naručeni ljudi za razne vrste provokacija ispred skupštine, na ulazu i tako redom. Uslovi na prvoj sednici u Centru "Sava" su, morate priznati, bili apsolutno neregularni sa gomilom lica koja bez ikakvih dokumenata nose oružje. Mira je želela da ide na zasedanje ali je naša procena bila da može biti naručenih provokacija ispred skupštine i nismo želeli da je izlažemo tom riziku. Mislim da će nivo takvih aktivnosti opasti kako se bude konsolidovala savezna vlast i da će moći da se radi u normalnoj atmosferi.

prethodni sadržaj naredni