Vreme broj 514, 9. novembar 2000.

Da li i kako posle pedeset godina ateisti�ke �kole uvesti veronauku u �kolski sistem

Sveti arhijerejski sabor je na pro�lonedeljnom vanrednom zasedanju prihvatio pokajanje vladike mile�evskog Filareta zbog nimalo duhovnih izjava u predizbornoj kampanji Gotovog i posvetio posebnu pa�nju "uvo�enju verske nastave kao redovnog predmeta u osnovne i srednje �kole u SR Jugoslaviji".

Zaista, da li, posle pedeset pet godina ateisti�ke �kole, uvesti veronauku u �kolski sistem ili, pak, ne?

Negativan odgovor dilemu razre�ava lako. Odgovor na pitanje "za�to ne" mo�e sam sebi dati svako ko je protiv. A�rmativan odgovor, opet, otvara nove dileme, trileme i polileme: kako nastavu organizovati s obzirom na multikonfesionalnost stanovni�tva, ko �e voditi i ko �e kontrolisati nastavu, kako �e se poduhvat �nansirati, da li �e to biti fakultativan ili obavezan predmet, zajedno ili odvojeno poha�anje, ko, kada, kako...? Pitanja su vrlo ozbiljna, posebno zbog toga �to se ti�u kategorije stanovni�tva na kojoj svet ostaje � na�e dece.

RA�OMON: "O uvo�enju veronauke kao fakultativnog predmeta nekoliko puta sam govorila na stru�nim skupovima Centralne komisije za reformu �kolstva pri Ministarstvu obrazovanja", ka�e Vesna Fila, direktorka Ogledne osnovne �kole "Vladislav Ribnikar". "Veronauka kao predmet koji mo�da ne bi imao tu terminolo�ku odrednicu obuhvatao bi osnove svetskih religija sa posebnim akcentom na pravoslavlju, �to je i logi�no jer je ve�insko stanovni�tvo u na�oj zemlji pravoslavno. Veronauka je potrebna u �koli kao kamen temeljac u vaspitanju dece i kao pre svega vaspitni predmet. Predava�i bi morali biti stru�njaci, svakako pedagozi, anga�ovani sa strane. Morao bi biti anga�ovan neko sa Filozofskog fakulteta ko bi davao op�te predznanje, a onda bi nastavu preuzimale katihete sa uskim usmerenjem na pravoslavlje. Mi smo zapravo ve� uveli veronauku na �mala vrata� u aktivnostima medijateke i biblioteke. To nije u programu, ali mi organizujemo predavanja o Starom zavetu, a u biblioteci imamo nekoliko primeraka Biblije za mlade po kojoj se, tako�e, dr�e predavanja". Gospo�a Fila misli da nije realno da �nansiranje te nastave bude iz bud�eta Ministarstva obrazovanja ("Ni za na�e plate nemaju para"), ve� je izvesnije da se ceo program �nansira iz nekog nevladinog fonda.

"Islamska zajednica, kao manjinska zajednica u na�oj zemlji, ima�e kadrovski problem kad je veronauka u �kolama u pitanju", ka�e Muhamed Jusufspahi�, glavni imam za podru�je Beograda. "Zbog toga su se u zemljama nastalim na teritoriji biv�e SFRJ mnoge manjinske verske zajednice opredelile za nastavu verske pouke u hramovima, dok bismo mi taj izazov prihvatili. Neophodno je obezbediti verou�iteljski kadar iz svih verskih zajednica koje imaju nebesku religiju, odnosno judeizam, hri��anstvo i islam. Svaka konfesija bi imala svoje predava�e, ali bi i predava�i me�usobno �gostovali�. Tako organizovana nastava bi, izme�u ostalog, demisti�kovala �veru mog drugara iz klupe�, �to bi dovelo do visokog praga me�uverske tolerancije. Nastava bi u svakom slu�aju bila fakultativana jer ima roditelja koji ne �ele versko vaspitanje za svoju decu. Oni bi mogli imati alternativu u predmetu �Etika� odnosno �Kultura religije�." Jusufspahi� misli da je uvo�enje veronauke dru�tveno op�tekorisno, pa dru�tvo treba i da ga �nansira. Predava�i bi morali vrlo pa�ljivo da se biraju, moraju biti za primer i kao teoreti�ari i kao prakti�ari. "Ako se taj uslov ne ispuni, bolje je da se veronauka i ne uvodi u �kole". Predla�e da se osnuje i Akademija za verou�itelje koja bi imala �etiri katedre: za hri��anstvo, islam i judeizam. "Sve ove religije su u osnovi iste i baziraju se na principima �ne ubij, ne ukradi, ljubi bli�njeg svog� itd. Ako se i ne bi uvela veronauka za muslimane, �to bi moglo da se iskoristi protiv na�e zemlje, opet bi bila bolja situacija jer ja, generalno, imam bolja iskustva sa veruju�ima nego sa neveruju�ima. �alosno je �to u jednom gimnazijskom ud�beniku iz istorije pi�e da je osniva� islama epilepti�ar i da je u napadima bolesti me�aju�i judeizam i hri��anstvo stvorio novu religiju."

Dr Antun Ho�evar, �upnik Crkve Krista kralja, ka�e: "Iako katoli�ka, pravoslavna, muslimanska i �idovska vera imaju mnogo toga zajedni�kog, nije pametno da veronauku u�e zajedno. Katoli�ka i Pravoslavna crkva jesu �sestrinske crkve� ali se ipak u nekim stvarima razlikuju. Za pravoslavne i Pravoslavnu crkvu dobro je da veronauka bude obavezan predmet. Ja govorim sa stanovi�ta Katoli�ke crkve i mislim da veronauka u �kolama i nije neophodna. Nas katolika je ovde malo i pouku iz vere imamo organizovanu pri crkvi. U svakom slu�aju, treba da se u�i fakultativno, i da roditelji odlu�uju o tome. Jer, prvi verou�itelji su roditelji. Mi imamo trenutno �etrdeset petoro dece na �asovima i radujemo se svakom predava�u druge konfesije. Zanimljivo je da u Sloveniji, gde je preko devedeset posto katolika, sama crkva protiv �asova veronauke u �kolama i ona je organizovana pri hramovima, dok je u Hrvatskoj obavezan predmet. Verou�itelji su �asne sestre i sve�enici."

Tatjana Franovi�, apsolvent na Bogoslovskom institutu i pomo�nik sve�tenika Jovana Jockovi�a, odr�ava nastavu veronauke pri Crkvi svetog Marka: "Va�no je da deca nau�e da Bog nije strogi �ika sa bradom koji samo ka�njava ve� da je dobar i da pra�ta i da najvi�e voli decu. Cilj je da deca u crkvu idu oslobo�ena, kao na bazen, utakmicu ili bioskop". Ona smatra da veronauka za decu pravoslavne ispovesti mora biti obavezna. Pripadnici drugih konfesija bili bi razre�eni na osnovu dokumenta koje bi izdao njihov sve�tenik da je, recimo, verska pouka organizovana u pomesnom hramu, dok bi deca bez opredeljenja mogla da poha�aju �asove Istorije hri��anstva sa posebnim osvrtom na pravoslavlje. Na tim predavanjima niko ne bi uticao na eventualno versko opredeljenje deteta nego bi se samo prezentirale �injenice o veri. Smatra da je Srpska pravoslavna crkva kadrovski sposobna da izradi plan i program nastave. "Jedan takav je ve� na snazi u Republici Srpskoj i daje dobre rezultate". �to se verou�itelja ti�e, tu je Bogoslovski institut, Teolo�ki fakultet, a i sve�tenici u po�etku mogu biti nastavnici. "U mojoj generaciji na studijama ima tri stotine studenata i od toga polovinu �ine devojke. Sada smo, posle pedeset godina mraka, u prilici da za pet godina, Bogu hvala, imamo kompletan nastavni kadar". Po njoj bi bilo dobro da verou�itelji poha�aju nastavu pedagogije i psihologije, ali ne vidi mogu�nost da se u predavanja, kao gostuju�i nastavnici, uklju�uju verou�itelji drugih konfesija.

Treba imati na umu da me�u nama i s nama �ive i protestanti, adventisti, novoverci, starokatolici, Jehovini svedoci pa i baptisti i metodisti i mnogi drugi, kao i neveruju�i, da su svi oni gra�ani ove zemlje i da imaju pravo na svoje versko opredeljenje/neopredeljenje.

O�ekuje nas ozbiljna, mogu�e i javna rasprava, a dva ministarstva � vera i obrazovanja � nalaze se pred ra�omonskim isku�enjem. Ostaje nam da se nadamo da �e re�enje biti demokratsko i pravedno. Neka nam je Bog u pomo�i.

Zoran Majdin

prethodni sadr�aj naredni