Vreme broj 514, 9. novembar 2000.

"Kabare je stav, kada je u pitanju politi�ki, satiri�ni kabare� Zato takav kabare tra�i ve�tinu, a ve�tina na�in. Izgleda da sam uspeo da na�em na�in koji me nije skratio za glavu, a mnoge je zasmejao"

Milan Gutovi� kasni desetak minuta na sastanak ("nigde slobodnog mesta za parking"). Odeven je sportski, i mladolik je (1946). Razgovaramo u polutami starinski dekorisane kafane "Ruski car" (izabrao Milan Gutovi�), u �timungu sentimentalnih melodija sa albuma Brajana Ferija As time goes by. Sastanak po�inje njegovim opiranjem fotografisanju, istina blagim, smatraju�i da njegov portet postoji u dokumentaciji, pa kad ne nailazi na razumevanje, prelazi na raspitivanje �ta �e biti tema intervjua.

Poslednjih desetak godina Milan Gutovi� je mnogo re�e govorio za novine nego u prvih dvadesetak godina svoje karijere ("Tako mi je odgovaralo, ka�e"). Nedavno se, nakon �etiri godine bez nove predstave, pojavio u glavnoj ulozi Tulumbusa (tekst Milo� Radovi�, re�ija Jago� Markovi�, produkcija "Atelje 212" i Zetsko kraljevsko pozori�te), �to je do�ivljeno kao njegov come back, a �to na� sagovornik naziva �istim slu�ajem. Pre Miroslava D. Prdi�a u Tulumbusu, Milan Gutovi� je od 1967. godine odigrao 38 uloga samo u Jugoslovenskom dramskom pozori�tu (Kad su cvetale tikve, Pigmalion, Hamlet, Spaseni, Buba u uhu, Naslovna strana, Pu�ina, Otelo, Sumrak, Putuju�e pozori�te �opalovi�, Rodoljupci, La�ni car ��epan Mali, Gospo�a ministarka...), na drugim scenama jo� desetak, glumio je u TV serijama (Metla bez dr�ke, Pustolov, Otvorena vrata) i filmovima (Tesna ko�a sva tri dela, Povratak otpisanih, Erogena zona...). Tvrdi da je vi�e predstava od kojih je odustao nego onih koje je odigrao ("Meni je to logi�no. Kome nije, neka proba da odigra sve predstave i sva re�enja koje mu ponude reditelji"), pa je otud hirovitost jedna od glavnih asocijacija na njega. Pri�a se da je Dejan Mija� jedini reditelj koji ne strahuje da �e Milan Gutovi� iza�i iz projekta u sred proba ("Najbolje ga poznajem, s njim sam najvi�e radio. Sad pripremamo Beketa, tri kratka komada").

Pri�e da ima privatni biznis, da gaji pe�urke, ima kamione ispostavile su se ta�nim. U vreme kad to nikom nije padalo na pamet, 1986. godine, napravio je politi�ki kabare Obi�no ve�e, predstavu �iji je kompletan autor i kojom zasmejava ljude temama iz ozbiljne svakodnevice. Od tada je uradio �etiri kabarea, a ovog meseca bi�e premijera petog, svaki je odigrao vi�e od stotinu puta, gostovao po Kanadi, SAD, Ju�noafri�koj Republici... U vreme kad se �ekalo u redu za Gutovi�ev kabare, 1991. godine, oti�ao je u �entu i tamo proveo dve i po godine u li�nom izgnanstvu.

O REVAN�IZMU KOJI SPROVODI MIROSLAV IZ tulumbusa: "Nezgodno mi je da pri�am o liku predstave koja je odigrana, jer o tome ne mogu ni�ta drugo da ispri�am osim onog �to mo�ete da vidite na sceni. Da sam umeo ne�to bolje da uradim, ja bih to uradio sigurno, ne bih �uvao za slede�u predstavu. Ima jedna anegdota koja je vezana za Staljina. �alio mu se neki njegov slu�benik, verovatno ranga dr�avne bezbednosti, da ima problema sa nekim �ovekom, a Staljin mu ka�e: ima �ovek � ima problem, nema �ovek � nema problem. Eto, po tom receptu funkcioni�u ljudi koji kao Miroslav misle da problem nestaje kada nestane �ovek koji pravi problem. Jasno je: ako me vi budete nervirali a ja vas ubijem, vi me vi�e ne�ete nervirati, ali ostaje pitanje koliko �e me jo� ljudi nervirati posle vas. I da li �u imati tehni�kih mogu�nosti i toliko ambicija da pobijem sve te ljude. Ipostavilo se da to re�enje jeste pre�ica, ali nije ba� najbolje. Mada, ima svojih dobrih strana... A revan�izam je osveta, to je tepanje osveti. Osveta nije vrlina, zna�i da se time ne treba baviti. Treba se baviti ne�im �to je vrlina, vrlina se ne ka�njava. Zato �to je sama po sebi kazna."

O NJEGOVOM KABAREU: "�esto sam govorio o tome. Kabare je stav, li�ni stav, kad je u pitanju politi�ki, satiri�ni kabare. U na�oj zemlji, barem je tako bilo, izno�enje li�nog stava mo�e da ne odgovara ljudima koji ne gledaju predstave a meta su smeha u sali. I oni mogu da budu osetljivi na to. Zato takav kabare tra�i ve�tinu, a ve�tina tra�i na�in. Sve �to izgovaram na sceni mo�e da bude i uvreda, ali nije, bar do sada nije bilo. A gledao sam nekoliko predstava, ne�u da navodim koje zato �to je to nepotrebno, koje se bave direktnom uvredom �oveka, �to smatram nedoli�nim pozori�tu. I neukusnim. Izgleda da sam u kabareu uspeo da na�em na�in koji me nije skratio za glavu a mogao je, a vama se dopao. Zna�i, to je to... Kabare ima upravo tu funkciju, to je na�in da se mukom, dnevnom mukom, zasmeje publika. Ja se, na primer, izmotavam sa penzionerima, ljudima koji bukvalno gladuju. Ali oni to rado gledaju i smeju se tome pre svega zato �to to nije uvredljivo ni za njih ni za bilo koga drugog, i �to nalaze u groznoj svakodnevici svetlu pukotinu koja govori da �e jednog dana svakako biti bolje �im to, i tako stra�no, mo�e da bude i sme�no. I upravo zato je ta forma dragocena za vlast, kada bi vlast imala mozga...

Sad bi trebalo da iza�e novi kabare. Zva�e se Vodi� kroz �ene (sa uputstvima, putokazima i kuknjavom). Bavim se o�enjenim mu�karcima i njihovom odnosu prema svojim �enama. I uop�te �enama. I naravno politikom, dosadno je bez politike.

Kabare sam u�io mahom gledaju�i po inostranstvu. I ne samo to, nego i u mojoj li�nosti ima ne�to �to je vrlo blisko tom na�inu scenskog izra�avanja. Mo�da sam po�eo time da se bavim zato �to je to sigurno najte�e od onog �to sam video da mo�e da se radi na sceni. Sve predstave koje sam igrao posle kabarea bile su igra u odnosu na kabare. Ne govorim samo o anga�manu, o koli�ni teksta, u jednoj predstavi ni teoretski ne mo�e� da ima� toliko teksta koliko se izgovori u kabareu, nego je i u odnosu na sve drugo �to je zadatak gluma�ki, kabare najte�e raditi. Tu su svi uzusi pomereni. To je snala�enje na novom terenu, neisprobanom."

O LI�NOM IZGANSTVU: "Nisam mogao da se uklopim u doga�aje iz 1991. Osetio sam se neuskla�enim sa onim �to se doga�alo u meni, sa onim �to se doga�alo u zemlji... Priznanje da se nisam uklopio, pa ne znam da li se tu radi o hrabrosti. Priznanje je oblik kajanja, a po religiji, to bi trebalo da zna�i o�i�enje. �im se pokaje� za ne�to, prizna� svoje gre�ke i vi�e ih ne�e� ponavljati...

A da se pobegne, mo�e svuda. Svet, bez obzira na to �to je postao globalno selo, ima mesta na koja mo�e� da se skloni�. Da se odvoji�. To je moje mi�ljenje o be�anju. Znam sve lepe re�enice o be�anju ali nikad nisam po�eleo da odem iz zemlje, da napustim zemlju. Dok sam bio mla�i, �eleo da odem i vidim ne�to, a sad vi�e ne."

O BAVLJENJU POLITIKOM: "Ne, nikad ne bih... nikad nisam bio �ak ni u nekom odboru. Nikad nisam imao tu strast prema vlasti, ja je se �ak i grozim. Imati mogu�nost da unesre�i� toliko ljudi, ili da ih usre�i�, toliku vlast imati u ruci, to tra�i ogromnu odgovornost. Za mene je to veliko pitanje, zbog �ega se ljudi bore za vlast ako je to tako odgovoran posao i te�ak.U nekim knjigama sam prona�ao da se oni ne bore za vlast nego za zloupotrebu vlasti, i da ih zato vlast privla�i. Za�to bi se ina�e neko borio za najte�i posao u zemlji. Toliko je te�ak da se ne mo�e nikakvim ekvivalentom, nikakvim novcem platiti."

O GLUMCU I PRIVATNOM BIZNISU: "Bio sam prvi, u to vreme biti glumac a privatnik bilo je ravno izboru statusa nekog uni�enog. Ja sam tada, u takvoj atmosferi, poku�avao da se bavim privatnim poslom. I bavio sam se, petnaestak godina, i vi�e. Radio sam da bih sve to ulo�io u pozori�te. Zato �to je moj posao, gluma, postao toliko uni�avaju�i, i tra�io je od �oveka svojstva koja uop�te nisu vezana za umetnost, tra�io je sposobnost da izdr�i� i pretrpi� uni�enje... e, ja to nisam mogao da podnesem. I po�eo sam da radim van pozori�ta kako bih imao od �ega da �ivim, a da ne moram da prihvatim svaku ulogu koja mi se ponudi...

O SVOJIM REDITELJSKIM AMBICIJAMA: "Re�ija je vrlo komplikovan posao, i reditelj koji tako shvata re�iju, dobar je reditelj. Ukoliko se re�ija shvata kao prosta, jednostavna stvar, uzme�, pore�a� stvar... ugasi svetlo, upali svetlo, re�ija zbilja postaje jednostavna, i lo�a.

Re�iranje kabarea? To je druga vrsta matematike. I za profesionalne reditelje."

O RAZLIKOVANJU OD DRUGIH: "Insistiram da budem normalan, da zadr�im meru normalnosti. A ako se vama �ini da se ja po ovom �to radim, kako postupam u �ivotu, razlikujem od drugih ljudi, to zna�i da okolina i sredina velikim koracima idu ka budu�nosti, nekoj zadatoj, a da ja ostajem na zakonima i postulatima koji su vladali ranije. Ako govorim o pozori�tu, mislim da se neko ko bi pro�itao isti tekst koji sam ja imao, ne bi ni setio mog re�enja zato �to je optere�en nekim drugim stvarima, ne�to mu drugo odvla�i pa�nju. A re�enje koje sam ja na�ao i koje koristim u predstavi pre�ica je koja najbr�e vodi do cilja. I najudobnije. Da sam znao jo� neku bolju pre�icu i na�in koji bi me lak�e doveo do cilja, uzeo bih to. Ali, po�to �ovek �ivi u jednoj ovakvoj atmosferi, u prelomnim trenucima, razbijan uticajima istoka zapada i svega ostalog, toliko je rasturen da vi�e i ne vidi cilj nego smatra da bi ta pre�ica koju mu je dao gospod bog, ovde u njegovoj zemlji, mo�da bila bolja i prakti�nija ako bi se i�lo okolo, samo zato �to takvo re�enje koriste Amerikanci. Svi ljudi imaju svoje metode. I ako �ovek ostane pri svojoj metodi, on je uvek originalan, iako je u su�tini banalan. To bi se moglo i za mene re�i, odnosno ja bih to mogao za sebe da ka�em."

Sonja �iri�

prethodni sadr�aj naredni