Istok je isto�no
Adam Zagajevski: Mali Larus; izbor i prevod s poljskog Biserka Raj�i�;
Stubovi kulture, Beograd,
2000
1. Kada se pisac bavi isklju�ivo sobom, vlastitim slabostima,
vlastitim �ivotom i zaboravi na objektivni svet i tra�enje istine.
2. Kada se pisac isklju�ivo bavi istinom sveta, objektivnom stvarno��u,
odmeravanjem pravde, razmatranjem ljudi, epoha i obi�aja, a zaboravi na
sebe, na vlastite slabosti, na svoj �ivot.
(Adam Zagajevski: Dva defekta
knji�evnosti)
Jedna od esejisti�kih knjiga zna�ajnog savremenog poljskog pesnika i
esejiste Adama Zagajevskog (ro�. 1945. u Lavovu, dana�nja Ukrajina),
objavljena svojevremeno u emigraciji, zove se Solidarnost i samo�a. Prva re� naslova, dakako, osim onog
"uobi�ajenog" zna�enja, upu�uje i na istoimeni poljski
sindikat � iliti formu masovnog otpora Poljaka komunizmu, tla�enju i
okupaciji njihove zemlje � kao metaforu
dru�tvenog anga�mana; u tom istom klju�u, samo�a
je zapravo umetnikovo bavljenje "ve�nim" temama, po strani od strasti
epohe. Ovaj naslov mo�da najbolje sa�ima duh njegovog dela, raspolu�enost
izme�u (vi�edecenijskog) spisateljskog sau�estvovanja u rvanju s
naizgled nesavladivim demonom bratsko-usre�iteljskog
totalitarizma sa nepreglednog tundrasto-tajgastog Istoka, i njegove gotovo
"arhai�ne" zaokupljenosti pesni�tvom, kao ne�im �to,
naizgled, jedva da je od Ovoga sveta.
Mali Larus, �arolika zbirka
du�ih, kra�ih i najkra�ih eseja i pabiraka, ponekad tek lucidnih aforizmolikih krokija � a sve to u
naslovom sugerisanoj formi leksikona � koja je nastajala negde od
sredine osamdesetih do sredine devedesetih (dakle, i pre i posle pada
Berlinskog zida) bila je, o�ito, za Zagajevskog najzgodnija forma za
razja�njavanje, sebi i drugima, te svoje kontroverzne po-etike.
S jedne strane, Zagajevski se bavi pesnicima,
piscima & ostalom mena�erijom � �to ka�e M. Panti� po M. �or�evi�u
� tj. onima koji su, �esto tek sasvim posredno, ili �ak zahvaljuju�i
tajanstvenoj sili odbijanja �
uticali na njega: od Rilkea, Bruna �ulca, Tomasa Mana, Ni�ea i Herberta
do, recimo, Ernsta Jingera i Gotfrida Bena, tih samosvojnih, izuzetnih
umetnika koji su podelili po�etno odu�evljenje nacizmom s milionima
zadriglih i frustriranih nema�kih klajnbirgera;
Zagajevski tra�i u njihovim �ivotima i knjigama korene i razloge ovog,
makar kratkotrajnog, a opet nikako slu�ajnog i s njihovim delom
nepovezanog moralnog slepila. Na drugoj strani, Zagajevski se u bezbrojnim
mini-ogledima s opsesivnom u�estalo��u vra�a (na na�in koji nema ba�
ni�eg zajedni�kog s lamentacijama ju�noslovenskih knji�evnih nadostrepnih nacionaca!) sudbini malog naroda ste�njenog me�u
okrutnim i samo�ivim gigantima � a to je, pre svega, ba� tako poljski,
zar ne?... poluanonimnom tavorenju skrajnutih knji�evnosti one
neuhvatljive "srednjoisto�ne Evrope", urakljene izme�u knute
Velikog Brata i nadmene ravnodu�nosti Zapada, neprekidnom Teroru
Istorije, sve ja�em, a odnekud sve te�em za definisanje i sagledavanje
�to idete dalje na Istok (koji je za ljude u ovom delu sveta uvek negde
dalje, negde isto�no...), orgiji "izama" koji su poharali deo sveta
izme�u Imperija, beznadnom sivilu jednog Me�usveta koji se � bez svoje
volje � nalazi u Ve�itom Provizorijumu, u �ekaonici Za Ve�ito Bolju
Budu�nost; no, Zagajevski se tako�e bavi i neizvesnostima koje Istoku
donose jedva do�ekane � tj. jedva
do�ivljene � promene, s neizle�ivim skepticizmom �oveka
svakodnevno mla�enog od Istorije, pomalo neodlu�nog pred belinom
onog Sutra: "Slama se ogavna civilizacija; ali ona me je
formirala, protiv nje sam se bunio, od nje sam poku�avao da pobegnem;
hteo ili ne hteo obele�en sam njom. Ne�u brzo saznati �ta mi se
dogodilo."
Ovo je tematsko dvojstvo kod Zagajevskog, dakako, sasvim uslovno; naj�e��e
se teme i motivi isprepli�u, a pisac gotovo ni za trenutak ne popu�ta u
svojoj stilskoj briljantnosti i o�aravaju�oj sve�ini uvida. Otuda je "Mali Larus" kao nekakav
nenametljivi ogledni priru�nik
dobrog esejisti�kog pisanja, kao "uzgred" ispisani antidijalekti�ki antibarbarus, knji�ica koja pravom �itaocu,
usuprot dobu Jedne Istine, nudi gomilu ve�to raspr�enih slika koje se i
te kako ti�u svih koje je ikada pro�imala studen onog vetra �to dolazi
tamo negde iza Karpata, prosviravaju�i ljudske kosti, te klackave igra�ke
Istorije.
Teofil Pan�i�
