Misteriozni monah
Predstava: Jegorov put
Re�ija i tekst: Vida Ognjenovi�, Igraju: Svetlana Bojkovi�, Svetozar
Cvetkovi�, Irfan Mensur
U prvom delu nedelje u kojoj se festival Grad teatar Budva predstavio
beogradskoj publici na sceni Ateljea 212 prikazana je najnovija produkcija
ovog festivala, komad Vide Ognjenovi� Jegorov put u re�iji same autorke.
Drama Vide Ognjenovi� zanimljivo i ambiciozno je zami�ljena.
Pseudoistorijska pri�a o ruskom plemi�u koji se, po�etkom pro�log
veka, zamona�io u manastiru pored Budve i zavetovao �utanjem kako bi
okajao grehe, slu�i samo kao dramatur�ka okosnica oko koje treba da se
razviju brojne teme. Spisateljicu, izgleda, najvi�e zanima s�m taj
uzbudljivi, �aroliki i intrigantni multiukulturni milje crnogorskog
primorja s po�etka XIX veka (austrijski okupatori, ruski avanturisti,
lokalni �ivalj, pravoslavno i katoli�ko sve�tenstvo), odnosno mogu�nost
da se, kroz pojedina�ne sudbine, opi�u razli�iti civilizacijski sudari,
koji su uvek �estoko i dramati�no uticali na �ivot ljudi sa ovih
prostora. S druge strane, spomenutu dramatur�ku okosnicu, sudbinu
misterioznog monaha, spisateljica �eli da iskoristi da bi na zna�enjskom
planu suo�ila dva suprotna �ivotna koncepta � Jegorov put, zasnovan na
�utanju, predanosti, prividnoj pasivnosti, i Kancelijerov put, zasnovan
na raspri�anosti, odlu�nosti, prividnoj aktivnosti; to suo�avanje, u
kome se ogledaju najve�e intelektualne ambicije komada, zavr�ava se
pobedom Jegorovog puta.
Me�utim, ovako �iroko postavljene ambicije ne donose potpun rezultat,
jer razu�eno opisivanje slo�enih civilizacijskih protivre�nosti odre�enog
miljea vi�e predstavlja gra�u za roman nego za dramu. Iza ove opaske ne
stoji konzervativno zalaganje za klasicisti�ko "jedinstvo
radnje"; epska raspri�ansot mo�e da opstane u drami, ali je onda
potrebno da svaka pojedina�na pri�a, koliko god mala bila, bude sadr�ajna,
slojevita, produbljena, da jednom re�ju, predstavlja dramu za sebe.
Upravo je to ono �to nedostaje Jegorovom
putu: sve pojedina�ne pri�e i njihovi protagonisti samo su ovla�
markirani, a od publike se o�ekuje da u njih apriori poveruje. Zato �to
jednom zami�lja neki prijem u Be�u, mi treba da poverujemo da Alma pati
od sna�ne nostalgije u crnogorskoj nedo�iji (u predstavi glumica
Svetlana Bojkovi� nije prevazi�la ovaj problem); iz prostog dramatur�kog
fakta da je do�la u potragu za ocem, sami treba da izma�tamo lik i �ivotnu
pri�u Jegorove k�eri itd. Tako se na kraju sti�e utisak da je, na�alost,
komad ipak ostao na nivou nacrta za jedno budu�e, zanimljivo i zna�enjski
ambiciozno dramsko delo.
Vida Ognjenovi� kao reditelj trudila se da isklju�ivo u radu s
glumcima, bez ikakvih scenskih efekata, produbi i razvije dramske
situacije i likove; ovaj trud doneo je razli�ite rezultate. Bez i jedne
jedine re�i teksta, iza spoljne pojave zanetog bogomoljca, Svetozar
Cvetkovi� je diskretnim sredstvima �vrsto i sigurno postavio Jegora kao
inteligentnog, ose�ajnog pa �ak i temperamentnog �oveka sa bogatim �ivotnim
iskustvom, koji prati i reaguje na sve �to se oko njega de�ava. Me�utim,
njegov protivnik nije bio na visini zadatka: �ele�i, valjda, da pru�i
ve�u voluminoznost liku austrijskog Kancelijera, Irfan Mensur je ovaj lik
spolja, bez imalo dramskog utemeljenja, "ukra�avao" nekim kli�etiziranim
predstavama o (h)otmenom ekscentriku (neuroti�no trljanje prstiju i
hvatanje za �elo, nervozan smeh, bizaran, feminiziran na�in sedanja u
stolicu itd.). Sna�no potenciraju�i ova gluma�ka sredstva, Mensur je na
kraju postigao da lik Kancelijera poprimi komi�nu, gotovo karikaturalnu
dimenziju. Ovakav rezultat ne ugro�ava samo postavku pojedina�nog lika
ve� i spomenuti sredi�nji zna�enjski sukob izme�u dva koncepta �ivota:
u svojoj komi�koj preteranosti, Kancelijerov izbor je toliko o�igledno
lo� da zbog toga cela predstava poprima ne�eljeni ton otvorene didakti�nosti.
Iz preostalog dela ansambla treba izdvojiti dvoje mladih glumaca,
Nenada Jezdi�a i Jelenu �oki�. Jezdi� je vrlo plasti�no doneo lik
prostosrda�nog, otresitog, po�tenog, ali i lukavog seoskog momka.
Scenska pojava, temperament i �arm Jelene �oki� su tako rasko�ni da
uspevaju da prevazi�u i spomenute osuje�uju�e faktore linearno
napisanog lika Jegorove k�eri. Pored njih, sigurno treba izdvojiti i
Petra Kralja, koji je na malom prostoru postavio lik neobi�nog,
avanturisti�ki nastrojenog, slobodoumnog sve�tenika-robija�a, �ija
hrabrost i odlu�nost probijaju i sveprisutni strah od smrti.
Na kraju treba ista�i da se danas, kada na na�im scenama haraju razni
estradni tulumbusi, predstava Jegorov
put, i pored dramatur�kih nedore�enosti i s njima povezanih
pojedinih op�tih mesta, problema s ritmom, pa i teatarskog
konzervativizma, ipak izdavaja kao ozbiljan i dostojanstven umetni�ki
poduhvat.
Ivan Medenica
