Optimističko saplitanje
Biznismen Mitilineos izjavio je da posle promene
vlasti u SRJ ima još bolje uslove: "Sve ide normalno, nemam nikakvih
problema"
Više
desetina soba rezervisanih u beogradskom "Hajatu" za ministra
ekonomije i finansija Grčke Janosa Papandoniua i njegovu pratnju pokazuje
koliko je interesovanje grčkih privrednika za "oslobođeno" tržište
u Srbiji na pragu – kako se očekuje – široke privatizacije: grčki
ministar stiže u Beograd u ponedeljak 13. novembra, noseći ček pomoći
u ruci i pregršt poslovnih ponuda.
Neskrivene zebnje grčkih ekonomskih faktora da mogu naići na negativan doček i da bi mogli biti smatrani običnim grabežljivcima verovatno je poslednje od čega treba da strepe. Kako sami procenjuju, mnogo konkretnije teškoće očekuju ih u utakmici s drugim inostranim interesentima, na primer s Nemačkom, ali su bar nedoumice oko sudbine sporazuma, sklopljenih tokom ancient regimea, raspršene: već su dobili uveravanja da nova vlast neće osporavati stare ugovore, osim jednog – onog koji se odnosi na ugovorene finansijske uslove između holdinga Mitilineos i Trepče.
SPREMNOST: Živa aktivnost ministarstava za razvoj, za ekonomiju i finansije, kao i za inostrane poslove u poslednje vreme potvrđuje podršku koju država pruža planovima ekonomskih faktora. Posetama Papandoniua sledeće nedelje i ministra za razvoj Nikosa Hristodulakisa početkom ove prethodio je, između ostalog, sastanak "Grčko-jugoslovenskog poslovnog udruženja", organizacije grupe krupnih grčkih privrednika već godinama aktivnih u SRJ, povezanih sa državom. Oni su, zajedno sa šefom novoformirane Uprave za međunarodne razvojne odnose u grčkom MIP-u i bliskim savetnikom šefa diplomatije Jorgosa Papandreua Aleksom Rondosom, zaključili da su promene u SRJ zatekle sve kompanije-članice potpuno spremne za izvođenje poslovnih planova, kao i da je "raspoloženje u SRJ prema grčkim investicijama prijateljsko više nego ikada". Grčki partneri unosne poslove vide u sektorima bankarstva (privatizacija), telekomunikacija, energetike (distribuciona mreža), proizvodnje hrane i pića, građevinskog materijala, mašina i rezervnih delova i konfekcije.
Osnivači Udruženja koje diskretno postoji od septembra 1998. i
ima za cilj "razvoj grčko-jugoslovenske društvene i poslovne saradnje" jesu najveće grčko mlekarsko preduzeće "Delta", najveća državna poslovna banka "Etniki Trapeza tis Elados", preduzeće za flaširanje "koka-kole" i drugih bezalkoholnih napitaka "3E", glavni grčki snabdevač telekomunikacionom opremom – privatna kompanija "Intrakom" (Intracom) kao i njegov klijent – državni monopolista na klasičnu telefoniju OTE, industrija cementa "Titan", kao i verovatnije najpoznatiji partner – firma za trgovinu metalom "Grupacija Mitilineos".
Većina tih firmi koje čine i glavninu Papandoniuove pratnje u poseti Beogradu – tokom 90-ih sklopila je unosne ugovore sa tadašnjim vladama Srbije i SRJ i njima bliskim upravama preduzeća. Oni imaju i najveći ulog u dosad investirane oko 1,2 milijarde dolara, dok se većina od ostalih 200-250 grčkih firmi sada aktivnih u SRJ bavi trgovinom i uslugama.
Sa Papandoniuom se, između ostalih, u Beograd spremaju na put i predstavnici Luke Soluna radi ugovaranja transporta robe iz SRJ i prema njoj, kao i državna grčka firma za preradu nafte "Elinika Petrelea" (EP), koja tržište SRJ namerava da snabdeva derivatima iz rafinerije OKTA u Skoplju koju je kupila 1998. Dok se ne završi naftovod Solun-Skopje, EP i OKTA će se ograničiti na snabdevanje južne Srbije, do Niša, derivatima čije cene će, kako obećavaju, biti primerene cenama konkurenata aktivnih u SRJ: "Lukoila", koji ima rafineriju u Bugarskoj, "Jugopetrola" i grčkih "Jet Oila" i "Aegean Oila". Solunska firma "Tefil" već je sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) sklopila mešovitu firmu "Tefil Galax DOO", u kojoj grčki partner ima 40 odsto vlasništva, dok će se "Tefil" na tržištima Srbije, Crne Gore i Makedonije pojaviti i u saradnji sa "Exxon -Mobil Europe". U istom sektoru, "sestrinska firma" EP "Asprofos" preuzela je izradu projekta rekonstrukcije rafinerije u Pančevu, od čega grčka kompanija takođe očekuje trajnu poslovnu saradnju.
Očekuje se da će poslovi biti podstaknuti i odmrzavanjem grčkih kreditnih garancija za poslovanje sa SRJ posle ukidanja sankcija, u visini od 100 miliona dolara zamrznutih još od 1996.
Ipak, najveći grčki adut koji Papandoniu nosi u Beograd jeste oko 450 miliona dolara, od kojih je jedan deo namenjen direktno budžetu Srbije, drugi podršci grčkom izvozu u Srbiju, a treći za humanitarnu pomoć u hrani, lekovima i građevinskom materijalu. Pored tridesetak starih autobusa namenjenih gradskom saobraćajnom koji su povučeni sa atinskih ulica, razmatra se i mogućnost pomoći lokalnim upravama sa ukupno 600 rashodovanih autobusa. Kako "Vreme" saznaje, nekoliko desetina autobusa budućim korisnicima bilo bi predato u ispravnom stanju, ali je većini potrebna popravka. Prema jednom od predloga koji će biti razmotren u Beogradu grčka strana je spremna da finansira 50 odsto popravki, ukoliko se srpska strana obaveže da će ubuduće stalno kupovati autobuse od grčke državne industrije vozila ELVO.
Još jedna od zanimljivih tema koju su načeli Simitis i predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a kojima će se baviti Papandoniu u Beogradu, jeste delatnost fonda od oko pola milijarde dolara, koji grčka država osniva sa šest banaka radi ulaganja u zemlje Balkana (50 odsto u SRJ) u razdoblju 2000-2004. Fond će delovati preko "grčkih banaka u zemljama Balkana", koje će upravljati sredstvima i nadzirati izvođenje projekata. Problem je (za sada) u tome što u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu još nema grčkih banaka.
SPORNI SLUČAJEVI: Međutim, uprkos optimističnim planovima za budućnost, grčki i srpski potencijalni partneri će se još neko vreme saplitati o nerešene slučajeve iz proteklih deset godina, čak i ako se – bar u bilateralnim odnosima – ne pokrene pitanje probijanja međunarodnog embarga i fondova koji su iz toga proistekli, kao ni računa i off-shore kompanija povezanih sa režimom i osobom bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, čije blokiranje je nedavno od Atine tražila tužilac haškog Tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji Karla del Ponte. Zvanična Atina bila je vrlo diskretna tim povodom, a odgovor koji je dobila Del Ponte prebacio je tu temu iz pravne sfere u sferu političkog dogovora kao poželjnog rešenja.
U međuvremenu, "Mitilineos" se poziva na sudske presude u svoju korist i u Beogradu i u Atini, i najavljuje zahtev za plenidbu imovine svojih dužnika koji nisu ispunjavali ugovorene obaveze o isporuci robe: Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor", Rudarsko-metalurškog kobinata (RMK) "Trepča", "Jugobanke" i "Geneksa" (Genex). Jedan od osnivača "Grčko-jugoslovenskog poslovnog udruženja" i Papandoniuov saputnik Mitilineos izjavio je da posle promene vlasti u SRJ ima "bolje uslove za poslovanje": "Sve ide normalno, nemam nikakvih problema." Istovremeno je demantovao da je sklopio ugovor sa RMK "Trepča" zato što je bio blizak s bivšim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem, zbog čega, kako saznaje "Vreme", "nove vlasti" i osporavaju deo sporazuma za koji se sumnja da je omogućio "odlivanje" para u privatne kase.
"E, baš nije bio moj prijatelj!", rekao je Mitilineos, dodavši da je "ušao u 'Trepču' onda kada niko drugi nije ulazio", da je ugovor "radio" 1995-1997, dok je sa petogodišnjim ugovorom sklopljenim 1997. "od početka bilo velikih teškoća" i da je od tada uprava rudnika "Trepča" "prodavala deo proizvodnje drugima", a ne Mitilineosu koji je imao pravo na to.
Jedan iz male grupe privilegovanih grčkih privrednika, Mitilineos je izjavio da je "otvoren za sve predloge", za podmirenje duga srpskih kompanija, i sam naveo dva moguća puta: ili da zatraži izvršenje presude grčkog suda uz identifikovanje i plenidbu aktive "Jugobanke", "Trepče" i "Geneksa" u inostranstvu; ili da to isto – identifikaciju i plenidbu kapitala dužnika – "zatraži od Jugoslovena, što sada zahteva delikatne poteze, a tiče se i politike Grčke u regionu", piše list. U tom duhu, bivši ministar inostranih poslova Teodoros Pangalos je još februara 1999. upitan za moguće načine nadoknade srpskih dugovanja Mitilineosu, širokim pogledom obuhvatio hol beogradskog "Interkontinentala" i rekao: "Pa, na primer, ovaj hotel."
Sonja Seizova
