Ko su siro�ad "nove Srbije"?
�ak
i najve�i entuzijasti glede vaskolikih dru�tvenih promena u zemlji
Srbiji moraju da priznaju da u svemu �to nam se ovih dana i nedelja de�ava
ima ne�eg nepatvoreno �okantnog:
zamislite da vam je, recimo, pre samo tri meseca neko rekao da �e za tri
meseca jedna Nata�a Kandi� biti draga go��a TV Novi Sad, dakle one
iste televizije koja je koliko do malopre bila ekskluzivni zabran za
suklate, zamlate i bo�jake svih fela, one iste paramedijske ustanove
zatvorenog tipa u kojoj ste takore�i do ju�e mogli dospeti pred kamere
da divanite o "dru�tvenim problemima" samo ako imate �agu
crno-na-belo od Ovla��enog Lica da ste i Ludi i Zbunjeni u isto vreme, i
da se ta dva pola va�e slo�ene li�nosti kreativno nadopunjuju! E sad,
ako je to toliko zapanjuju�e za one koji su pri�eljkivali ne�to takvo
� no su mislili da �e do toga jo� da popri�ekaju � mo�ete
zamisliti kakav je to tek �ok za
sistem onih koji celu ovu Promenu do�ivljavaju kao Trijumf Satane!?
Tim ljudima je sada najte�e: s jedne strane, mentalni
opijati na kojima su �iveli deceniju i kusur preko no�i su povu�eni
iz prodaje, pa ih sada drma �estoka apstinentska kriza; s druge strane, u
zamenu im je ponu�en tako jak protivotrov da se ceo njihov hemijski
mutirani organizam buni protiv toga. Otuda me nije naro�ito iznenadio aftermath ovog medijskog nastupa direktorke Fonda za humanitarno
pravo na mediju koji je bio ekskluzivno vlasni�tvo onih naro�ito opako zara�enih: kako javlja "Beta", ve� tokom
emisije TVNS je dobila anonimnu pretnju da �e fasovati bombu u zgradu
(nakon �ega je policija hitro postavila obezbe�enje); no, zanimljivije
od toga je da su se, po istom izve�taju, "tokom �itave emisije, kao
i sutradan ujutro, u TV Novi Sad javljali brojni gra�ani i gledaoci koji
su upu�ivali pogrdne i prete�e re�i zbog gostovanja Nata�e Kandi�".
Neko �e, klasi�no vaspitan, primetiti da nije
lepo pretiti bombom ljudima samo zato �to ti se ne dopada ono �to
oni ili njihovi gosti pri�aju; ta�no, ali sasvim nedovoljno za obja�njenje
slu�aja, �tavi�e, idealno za odvo�enje na pogre�an trag. Bomba�ke
pretnje su, same po sebi, nedvosmisleni akt
agresije; u nare�enom slu�aju, ne�to mi govori da upu�iva�i
pretnji svoj �in ne do�ivljavaju tako. Naprotiv, oni su ube�eni da je u
pitanju tek nu�na samoodbrana
pred agresijom jednog jezika,
jednog, �to na� narod ka�e, diskursa
� a nema ni�ega vaistinu izvan
jezika, zar ne? � koji saop�tava sve ono �to oni ne �ele da �uju,
sve �to ugro�ava njihovu sliku-o-sebi, njihovo narcisti�ko utemeljenje
u kolektivnom identitetu; onaj
ko zna i�ta o tome �ta obi�no govori Nata�a Kandi�, i �ta njeni
podaci (raz)otkrivaju o bu�avosti i trule�i popularnih pu�ko-mitskih
predstava "nas" o "nama", razume�e dobro o �emu se
ovde radi. Otuda je pretnja upu�ena Nata�i K. ili mediju koji prenosi
njene re�i, u nekom nesumnjivo patolo�kom smislu zapravo vapaj
o�ajnika, krik nemo�nog besa ubogog ljudskog stvora koji je za�epio
u�i voskom, a kada ni to nije sasvim pomoglo preostalo mu je samo da u�utka
ceo svet; po�to se to u startu ispostavlja kao nemogu�e, on shvata
da od nekud mora da se krene. Pa
kre�e od onoga ko ne samo da mirno i stalo�eno izgovara Neizrecivo, nego
to jo� � �to je u ovom slu�aju �ak i va�nije, tj. iritantnije
� to �ini sa mesta koje je godinama bilo Njegovo ("bomba�evo"),
godinama rezervisano za onu omamljuju�u Naraciju koja je, dodu�e, u
korenu Bolesti, ali koja ovisniku daje privremeno ose�anje olak�anja.
Sistematsko kontaminiranje je bilo isuvi�e dugo, temeljito i ve�to
� a bilo je ve�to jerbo se
baziralo na eksploataciji ve� postoje�ih predrasuda, mitova i tabua
(koji su samo vrebali da padnu tanu�ni civilizacijski
obziri, pa da grunu u svom punom smradnom veli�anstvu), a ne na ve�ta�koj
proizvodnji novih � i bilo je, treba re�i, isuvi�e
uspe�no da bi se masovnije "skidanje" sa opijata moglo
desiti brzo i lako. Onaj latentno fa�isti�ki potencijal kakav u nekakvom
li�inkasto-larvastom obliku postoji u svakom dru�tvu i �eka svoju �ansu,
spektakularno se rascvetao "na ovim prostorima" od kraja
osamdesetih, i u lokalnim staklenicima
je odgajena impozantna masa zapu�tenih ljudskih bi�a koja bismo mogli
nazvati �ubre-�ovek. Ne, ovo nije uvreda: ovo nikako nije isto �to i �ovek-�ubre,
dakle �ovek-koji-je-�ubre; na� tu�ni junak, �ubre-�ovek
(trashman!) je �ovek pun �ubreta.
�ovek zaga�en vi�egodi�njim konzumiranjem propagande mr�nje i
netrpeljivosti prema Druga�ijem; u hri��anskom vokabularu, �ovek opsednut
Ne�astivim. To �ubre je, dakle, uneto spolja � mada ne odri�em
zasnovanost primedbe da ne mo�e biti slu�ajno �to je u nekome niklo, a u nekome ne � i postepeno je osvajalo sve ve�i deo
"mentalnog sadr�aja" svog doma�ina; na kraju, od ranijeg �oveka
je ostala samo ljuska, deformisana u grimasi mr�nje. Sve su to, dakle,
fini ljudi, privatno mahom po�teni i pristojni, dobri o�evi i Tihi
Susedi, samo, eto, prili�no dezorijentisani...
Nije �ala, uop�te: �ubre-�ovek
je finalni produkt jednog sistematskog
ra��ove�enja, dakle pravi Junak Na�eg Doba: on sedi kod ku�e (u
kojoj se sve raspada), �e�e se po golom stomaku naduvenom od podrigu�e,
dave�i se u svojoj Praznini koja je pre �uvenog 5. oktobra bila nekako manje
gola; �ak su ga i ro�ena deca (koja su u Otporu)
ismejala, a �ena ionako o njemu ne misli ni�ta lepo; i onda do�e jo�
nekakva kala�tura da mu palamudi ovo-ono Protiv Na�eg Naroda, protiv jedinog �vrstog upori�ta,
jedine usidrene vrednosti u njegovom za�ubrenom �ivotu, u kojem je on
odavno sporedna li�nost; a Ova jo� brani �iptara, poslednju ideolo�ku
monadu, poslednju kreaciju ideolo�ke ma�te koja mu je preostala za po�tapanje
svog uverenja da je i on od nekoga Bolji... Najmanje �to takav �estiti doma�in mo�e da uradi je da okrene telefon i da negde,
kod nekoga poseje Strah, da proizvede Strepnju kod Drugog � primoranog
time da ga primeti, da ga Uzme U Obzir! � kao poslednji dokaz da ga ima,
da postoji. Posle toga, �ubre-�ovek
�e spokojno zahrkati, do slede�e prilike. A ove �e se mno�iti, jer je
�orava Kutija progledala, i na njoj ima sve manje mesta za stare, dobre
opijate, za sedative jedne egzistencijalne proma�enosti.
Eto, to je taj bizaran raspored stvari posle 5. oktobra: proizvo�a�i
�ubreta su malo indisponirani, a njegovi distributeri sklonjeni daleko od
radoznalih pogleda, u buba�vabinski mrak iz kojeg su onomad izmileli;
ostali su, me�utim, njegovi konzumenti-ovisnici, taj prezreni sloj Nove
Srbije koji se pro�vercovao iz Ju�era�njeg Sveta, ta Nova Siro�ad, ti
naprasno napu�teni ideolo�ki
narkosi, ostavljeni na suvom, bez upori�ta i orijentira, da mlataraju
okolo, pa koga pogode. Natovareni �ubretom kao stranim telom s kojim su
se srodili, a koje odjednom vi�e nikome nije potrebno, oni tu�no
glavinjaju Novim Svetom, stranim i neprijateljskim, tra�e�i Krivca za
svoju ljudsku propast. Kasno je: nikada ne�e nau�iti gde da ga tra�e.
Teofil Pan�i�
