Vreme broj 515, 16. novembar 2000.

"Moja �erka nije uspela odmah da se provu�e kroz prozor pa sam je gurnuo tako da je pala pored vagona, a zatim sam i sam iza�ao. U tunelu je bilo toliko mra�no da smo i�li pipaju�i, veruju�i da �emo izgoreti", ispri�ao je pre�iveli Gerhard Hanetseder

Austrija se jo� nalazi u �oku zbog velikog broja �rtava velike tragedije u Alpima. Protekli dani bili su u znaku nesre�e koja se dogodila u subotu ujutro u Kic�tajnhornu, poznatom austrijskom zimskom turisti�kom mestu, u kojoj je, prema sada�njim podacima �ivote izgubilo 159 lica.

Subota i nedelja bili su dani �alosti, a �irom zemlje zastave su bile na pola koplja, dok u mnogim mestima, pre svega onima odakle poti�u �rtve, gra�ani pale sve�e. Austrijska dr�avna televizija (ORF) iz programske �eme za vikend izbacila je sve emisije humoristi�kog karaktera, emituju�i niz specijalnih priloga o tragediji u Alpima, uz direktna uklju�enja sa mesta doga�aja.

Nesre�a, najve�a na �i�arama u Austriji od 1945.godine, desila se zbog izbijanja po�ara u jednom od vagona prilikom vo�nje kroz tunel dug vi�e od tri kilometara. Re� je o �i�ari, odnosno vagonima koji na planini sa nadmorske visine od 900 metara kroz tunel dug 3,3 kilometara prevoze skija�e na visinu od 2400 metara.

�i�ara ima osam vagona, kompletno napravljenih od lakih materijala i, prema ocenama austrijskih stru�njaka, u nju nisu ugra�ivani zapaljivi materijali, tako da je potpuno nejasno �ta je uzrok po�ara. �i�aru je na vrh platoa vukla �eli�na sajla debljine pet centimetara. Vagoni su opremljeni automatskim ko�nicama, koje bi se prilikom kidanja sajle aktivirale i zaustavile vagone.

Vagoni �i�are, koja je po�ela da radi 20. marta 1974. godine, bili su napravljeni od aluminijuma, a �itava konstrukcija obnovljena je 1994.godine. Prema izjavama proizvo�a�a, aluminijumski vagoni prekriveni su lakom, a unutra�nji i spolja�nji zidovi oblo�eni su te�ko zapaljivim materijalima.

DRUGA PO REDU: Stakla vagona bila su od pleksiglasa, a sedi�ta u unutra�njosti postavljaju se samo leti, dok se u zimskoj sezoni zbog pove�anja kapaciteta klupe vade. Ovo je, ina�e, druga nesre�a u tom predelu austrijskih Alpa u ovoj godini � 28. marta prilikom sne�nog odrona u op�tini Nidersil �ivote je izgubilo 12 osoba.

Spasila�ke ekipe danono�no rade na izvla�enju ugljenisanih tela �rtava. Lokalne vlasti uspele su da identifikuju ve�inu od njih 159. Me�u njima ima najvi�e Austrijanaca. Ukupno je, prema sada�njim saznanjima, u nesre�i �ivote izgubilo 92 Austrijanaca, 37 Nemaca, 10 Japanaca, 8 Amerikanaca, 4 Slovenaca, 2 Holan�anina, 1 �eh, a jo� nije utvr�en identitet �etiri �rtve. Me�utim, pouzdano se ne zna koliko je ta�no ljudi bilo u vagonu �i�are, ali se veruje da je vagon kapaciteta 180 osoba bio pun u trenutku nesre�e, po�to je u subotu bilo otvaranje turisti�ke sezone. Identifikacija �rtava bi�e veoma te�ka, po�to su tela poginulih gotovo potpuno ugljenisana. Eksperti smatraju da �e kona�na identifikacija biti mogu�a jedino pomo�u DNK.

Me�u �rtvama, kako je javila austrijska dr�avna televizija (ORF), nalazi se i nema�ka juniorska svetska �ampionka u skijanju u slobodnom stilu 19-godi�nja Sandra �mit. Ona je stradala zajedno sa svojim roditeljima, potvrdila je i nema�ka skija�ka federacija u Berlinu. Spisak �rtava napravljen je na osnovu liste od oko 2.500 ljudi koji su do�li na gle�er pre nego �to je po�ar izbio, a koji su se zatim vratili do svog sme�taja. Za one koji su nestali smatra se da su poginuli u po�aru i u gustom dimu u tunelu u poku�aju da se spasu.

Operacija va�enja tela poginulih obavlja se veoma sporo, i prema procenama stru�njaka ne�e biti okon�ana do idu�e nedelje. Uzroci po�ara u vagonu �i�are jo� nisu utvr�eni, ali izjave o�evidaca i osoba koje su se spasile iz vatrenog pakla ukazuju na mogu�nost da je po�ar izbio jo� pre nego �to je vagon u�ao u tunel. O�evidci tvrde da su videli plamen u jednom vagonu pre nego �to je kompozicija uop�te u�la u tunel, ali da ma�inovo�a plamen nije mogao da primeti. Ve�ina �rtava uspela je da napusti vagon, ali su podlegli otrovnim gasovima u tunelu kada su poku�avali da se stepenicama popnu do izlaza iz tunela, kroz koji su se otrovni gasovi �irili velikom brzinom zbog promaje. Pre�ivela lica, pak, nisu krenula ka izlazu, ve� ka ulazu u tunel, �to im je spasilo �ivot.

Tela nekoliko �rtava na�ena su na oko 60 metara iznad zapaljenog vagona, u njemu, pored, i ispod vagona. Jedan od pre�ivelih Austrijanac Gerhard Hanetseder izjavio je ORF-u da je samo nekoliko minuta nakon polaska osetio dim u vagonu. On je istakao da je, kada se �i�ara automatski zaustavila na 600 metara od ulaza u tunel, po�ela panika me�u putnicima.

SPAS: Govore�i o tome kako se spasao, on je ispri�ao da su putnici u vagonu u kojem se nalazio, kada se voz zaustavio, poku�ali o�ajni�ki da otvore vrata, ali bezuspe�no. Potom je nastala panika, po�to se po�ar razbuktao. Zatim je jedna grupa putnika skija�kom cipelom uspela da razbije staklo od pleksiglasa i kroz njega pobegne iz vagona. Ovaj 39-godi�nji Austrijanac uspeo je da sa svojom 12-godi�njom �erkom pobegne kroz prozor vagona.

"Moja �erka nije uspela odmah da se provu�e kroz prozor pa sam je gurnuo tako da je pala pored vagona, a zatim sam i sam iza�ao. U tunelu je bilo toliko mra�no da smo i�li pipaju�i, veruju�i da �emo izgoreti", ispri�ao je Hanetseder. On je samo jedan od 12 putnika koji su uspeli da se izvuku iz vatrenog pakla tunela ispod gle�era kod vrha Kic�tajnhorn, u masivu Hohe Tauern, u srcu austrijskih Alpa.

Nakon katastrofe u Kic�tajnhornu ministarstvo za saobra�aj privremeno je zatvorilo sli�ne �i�are u drugim austrijskim skija�kim mestima, koje �e tek nakon inspekcije ponovo mo�i da budu otvorene.

Zoran Mirkovi� (Beta)

Prema podacima turisti�kog saveza Austrije �irom zemlje postoji 3.178 �i�ara, koje godi�nje prevoze oko 550 miliona putnika. Od tog broja 23 su konstrukcije kao �i�ara u Kic�tajnhornu, od kojih tri, tako�e, prolaze kroz tunel � Gle�erbanen Kaprun, Meltaler Gle�erbanen i Pictaler Gle�erbanen.

Austrijske �i�are u protekloj sezoni ostvarile su dobit od oko 10,9 milijardi �ilinga. Austrijski turisti�ki savez strahuje da bi katastrofa u Kic�tajnhornu mogla da se odrazi na predstoje�u zimsku turisti�ku sezonu. Pre svega pokrajina Salcburg, na �ijoj se teritoriji nalazi ovaj gle�er, strahuje od storniranja aran�mana. Za sada se, kako se saznaje, to jo� nije desilo, ali je pove�an broj telefonskih poziva zabrinutih gostiju.

Op�tina Kaprun, na �ijoj teritoriji se nalazi Kic�tajnhorn, broji 3000 stanovnika i ima 5000 kreveta za turiste. �itav region ostvaruje godi�nju dobit od turizma izme�u 3 i 4 milijarde �ilinga, a samo u protekloj zimskoj sezoni zabele�no je oko 1,2 miliona no�enja. Ti podaci najbolje svedo�e da bi posledice nesre�e po predstoje�u sezonu te�ko pogodile privredu pokrajine Salcburg.

prethodni sadr�aj naredni