�tampi
se doista ne mo�e ugoditi: ako neki funkcioner dobije stan, nije dobro,
ako uzme da od svoje u�te�evine petlja ne�to na vlastitom placu, opet
ne valja. U "Novostima" vidim da je Gorica Gajevi� od Skup�tine
op�tine Ra�ka dobila �etiri i po ara placa, tik uz hotel
"Grand". Sad se digla graja oko nesre�ne sedmospratnice � zar
zdanje mora da ima tolike spratove, od koga je biv�a generalna
sekretarica nasledila plac na vrhu Kopaonika, odakle joj milioni maraka
(tako zavidljivci i zakerala procenjuju vikendicu biv�e generalne
sekretarice SPS-a)?�
Javnost i ne zna koliki je otpor gra�anka Gajevi� pru�ila kad su se op�tinski oci odva�ili da joj ponude plac: op�tina ima vi�ak gra�evinskog zemlji�ta, oni bi bili izuzetno zahvalni ako bi drugarica Gorica prihvatila to kao izraz op�tinske blagodarnosti, razume se samo ako je drugarica Gajevi� saglasna sa nadmorskom visinom gumna, a veruju da je saglasna, jer je ve� odsedala u hotelu "Grand", da oni bi joj to dali u trajno vlasni�tvo, da ne mora vi�e u "Grand", hotel je hotel, a ku�a je ku�a, u hotel svakog �asa mogu da banu skija�i, dr�avljani zemalja koje su nas bombardovale, dosovci i sl.
Sekretarica nekoliko sekundi nije htela da �uje za poklon, za�to meni, nemojte, molim vas, ima drugova koji su za Ra�ku u�inili i vi�e nego ja, mada sam ja u�inila mnogo, i sama se iznenadim kad se setim svih mojih dobro�instava, mada se svih ne mogu ni setiti... Pa opet, mora da ih je bilo dosta, koliko sam se puta osetila kao vladi�ica ra�ko-prizrenska, stvarno sam u tu regiju ugradila deo sebe, ali kud bi nas to odvelo, ako bi sve op�tine koje sam unapredila krenule da mi se odu�uju placevima?!
Odbornici su rekli da �e svi do jednog dati neopozive ostavke ako spomen-gumno ostane u vlasni�tvu op�tine, dvojica opozicionih odbornika zapretili su da �e se za svagda povu�i iz politike, a jedan odbornik SPS-a rekao je da �e se na placu zapaliti nao�igled turista ako drugarica Gajevi� prezre tu malu pa�nju op�tinske skup�tine.
Stvar je zapo�eo jedan odbornik koji je bio dobio u nasledstvo nekih deset ari, on se u pauzi sednice izlanuo kako bi to zemlji�te najvoleo da pokloni Gorici Gajevi� u znak zahvalnosti za sva dobra koja je Ra�koj i Ra��anima dotad u�inila: ostali su se postideli �to se dotad nisu potrudili da koliko-toliko odgovore na njenu dobrotu i na njeno vi�egodi�nje dobro�injenje. Neka nagra�a morala je da se ustanovi i uru�i, ali su ostali odbornici osporili pravo nesre�nom kolovo�i da se on kao pojedinac zahvaljuje u ime �itave regije. Poslanici su goreli od �elje da se d�umle odu�e dobrotvorki (mada se taj dug nikada ne mo�e u potpunosti otplatiti); ideja o placu svima se bila dopala, jedino su se pribojavali da sekretaricu ne uvrede: gra�evinsko zemlji�te ni izdaleka ne mo�e biti ekvivalent onome �to je Gorica u�inila za ra��anstvo, nijedno gumno, ma koliko bilo, ne bi trebalo da bude shva�eno kao plata posle koje bi gra�ani Ra�ke mogli re�i da su se iskusurali sa svojom dobro�initeljkom.
Sednica se, ka�e predanje, be�e nastavila u holu, odbornici se nadmetahu ko �e dati lep�u, ko �e dati ve�u parcelu, sa�ini�e i mapu placeva, avaj, pojavi se teritorija nalik na tigrovu ko�u � vlasnici trebalo dva dana da taj ra�trkani spahiluk ceo obi�e. Zato odlu�i�e da joj se u ime cele skup�tine i u ime �itelja Ra�ke �isto simboli�no uru�i najobi�niji plac, koliko da se odbornici osevape i da ih se sekretarica ima po �emu spomenuti.
�ira javnost, ponavljam, ne zna kakvu su borbu Ra��ani imali sa Goricom, do�im ra�ki �kolarci znaju naizust po�etak sekretari�inog govora: "Hvala, nije trebalo, ko zna kad �u sti�i da tu rasadim povr�e i zimzeleno rastinje�"
Odbornici na kraju ipak u�ini�e po svome, upisa�e sekretari�ino ime u katastar, malo vreme zatim postojalo, eto ti Crnotravaca, uzimaju mere, udaraju temelje, i gle, gumno koje se dotad �inja�e ogromnim (kao i kad �ovek �ita o njemu) pokaza se kao tesno: zemljovlasnica je pitala arhitekte da li da nadzida jedno �est spratova ili da ode nekoliko spratova pod zemlju, stru�njaci su bili za to da sekretarica slobodno krene uvis (stopama Pan�i�eve omorike takore�i), jer ako bude i�la ka sredi�tu zemlje, ispa��e da ne�to krije, da ne�to petlja. Temelj od �etiri i po ara mo�e da nosi zgradu od sedam spratova, kasnije �e naravno mo�i da se dozida jo� koji sprat i dva potkrovlja, sugestija bi prihva�ena, neimari postavi�e skele, otpo�e ne toliko obnova koliko izgradnja Gori�ine sedmospratnice, da bi se ve� posle nekoliko nedelja pokazalo da su ti spratovi skupi kao �avo.
E sad, ako ste zemlji�te kupili, ako ste ga nasledili, vi ga mo�ete zaparlo�iti, mo�ete odustati od kojeg god svog nauma, ali kad imate plac koji je odraz narodne volje, du�ni ste da ga privedete nekoj svrhi. Nemaju�i dovoljno para da sedmospratnicu sama omalteri�e, zastakli itd. sekretarica je u�la u ortakluk sa firmom "Union" iz �ajetine. Sad joj se i to spo�itava: koje je to preduze�e, �ta ono �uruje sa vrhovnicom [tada�njom] SPS-a, kako ona mo�e da primi poklon vredan 200.000 maraka. Pa nije sekretarica dobila te pare, dobila je samo plac, a nije ona kriva �to je gra�evinsko zemlji�te skupo: ako se sa poklonom pomirila, ako se sa�ivela sa njim i ako ga dovr�ava uprkos tome �to cene materijala stalno ska�u � zar joj to nije jo� jedan plus?
�ta bi nam falilo da na poklonjenom placu nikne samostalna ugostiteljska radnja � SUR "Gorica", trideset soba, �etiri zvezdice, frizer, stilist, ortoped?... Turisti zadovoljni, dr�ava ubira porez, dvadeset petoro ljudi ima stalan posao, jedna gra�anka �ivi od vlastitog biznisa. Mo�e neko da ospori ugovor o poklonu, mo�e nova vlast da izlije spomen-plo�u na kojoj bi pisalo: "Ovo gumno, a mo�da i celo zdanje, lokalni odbornici poklonili su partijskom sekretaru u vreme neprosve�enog apsolutizma". Ali za�to mislimo da bi takva tabla govorila vi�e nego pansion koji bi bio aktivan?
Ljubomir �ivkov
