Bitka za ovla��enja
Lideri su prerano poverovali da su zavr�ili istorijski posao, da se SPS raspao kao HDZ u Hrvatskoj i da mesec dana pre republi�kih izbora neometano mogu da se uslovljavaju i sukobljavaju. Me�utim, nije tako
Zar
nisu mogli da izdr�e do 23. decembra a da se ne posva�aju?
O�igledno, nisu.
U �emu je problem izme�u predsednika SRJ Vojislava Ko�tunice i lidera DS-a Zorana �in�i�a?
U su�tini, spor je u tome ko �e kontrolisati tranziciju. Ako to bude �inio Ko�tunica, stvari �e se raditi sporije i legalnije � ali je problem u tome �to je narod nestrpljiv. Pod �in�i�em bi to i�lo br�e i efikasnije, ali su njegove metode pogodnije za zloupotrebe i anomalije.
ENGLESKA KRALJICA: Jedno konkretno vi�enje sukoba jeste da �in�i� ho�e da uspostavi kontrolu nad Republikom Srbijom preko njene Vlade, a zatim i da dovede do ve�eg razdvajanja dve federalne jedinice. Kad prorade obe republi�ke vlade � pogotovu ako Srbija bude imala mo�nog premijera � Ko�tunica bi trebalo da bude sveden na ustavna ovla��enja predsednika SRJ koja su, kao �to je poznato, minorna. Predsednik Ko�tunica, koji je sad ja�i nego �to mu Ustav ka�e � �to zbog svog autoriteta, �to zbog �injenice da su drugi sto�eri vlasti slabi � trebalo bi, dakle, posle decembarskih izbora da prihvati ulogu engleske kraljice (titula bez vlasti) i gleda kako �in�i� i predsednik Crne Gore Milo �ukanovi� prave novu dr�avu, odnosno dve-tri dr�ave.
Iz te bojazni proizilazi prvi Ko�tuni�in uslov da bude nosilac liste DOS-a na predstoje�im republi�kim izborima: da o budu�im odnosima dveju republika i dono�enju novog ustava ne mogu razgovarati samo federalne jedinice, ve� i savezne vlasti postoje�e i priznate SRJ.
ROK ZA VLADU: Tre�i Ko�tuni�in uslov � da odluka o mandataru budu�e vlade Srbije bude doneta tek po konstituisanju novog republi�kog parlamenta, i to uz njegovu saglasnost � poti�e iz istog politi�kog konteksta.
�injenica je da je bio postignut d�entlmenski dogovor o davanju premijerskog mandata �in�i�u, s tim da se ta odluka ne saop�tava sad, nego tek posle izbora za koje se veruje da �e DOS nadmo�no dobiti. Dogovor po sebi nije sporan, a za�to su demokrate potr�ale da to objave odmah je drugo pitanje.
Ta�no je da je uobi�ajeno da se vlada formira na osnovu izbornih rezultata, ali nigde ne pi�e da se sa predlogom njenog sastava ne mo�e iza�i u javnost i pre izbora. Logi�no je da nosilac liste ispoljava politi�ko o�ekivanje da �e uticati na ono �to �e se de�avati posle izbora. Me�utim, �injenica je da predsednik SRJ nema ustavno pravo da se me�a u izbor predsednika republi�ke vlade.
Tu nije mnogo pomoglo naknadno obja�njenje iz Demokratske stranke Srbije � da DSS "nije tra�io od koalicionih partnera da predsednik SRJ odlu�uje o mandataru republi�ke vlade...ve� da nosilac liste da saglasnost za kandidata za mandatara". Prvo, nije popularno da stranka govori u ime predsednika dr�ave (glavni odbor DSS-a potpisao je i saop�tenje o tri Ko�tuni�ina uslova). Drugo, ne postoje dvojica, nego jedan Ko�tunica koji je istovremeno i �ef dr�ave i �ef stranke � �to tako�e nije mnogo popularno.
POPULARNOST: Me�utim, nedostatak popularnosti je vi�e �in�i�ev nego Ko�tuni�in problem, jer istra�ivanja javnog mnjenja pokazuju da upravo lider demokrata dobija najvi�e negativnih glasova. Ukoliko �in�i� bude unapred odre�en za predsednika vlade, postoje strahovanja da bi "DOS-Ko�tunica" postao "DOS-�in�i�", �to bi moglo da umanji izborni rezultat samog DOS-a.
Bilo kako bilo, pretpostavlja se da �e spor nekako biti "upakovan" narednih dana i da �e DOS sa zajedni�kom listom i Ko�tunicom, kao nosiocem te liste, iza�i na republi�ke izbore. Uostalom, mandati su tako podeljeni da niko ne bi mogao lagodno sam iza�i na izbore. U slu�aju da stvar sa �in�i�evom vladom propadne, postoji dogovor da se novi izbori raspi�u u septembru 2001.
O odnosima unutar DOS-a, me�utim, dosta govori i drugi Ko�tuni�in uslov � da se preispitaju svi nezakoniti postupci "pre, ali i posle 5. oktobra 2000". Izvori bliski DOS-u ka�u da taj uslov �ak nije prevashodno usmeren na �in�i�a ("on je sve to radio inteligentnije") koliko na neke druge strana�ke vo�e unutar koalicije.
�in�i�eve sposobnosti ne spore ni oni koji mu najmanje veruju. Ve�i problem je u onome �to javnost percipira kao sklonost "institucionalnim i vaninstitucionalnim" metodama, i sasvim je opravdano pitanje mo�e li se uz veze sa raznim legijama i frenkijima krenuti u pravljenje pravne, demokratske dr�ave.
Kona�no, problem s obojicom jeste, kako ka�e biv�i predsednik Gra�anskog saveza Vesna Pe�i�, u tome �to ne ekspliciraju svoje politi�ke namere: "Tuku se nogama ispod stola, bore se oko ne�eg da bi ostvarili � �ta? Vreme je za normalnu politi�ku argumentaciju, a ne za vo�enje politike kao intrige. Nije ni�ta stra�no ako imate razli�ite koncepcije o Srbiji � samo recite koje su."
I gde smo sad? Ozbiljna politi�ka pitanja postaju sredstvo politi�ke borbe, za �ta su odnosi Srbije i Crne Gore eklatantan primer. Lideri DOS-a su prerano poverovali da su zavr�ili istorijski posao, da se SPS raspao kao HDZ u Hrvatskoj i da mesec dana pre republi�kih izbora neometano mogu da se uslovljavaju i sukobljavaju.
Me�utim, nije tako. "Protekli savezni izbori protuma�eni su kao izgubljen rat biv�eg re�ima, mada je re� samo o izgubljenoj bici", ka�e �lan Saveta G17 plus Vladimir Goati, podse�aju�i da su socijalisti dobili vi�e od milion i po glasova, 100.000 vi�e nego 1997. godine. Njegova prognoza je da bi SPS, zajedno sa radikalima, mogao dobiti skoro polovinu mesta u republi�koj skup�tini "ako DOS nastavi ovu svoju predstavu".
Bilo bi, dakle, najbolje da predstavu prekinu odmah.
Roksanda Nin�i�
