Vreme broj 516, 23. novembar 2000.

Postoji li nesklad izme�u programskih na�ela i �ivota? Naravno. Ali ugledni eksperti ne bi smeli da zalutaju u neugledne poslove

Mi dolepotpisani poslani�ki kandidati, koji �emo �initi parlamentarnu ve�inu, obavezujemo se da �emo ve� prvog dana prvog zasedanja novoizabrane skup�tine izglasati slede�ih deset akata u cilju vra�anja poverenja naroda u dr�avu i njene organe":

..."PETO, done�emo zakon kojim se svim poslanicima i �lanovima vlade zabranjuje gomilanje funkcija tokom trajanja mandata. �lanovima vlade mora biti izri�ito zabranjeno da tokom svog mandata upravljaju privrednim organizacijama (privatnim, dru�tvenim, ili dr�avnim)..." Ovako je, izme�u ostalog, zapisano u "Programu za demokratsku Srbiju", koji je letos sa�inila Grupa 17 plus, u vreme predizborne kampanje. Bez obzira na to �to "Program..." izri�ito spominje "Srbiju", potpisali su ga svi lideri Demokratske opozicije Srbije i (tada samo) poslani�ki kandidati ovog politi�kog bloka na izborima za jugoslovenski parlament. Tada je re�eno da je "Program..." samo po nazivu "srpski" i da je sasvim primenljiv na zajednicu Srbije i Crne Gore, to jest Jugoslaviju. Zato je postao neka vrsta zakletve, demokratska legitimacija svim tada�njim pretendentima na poslani�ka i ministarska mesta i sve javne funkcije u dr�avnoj administraciji i budu�oj demokratskoj vlasti.

DOPRINOS PRAVOJ OBNOVI: "Program..." je nai�ao na veoma dobar prijem me�u gra�anima, politi�ari su ga citirali kao predizborno obe�anje, a hiljade obi�nih ljudi u Somboru, Kragujevcu, Novom Sadu, Beogradu, Kru�evcu, Ni�u... bukvalno se, na predizbornim mitinzima, otimalo za primerak ove bro�ure u kojoj je taksativno navedeno �ta �e nova vlast uraditi prvog dana, u prvih sto dana i u prvoj godini svog rada. Posle deset godina nevi�ene korupcije, neprimerenog boga�enja na ra�un siroma�enja gra�ana, bahate vlasti koja nikome nije polagala ra�une za vo�enje dr�avnih poslova i izolacije � obe�anje da �e nova vlast biti skromna, po�tena, podlo�na kontroli i otvorena prema svetu zvu�alo je vi�e nego primamljivo.

Grupa 17 plus kao nevladina organizacija odigrala je veoma zna�ajnu ulogu u predizbornoj kampanji Demokratske opozicije Srbije i nesumnjivo pomogla politi�arima iz ove koalicije da pobede na septembarskim izborima. Kad su bira�i svojim glasovima poverili vlast Demokratskoj opoziciji i ona je, u skladu sa svojim predizbornim obe�anjima, neke od klju�nih dr�avnih poslova poverila politi�ki nezavisnim stru�njacima iz ekspertskih i nevladinih organizacija. Tako su se i �lanovi Grupe 17 plus na�li na va�nim funkcijama u saveznoj administraciji. Posle politi�kog dogovora o formiranju prelazne vlade Srbije, eksperti iz ove Grupe dobili su odgovorne poslove i u kabinetu Milomira Mini�a.

A sa izvesnom dozom sigurnosti mo�e se tipovati da �e Grupa 17 plus kao "rasadnik kadrova" nove vlasti (zlonamerne su sve potencijalne paralele sa "Tehnogasom", kao rasadnikom kadrova starog re�ima) "pokriti" i tako zna�ajno mesto kao �to je ono guvernera jugoslovenske Centralne banke.

Zahvaljuju�i profesionalnom ugledu i ste�enom kredibilitetu u me�unarodnoj zajednici, pre svega ekonomskih eksperata iz Grupe 17 plus, Jugoslavija je prvih dana nove demokratske vlasti dobila zna�ajnu nov�anu (deviznu) pomo� od Norve�ke, Gr�ke, Nema�ke, Evropske unije...i zapo�ela razgovore (sa unapred poznatim, povoljnim ishodom) o povratku u svetske finansijske institucije kao �to su Me�unarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka... Stanovnici u mnogim gradovima u Srbiji ogreja�e se ove zime mazutom koji je Grupa 17 plus obezbedila kod Evropske unije kao nastavak svog pro�logodi�njeg projekta "Energija za demokratiju". Zna�ajnim anga�manom stru�njaka iz ove grupe stabilizovana je nacionalna valuta � dinar, zaustavljen i sunovrat javnih finansija i inflatorna o�ekivanja, primirene cene osnovnih �ivotnih namirnica...

PRVE SENKE SUMNJE: Nova vlast je ispunila i jedno od predizbornih obe�anja zapisanih u "Programu za demokratsku Srbiju" i po�ela da objavljuje imovinske karte svojih �lanova na va�nim dr�avnim funkcijama. Kao idejni tvorac "Programa..." uradila je to isto i Grupa 17 plus.

Tako je javnost ("Ve�ernje novosti" od 13. novembra) saznala �ta sve imaju �lanovi Grupe 17 plus koji su na ministarskim mestima u saveznoj i prelaznoj republi�koj vladi. Ako ostavimo po strani stanove i automobile, zanimljivim postaju podaci da, recimo, savezni ministar ima privatno preduze�e, procenjeno na 55.000 maraka, a republi�ki ministar je suvlasnik firme � "G konsalting". U saop�tenju Grupe 17 plus ne ka�e se �ime se bavi privatno preduze�e saveznog ministra. Taj propust bi se mogao pripisati i nemaru administracije, ali bi u svakom slu�aju bilo va�no da se javno zna mo�e li ministar (ne ka�emo da ho�e) do�i u isku�enje da neki dr�avni posli� "prevede" preko svoje privatne firme i time uve�a njenu vrednost. Poznaju�i �oveka o kome je re�, odgovorno se mo�e tvrditi da njemu to ne�e pasti na pamet, ali � za�to da neko sumnja.

Jo� ve�u znati�elju, me�utim izaziva firma "G konsalting". Iz samog imena moglo bi se naslutiti da je Grupa 17 plus (ili mo�da njena prethodnica Grupa 17 nezavisnih ekonomista) formirala preduze�e za konsalting usluge. To samo po sebi nije sporno, naprotiv, mo�e da zna�i da jedna grupa eksperata okupljenih u nevladinoj (pa valjda, i neprofitnoj) organizaciji �eli da se oproba i u biznisu, dakle u pravljenju profita. Ne bi bilo na odmet recimo da javnost sazna ko su jo� suvlasnici "G konsalting"-a : ima li me�u njima jo� ministara i budu�ih visokih dr�avnih slu�benika. Izvesne nevolje, me�utim, mogu nastati ako se neki d�angrizavi poreski obveznik zapita mo�e li, na primer, ministar u republi�koj prelaznoj vladi � �lan Grupe 17 plus � naru�iti usluge od firme "G konsalting" i parama iz bud�eta platiti sebi kao suvlasniku te firme.

E, to je ve� ne�to ozbiljno protiv �ega je Grupa 17 plus �estoko agitovala u predizbornoj kampanji, optu�uju�i staru vlast da je sticala bogatstvo obr�u�i pare unutar svoje nomenklature. Ministar u prelaznoj srpskoj vladi i suvlasnik "G konsaltinga" je stru�an, ozbiljan, pravedan, moralan i demokratski orijentisan gra�anin. U njegove li�ne kvalitete zaista je te�ko sumnjati. Ali, gra�ani su glasali za princip po kome se nikad vi�e ne sme dopustiti Milo�evi�evo poslovno pravilo da "ruka ruku mije".

Izvesne nedoumice nastavljene su i nedelju dana kasnije ("Danas" i "Blic", 20. novembar) oglasom preko cele strane da se osniva "G 17 Institut" koji raspisuje konkurs za prijem 15 istra�iva�a i 20 istra�iva�a-pripravnika. Molbe za prijem razmatra�e Programski savet Instituta u osnivanju u kome sede neka od najzna�ajnijih imena jugoslovenske ekonomske struke me�u kojima su dvojica vrlo visokih funkcionera (istina, jedan je jo� budu�i) savezne administracije. I ponovo konstatacija � zaista je dobro da grupa vi�enijih ekonomskih eksperata formira stru�an i nezavisan institut koji �e se baviti strate�kim analizama i istra�ivanjima. Ali, odmah zatim sledi i pitanje � da li �e taj Institut imati prednost u dobijanju poslova u odnosu na, na primer, saveznu vladu u izradi strate�kih projekata va�nih za ekonomsku budu�nost zemlje samo zato �to u njegovom Programskom savetu sedi ministar iz �i�i�evog kabineta? Ili �e mo�da imati neke druge pogodnosti?

Ima, me�utim, detalja koji ukazuju na to da pitanja treba stalno postavljati i tra�iti odgovore. Ne zbog pojedinaca nego zbog �elje da se Milo�evi�ev model vlasti nikad vi�e ne ponovi na �emu i u citiranoj petoj ta�ki programskog dokumenta insistira G17 plus. Za mnoge neupu�ene naredno pitanje bi�e golicava enigma, ali bi zato odgovor morao da bude kristalno jasan i precizan. Dakle, mo�e li donator G 17 Instituta (koji daje ne�to na poklon) samo zbog te �injenice biti ubudu�e povla��en na tr�i�tu i dobijati "preko veze" druge veoma velike i unosne poslove u Jugoslaviji mimo konkursa?

NA�ELA SU NESPORNA: Svaki gra�anin, pristalica vladavine prava, re�i �e da je to nedozvoljeno. Ta�no, ali kako onda objasniti �injenicu da se pomenuti donator naknadno prote�ira na zavr�enom konkursu (za opremanje novom opremom jedne dr�avne institucije) iako je njegova cena za 300.000 maraka vi�a od najni�e ponu�ene cene ostalih konkurenata? Ko ga prote�ira?

Mnogo je u javnosti upitnih re�enica, ali ne zbog animoziteta prema ovoj ili onoj li�nosti, imenu ovog ili onog ministra, �lana Grupe 17 plus. Gra�ani ove zemlje imali su priliku da na svojoj ko�i i po svom nov�aniku osete svu naopakost jednog re�ima koji je delovao u zatvorenim krugovima obrta kapitala.

Institucionalna mre�a starog sistema dolaskom nove vlasti nije razgra�ena. Novi ljudi do�li su na "stare jasle" koje zakonito proizvode � nezakonitosti. Ako neko od njih i po�ini neku "korisnu malverzaciju", ne bi ga trebalo za to kriviti. Njegova krivica mo�e biti samo u tome �to se nije vi�e zalo�io za to da se do temelja razgradi jedna nakaza od sistema koji je lo� i za funkcionere i za dr�avu i za gra�ane. Zasluge ljudi iz Grupe 17 plus u obaranju Milo�evi�a nemerljive su i nesporne. Zato ne bi trebalo sada da bude sporno zalaganje ove nevladine organizacije za na�elo koje je postavila valjda jo� pri svom osnivanju � da �e se boriti za dru�tvo jednakih �ansi. Zbog tog principa ugledni ljudi iz Grupe 17 plus ne bi smeli da prokockaju svoju �ansu. U svom "Programu za demokratsku Srbiju", u odeljku "Prvih 100 dana nove vlade", pod ta�kom 2, Grupa 17 plus predlo�ila je dono�enje Antikorupcijskog zakona: "Ovim zakonom bi�e uvedene drakonske kazne za sve zloupotrebe i malverzacije sa dr�avnim, dru�tvenim i privatnim novcem i imovinom. Posebno �e se sankcionisati one radnje koje su usmerene na ostvarivanje profita i drugih materijalnih koristi upotrebom javne funkcije..."

Mi�a Brki�