Vreme broj 516, 23. novembar 2000.

Postoji li nesklad između programskih načela i života? Naravno. Ali ugledni eksperti ne bi smeli da zalutaju u neugledne poslove

Mi dolepotpisani poslanički kandidati, koji ćemo činiti parlamentarnu većinu, obavezujemo se da ćemo već prvog dana prvog zasedanja novoizabrane skupštine izglasati sledećih deset akata u cilju vraćanja poverenja naroda u državu i njene organe":

..."PETO, donećemo zakon kojim se svim poslanicima i članovima vlade zabranjuje gomilanje funkcija tokom trajanja mandata. Članovima vlade mora biti izričito zabranjeno da tokom svog mandata upravljaju privrednim organizacijama (privatnim, društvenim, ili državnim)..." Ovako je, između ostalog, zapisano u "Programu za demokratsku Srbiju", koji je letos sačinila Grupa 17 plus, u vreme predizborne kampanje. Bez obzira na to što "Program..." izričito spominje "Srbiju", potpisali su ga svi lideri Demokratske opozicije Srbije i (tada samo) poslanički kandidati ovog političkog bloka na izborima za jugoslovenski parlament. Tada je rečeno da je "Program..." samo po nazivu "srpski" i da je sasvim primenljiv na zajednicu Srbije i Crne Gore, to jest Jugoslaviju. Zato je postao neka vrsta zakletve, demokratska legitimacija svim tadašnjim pretendentima na poslanička i ministarska mesta i sve javne funkcije u državnoj administraciji i budućoj demokratskoj vlasti.

DOPRINOS PRAVOJ OBNOVI: "Program..." je naišao na veoma dobar prijem među građanima, političari su ga citirali kao predizborno obećanje, a hiljade običnih ljudi u Somboru, Kragujevcu, Novom Sadu, Beogradu, Kruševcu, Nišu... bukvalno se, na predizbornim mitinzima, otimalo za primerak ove brošure u kojoj je taksativno navedeno šta će nova vlast uraditi prvog dana, u prvih sto dana i u prvoj godini svog rada. Posle deset godina neviđene korupcije, neprimerenog bogaćenja na račun siromašenja građana, bahate vlasti koja nikome nije polagala račune za vođenje državnih poslova i izolacije – obećanje da će nova vlast biti skromna, poštena, podložna kontroli i otvorena prema svetu zvučalo je više nego primamljivo.

Grupa 17 plus kao nevladina organizacija odigrala je veoma značajnu ulogu u predizbornoj kampanji Demokratske opozicije Srbije i nesumnjivo pomogla političarima iz ove koalicije da pobede na septembarskim izborima. Kad su birači svojim glasovima poverili vlast Demokratskoj opoziciji i ona je, u skladu sa svojim predizbornim obećanjima, neke od ključnih državnih poslova poverila politički nezavisnim stručnjacima iz ekspertskih i nevladinih organizacija. Tako su se i članovi Grupe 17 plus našli na važnim funkcijama u saveznoj administraciji. Posle političkog dogovora o formiranju prelazne vlade Srbije, eksperti iz ove Grupe dobili su odgovorne poslove i u kabinetu Milomira Minića.

A sa izvesnom dozom sigurnosti može se tipovati da će Grupa 17 plus kao "rasadnik kadrova" nove vlasti (zlonamerne su sve potencijalne paralele sa "Tehnogasom", kao rasadnikom kadrova starog režima) "pokriti" i tako značajno mesto kao što je ono guvernera jugoslovenske Centralne banke.

Zahvaljujući profesionalnom ugledu i stečenom kredibilitetu u međunarodnoj zajednici, pre svega ekonomskih eksperata iz Grupe 17 plus, Jugoslavija je prvih dana nove demokratske vlasti dobila značajnu novčanu (deviznu) pomoć od Norveške, Grčke, Nemačke, Evropske unije...i započela razgovore (sa unapred poznatim, povoljnim ishodom) o povratku u svetske finansijske institucije kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka... Stanovnici u mnogim gradovima u Srbiji ogrejaće se ove zime mazutom koji je Grupa 17 plus obezbedila kod Evropske unije kao nastavak svog prošlogodišnjeg projekta "Energija za demokratiju". Značajnim angažmanom stručnjaka iz ove grupe stabilizovana je nacionalna valuta – dinar, zaustavljen i sunovrat javnih finansija i inflatorna očekivanja, primirene cene osnovnih životnih namirnica...

PRVE SENKE SUMNJE: Nova vlast je ispunila i jedno od predizbornih obećanja zapisanih u "Programu za demokratsku Srbiju" i počela da objavljuje imovinske karte svojih članova na važnim državnim funkcijama. Kao idejni tvorac "Programa..." uradila je to isto i Grupa 17 plus.

Tako je javnost ("Večernje novosti" od 13. novembra) saznala šta sve imaju članovi Grupe 17 plus koji su na ministarskim mestima u saveznoj i prelaznoj republičkoj vladi. Ako ostavimo po strani stanove i automobile, zanimljivim postaju podaci da, recimo, savezni ministar ima privatno preduzeće, procenjeno na 55.000 maraka, a republički ministar je suvlasnik firme – "G konsalting". U saopštenju Grupe 17 plus ne kaže se čime se bavi privatno preduzeće saveznog ministra. Taj propust bi se mogao pripisati i nemaru administracije, ali bi u svakom slučaju bilo važno da se javno zna može li ministar (ne kažemo da hoće) doći u iskušenje da neki državni poslić "prevede" preko svoje privatne firme i time uveća njenu vrednost. Poznajući čoveka o kome je reč, odgovorno se može tvrditi da njemu to neće pasti na pamet, ali – zašto da neko sumnja.

Još veću znatiželju, međutim izaziva firma "G konsalting". Iz samog imena moglo bi se naslutiti da je Grupa 17 plus (ili možda njena prethodnica Grupa 17 nezavisnih ekonomista) formirala preduzeće za konsalting usluge. To samo po sebi nije sporno, naprotiv, može da znači da jedna grupa eksperata okupljenih u nevladinoj (pa valjda, i neprofitnoj) organizaciji želi da se oproba i u biznisu, dakle u pravljenju profita. Ne bi bilo na odmet recimo da javnost sazna ko su još suvlasnici "G konsalting"-a : ima li među njima još ministara i budućih visokih državnih službenika. Izvesne nevolje, međutim, mogu nastati ako se neki džangrizavi poreski obveznik zapita može li, na primer, ministar u republičkoj prelaznoj vladi – član Grupe 17 plus – naručiti usluge od firme "G konsalting" i parama iz budžeta platiti sebi kao suvlasniku te firme.

E, to je već nešto ozbiljno protiv čega je Grupa 17 plus žestoko agitovala u predizbornoj kampanji, optužujući staru vlast da je sticala bogatstvo obrćući pare unutar svoje nomenklature. Ministar u prelaznoj srpskoj vladi i suvlasnik "G konsaltinga" je stručan, ozbiljan, pravedan, moralan i demokratski orijentisan građanin. U njegove lične kvalitete zaista je teško sumnjati. Ali, građani su glasali za princip po kome se nikad više ne sme dopustiti Miloševićevo poslovno pravilo da "ruka ruku mije".

Izvesne nedoumice nastavljene su i nedelju dana kasnije ("Danas" i "Blic", 20. novembar) oglasom preko cele strane da se osniva "G 17 Institut" koji raspisuje konkurs za prijem 15 istraživača i 20 istraživača-pripravnika. Molbe za prijem razmatraće Programski savet Instituta u osnivanju u kome sede neka od najznačajnijih imena jugoslovenske ekonomske struke među kojima su dvojica vrlo visokih funkcionera (istina, jedan je još budući) savezne administracije. I ponovo konstatacija – zaista je dobro da grupa viđenijih ekonomskih eksperata formira stručan i nezavisan institut koji će se baviti strateškim analizama i istraživanjima. Ali, odmah zatim sledi i pitanje – da li će taj Institut imati prednost u dobijanju poslova u odnosu na, na primer, saveznu vladu u izradi strateških projekata važnih za ekonomsku budućnost zemlje samo zato što u njegovom Programskom savetu sedi ministar iz Žižićevog kabineta? Ili će možda imati neke druge pogodnosti?

Ima, međutim, detalja koji ukazuju na to da pitanja treba stalno postavljati i tražiti odgovore. Ne zbog pojedinaca nego zbog želje da se Miloševićev model vlasti nikad više ne ponovi na čemu i u citiranoj petoj tački programskog dokumenta insistira G17 plus. Za mnoge neupućene naredno pitanje biće golicava enigma, ali bi zato odgovor morao da bude kristalno jasan i precizan. Dakle, može li donator G 17 Instituta (koji daje nešto na poklon) samo zbog te činjenice biti ubuduće povlašćen na tržištu i dobijati "preko veze" druge veoma velike i unosne poslove u Jugoslaviji mimo konkursa?

NAČELA SU NESPORNA: Svaki građanin, pristalica vladavine prava, reći će da je to nedozvoljeno. Tačno, ali kako onda objasniti činjenicu da se pomenuti donator naknadno protežira na završenom konkursu (za opremanje novom opremom jedne državne institucije) iako je njegova cena za 300.000 maraka viša od najniže ponuđene cene ostalih konkurenata? Ko ga protežira?

Mnogo je u javnosti upitnih rečenica, ali ne zbog animoziteta prema ovoj ili onoj ličnosti, imenu ovog ili onog ministra, člana Grupe 17 plus. Građani ove zemlje imali su priliku da na svojoj koži i po svom novčaniku osete svu naopakost jednog režima koji je delovao u zatvorenim krugovima obrta kapitala.

Institucionalna mreža starog sistema dolaskom nove vlasti nije razgrađena. Novi ljudi došli su na "stare jasle" koje zakonito proizvode – nezakonitosti. Ako neko od njih i počini neku "korisnu malverzaciju", ne bi ga trebalo za to kriviti. Njegova krivica može biti samo u tome što se nije više založio za to da se do temelja razgradi jedna nakaza od sistema koji je loš i za funkcionere i za državu i za građane. Zasluge ljudi iz Grupe 17 plus u obaranju Miloševića nemerljive su i nesporne. Zato ne bi trebalo sada da bude sporno zalaganje ove nevladine organizacije za načelo koje je postavila valjda još pri svom osnivanju – da će se boriti za društvo jednakih šansi. Zbog tog principa ugledni ljudi iz Grupe 17 plus ne bi smeli da prokockaju svoju šansu. U svom "Programu za demokratsku Srbiju", u odeljku "Prvih 100 dana nove vlade", pod tačkom 2, Grupa 17 plus predložila je donošenje Antikorupcijskog zakona: "Ovim zakonom biće uvedene drakonske kazne za sve zloupotrebe i malverzacije sa državnim, društvenim i privatnim novcem i imovinom. Posebno će se sankcionisati one radnje koje su usmerene na ostvarivanje profita i drugih materijalnih koristi upotrebom javne funkcije..."

Miša Brkić