Intervju

Vreme broj 516, 23. novembar 2000.

Kongres SPS-a
Šminkanje vođe

Vlasti više nema. Milošević je još tu, ali sve više podseća na "nesretno nerealnog čoveka" koji ne vidi da je zauvek otišao iz vlasti. On ne vidi, a mnogim socijalistima je i dalje nekako neprijatno da mu to kažu, i radije bi da do kraja propadnu zajedno s njim

Ako mu general Senta ne bude skretao pažnju na nešto drugo, Slobodan Milošević bi u subotu ujutro 25. novembra, kada bude krenuo na 5. vanredni kongres svoje Socijalističke partije Srbije, svakako morao da primeti jedan od reklamnih "bilbordova" postavljenih nedaleko od njegove kuće. Na tamno plavoj osnovi ovog reklamnog panoa krupnim slovima stoji ispisano pitanje "Ko sme i može", a odgovor je – Srpska socijaldemokratska stranka. Ona koju je pre desetak dana osnovao Zoran Lilić, pokušavajući da okupi sve veći broj razočaranih socijalista. Kada ga je u februaru ove godine Senta vozio na 4. redovan kongres SPS-a, u Miloševićem komšiluku niko nije smeo niti mogao da se oglašava na sličan način. Socijalistima se tada činilo da im je more do kolena, a i Lilić je sedeo u prvom redu, ne sanjajući da će devet meseci kasnije postati opozicija svom nekadašnjem šefu.

Do dana kada Milošević krene na novi kongres SPS-a na kome bi trebalo da ponovo bude izabran za stranačkog lidera, na istom skveru mogao bi da se pojavi i "bilbord" još jedne upravo osnovane stranke – Demokratske socijalističke partije. Ovih dana je, naime, i Milorad Vučelić, još jedan nekada visoki funkcioner SPS-a, pokazao da "sme i može" ono što je do juče bilo najstrože zabranjeno – da osnuje stranku koja u startu svoj rast zasniva na smanjivanju SPS-a. I Lilić i Vučelić već su najavili da će se njihove stranke pojaviti na narednim izborima za republički parlament, zakazanim za 23. decembar. Kako je počelo, na tim izborima levica će izgleda biti zastupljena kao nikada do sada. Na jednoj strani ostaci SPS-a, na drugoj ujedinjeni ili razjedinjeni izdanci SPS-a, na trećoj JUL. Naravno, pod uslovom da skupi dovoljno potpisa za izlazak na izbore.

I POSLE SLOBE, SLOBA: Samo nekoliko dana uoči važnog kongresa, u vrhovima izvornog SPS-a došlo je do prividnog smirivanja unutarstranačkih borbi, pogotovo oko pitanja ko će na kormilu ove stranke naslediti Slobodana Miloševića. Početkom nedelje Glavni odbor SPS-a je saopštio kako dobitna kombinacija za budućnost glasi – "I posle Miloševića, Milošević", odnosno kako je dosadašnji lider stranke jedini kandidat za čelnu partijsku funkciju s obzirom na to da je dobio najveću podršku lokalnih odbora. Neposredno posle ove odluke GO-a, Milošević se po prvi put nakon 6. oktobra, kada je konačno priznao da je izgubio predsedničke izbore od dr Vojislava Koštunice, pojavio i na državnoj televiziji. U emisiji "Izborna hronika" koja ide odmah posle glavnog TV dnevnika, dobro poznati (ali primetno nesigurniji) glas, pozivao je socijaliste na puno jedinstvo. Preko jedinstva na kongresu, poručivao je Milošević, može se stići i do uspeha na decembarskim izborima i potvrde kako je ova stranka "faktor istinske zaštite nacionalnih i državnih interesa". Čulo se još kako Milošević pominje izazove koje pred socijaliste donosi "ovo vreme pritisaka i bezakonja i nastojanja da se rasturi i država i privreda i narod". Čulo se takođe i kako predsednik SPS-a otpisuje one koje odlaze iz ove stranke tvrdnjom da odlazak koristoljubivih, kolebljivih i uplašenih može samo da ojača redove socijalista.

Odlukom GO SPS-a kojom se na predstojeći kongres izlazi sa samo jednim kandidatom za predsednika stranke, Slobodan Milošević se najverovatnije spasao onoga čega se (kako neki tvrde), bojao više nego bilo kakvog Haga ili čak i fizičke smrti – mogućnosti da ga na kraju odbace čak i njegovi socijalisti. Na prošlom, 4. kongresu stranke, održanom u februaru ove godine, Milošević je još mogao da računa na kimilsungovsku podršku – za predsednika stranke predložili su ga svi odbori SPS-a, a na samom kongresu, od ukupno 2309 prisutnih delegata, za njega je glasalo 2308. Ovoga puta sve je izvedeno na mišiće. Milošević ponovo postaje kandidat za stranačkog lidera, ali uz podršku tek nešto više od trećine lokalnih odbora. Na dan kada GO SPS-a saopštava ono "I posle Slobe, Sloba", pojedine partijske organizacije ga iznova optužuju za izborni poraz, cepanje stranke i koristoljublje i pozivaju da se povuče dok za socijaliste to ne bude prekasno. Sve i da posao brojanja glasova na kongresu poveri doskorašnjim članovima Savezne izborne komisije, Miloševiću će ovog puta biti teško da sakrije činjenicu da ga čak i njegovi sve manje vole. Mnogi od tih što ga "sve manje vole" još gaje nadu da će Milošević u zadnji čas uvideti kako sa njim na čelu SPS-a nema gotovo nikakvu budućnost i da će, pošto ga delegati kongresa još jednom izaberu za predsednika stranke, izaći za govornicu, zahvaliti se i reći – "biću samo počasni predsednik i odoh da ljuljam unuka Marka, a vama srećno".

Tako nešto predlagao je, izgleda, i akademik Mihailo Marković koji se u samom finišu povukao iz Odbora za pripremu kongresnih dokumenata, zajedno sa Ratkom Markovićem i Petrom Škundrićem. Profesor Marković se na takav korak odlučio pošto je Milošević iz dokumenta pripremanog za kongres izbacio sve neprijatne istine, odbio da pomene reči kao što su poraz, odgovornost, krivica, preskočio pogubnu saradnju sa JUL-om, i sve sveo na očuvanje jedinstva stranke, insistiranje na dobrom partijskom programu i još boljim šansama da se vlast povrati već na izborima u decembru ove godine. Otprilike, sa socijalistima je po teoriji sve u redu, jedino ih je nešto malo izdala praksa, ali se i to da srediti. U izjavi datoj nekim medijima neposredno po napuštanju Odbora za pripremu kongresa, dr Mihailo Marković je rekao: "Trebalo bi da odamo priznanje osnivaču i dosadašnjem predsedniku stranke Slobodanu Miloševiću na svemu što je učinio za SPS i da, zatim, biramo novog predsednika koji će imati dovoljno moralnog integriteta i da kao istinski demokratska ličnost ne bude u partiji ništa više nego 'prvi među jednakima'."

KAD JE KONGRES, BAKI: Početkom nedelje, na sednici GO-a stranke Milošević, međutim, nije trošio previše reči kako bi objasnio zašto je samoinicijativno, doduše uz pomoć nekolicine svog proverenog kadra, prepravio pretkongresni dokument. Grubo prepričano, njegova osnovna teza je bila da u vreme kada su se mnogi okomili na SPS, ova stranka ne bi trebalo previše da grebe po sopstvenim ranama, insistira na priči o porazu, kompromitovanim kadrovima i promašajima. Umesto toga, bolje je podsetiti članstvo i potencijalne birače da ide duga zima, da cene skaču, da se oni u DOS-u već svađaju i da bi znatno manji odziv birača na izborima u decembru mogao možda da usreći SPS. Ovakvom Miloševićevom pristupu najviše su se svakako obradovali Vučelić i Lilić, koji računaju da su već sada, uoči kongresa SPS-a, iscrpljene sve mogućnosti za demokratski preobražaj ove stranke, i da će posle kongresa mnogi razočarani socijalisti poželeti da im se pridruže.

Iako je na sednici GO-a prošlo sve ono za šta se Milošević zalagao, izvor "Vremena" koji je prisustvovao ovom skupu kaže da "šef" ni po čemu nije podsećao na sebe nekadašnjeg. Utisak ovog funkcionera SPS-a je da je "šef" prilično oslabio i ubledeo, da su mu oči bez nekadašnjeg sjaja i da je, iako ga mnogi i dalje svakodnevno posećuju, informisan tek nešto bolje od predsednika lokalnog partijskog odbora iz Babušnice. U jednom trenutku obratio se Zoranu Anđelkoviću Bakiju, generalnom sekretaru SPS-a, s pitanjem da li se kongres održava u nedelju. Na Bakijevu opasku da je 25. novembar subota, šef je kratko primetio: "A, znači pomerili ste kongres za subotu"; nakon toga niko više nije ni pokušao da mu objasni kako o nedelji, kao danu kada bi trebalo održati kongres, nikada nije bilo govora.

U jednom trenutku, tokom rasprave na sednici GO-a, Milošević je primetio da sopstvenu stranku najviše izgleda kritikuju oni koji su izgubili izbore u svojim sredinama. Ni tu niko nije pokušao da mu objasni kako je takvih u partiji dve trećine, jer su socijalisti izgubili izbore u dve trećine gradova u Srbiji, kako ne kontrolišu nijedan veći grad i kako je najveća opština u kojoj su na vlasti Bačka Palanka. Za govornicu je, zatim, izašlo i nekoliko predstavnika iz pobedničkih sredina sa pričom da uz malo više truda i rada partija može da se ubrzo vrati na vlast. Bilo je i onih koji su se setno prisetili 4. kongresa stranke, tih velikih dana kada je, kako su rekli, najvišem skupu socijalista prisustvovalo više od sto stranih delegacija, stavljajući svima do znanja da je "to jedan od najvažnijih skupova održanih ove godine u svetu". Na ovaj vanredni kongres strane delegacije nisu pozvane. Novinari, kao i obično, nisu poželjni.

Pravi odgovor na pitanje ("Ko sme i može") sa Lilićevog panoa, izgleda namerno postavljenog baš u Miloševićevom dedinjskom komšiliku, zapravo je krajnje jednostavan i glasi – svako. Iz SPS-a su nekada odlazili samo retki koje je ova partija odbacivala jer se nisu zbog nečega dopadali Miloševiću ili Mirjani Marković. Sada odlazi ko stigne. Željko Simić, Goran Perčević, Zoran Milošević i Momčilo Babić podneli su pre nekoliko dana neopozive ostavke na sve dužnosti i članstvo u SPS-u zbog dubokog neslaganja s onima koji sprečavaju transformaciju ove stranke u modernu, demokratsku, proevropsku i reformski orijentisanu socijaldemokratsku političku organizaciju. Dan, dva kasnije povukao se i nekadašnji republički ministar za obrazovanje Jovo Todorović, odmah za njim i bivši ministar za rad Jovan Radić. Do kongresa biće tu i pola nekadašnje vlade. Svakodnevno stranku napuštaju i poznati espeesovski direktori. Mnogi od onih, što kao ministri i istaknuti političari nikada nisu pustili glas, nalaze sada da je krajnje vreme da i oni dobace po koju i objasne kako se sa ovakvim SPS-om ne može dalje.

I oni koji ostaju verni ovoj partiji znaju inače veoma dobro da su za socijaliste godinama postajala samo dva koheziona faktora – vlast i Slobodan Milošević. Vlasti više nema. Milošević je još tu, ali sve više podseća na "nesretno nerealnog čoveka" koji ne vidi da je zauvek otišao iz vlasti. On ne vidi, a mnogim socijalistima je i dalje nekako neprijatno da mu to kažu, i radije bi da do kraja propadnu zajedno s njim.

Nenad Lj. Stefanović

Glavni odbor

Na vanrednom kongresu SPS-a učestvovaće nešto više od 2000 delegata. Osim predsednika stranke, oni će izabrati i novi Glavni i Izvršni odbor SPS-a. Na listi kandidata za ovo telo nalazi se trenutno oko 260 imena. U GO biće izabrani oni socijalisti koji na samom kongresu dobiju više od 50 odsto glasova prisutnih delegata. Zbog svega toga, tačan broj članova GO-a se ne zna unapred i zavisiće od ishoda glasanja. U pretkongresnim kvalifikacijama za liste kandidata za najviši organ stranke između dva kongresa otpala su i neka poznata imena. Oba Dragana Tomića (onaj iz "Jugopetrola" i onaj iz "Simpa") nisu prošla, baš kao i Uroš Šuvaković. Dušan Matković, donedavno jedan od potpredsednika stranke, eliminisao je sam sebe pošto se nedavno povukao sa svih partijskih funkcija. Izvori "Vremena" tvrde da se aktuelni potpredsednik SPS-a Mirko Marjanović jedva ugurao na listu od 260 potencijalnih članova GO-a, dok su Gorica Gajević i Nikola Šainović bili nešto bolje plasirani od nekadašnjeg republičkog premijera. Na samom kongresu mnogi, nekada istaknuti kadar, mogli bi da imaju prilično problema da prebace kvotu od 50 odsto glasova.

Što se Izvršnog odbora tiče, on je na februarskom kongresu izabran tako što je Slobodan Milošević tadašnjem generalnom sekretaru stranke Gorici Gajević praktično izdiktirao 36 imena.

Moral

Plan Slobodana Miloševića i onih koji mu ovih dana pomažu da konsoliduje vlast unutar stranke jeste da predstojeći kongres bude strogo kontrolisan skup, na kome ne bi bilo mnogo talasanja. Tako nešto se najverovatnije neće moći baš u potpunosti izbeći, ali se i u finišu kongresnih priprema čini sve da "šefove uši", nenaviknute na ono što ne žele da čuju, ne budu izložene preteranim neprijatnostima. U tu svrhu izgleda da je u Osnove za raspravu članova SPS-a za pripremu 5. vanrednog kongresa (dokumentu od 30 kucanih strana), na strani tri, pomenuto trenutno medijsko jednoumlje. "Posebno su krajnje primitivni i nedolični napadi na predsednika SPS-a Slobodana Miloševića i njegovu porodicu. Ti napadi vređaju i ispod su svakog nacionalnog dostojanstva i ljudskog morala", kaže se u dokumentu pripremljenom za kongres.

prethodni sadržaj naredni

vrh