Vreme broj 516, 23. novembar 2000.

"Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek ne dobija dnevne biltene republičkog MUP-a, kao ni periodične izveštaje Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije", kaže za "Vreme" Zoran Živković, ministar unutrašnjih poslova u Vladi SR Jugoslavije.

Specijalne snage srpske policije upale su 8.oktobra 1992. u nebranjenu zgradu Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova (SMUP) i zaplenili kompletnu dokumentaciju: poverljive spise, dosijee, opremu, tehniku... Od tog dana, praktično je prestao da postoji SMUP. MUP Srbije preuzeo je sve poslove policije, izuzev malobrojnih ingirencija, za vlast nezanimljivih.

Osam godina kasnije, resor saveznog ministra unutrašnjih poslova preuzeo je Zoran Živković, bivši gradonačelnik Niša. "Borba protiv korupcije bez sumnje je najprioritetniji zadatak" kaže Živković, "jer tokom tranzicije veoma je važno da političke i ekonomske promene ne budu neuspešne zahvaljujući toj pošasti koju nam je u nasleđe ostavila bivša vlast. Mislim da bi Službi državne bezbednosti na saveznom nivou to bio ključni zadatak: da od korupcije u državnim organima štiti državu, novu demokratsku vlast, a pre svega građane. Smatram da bi u toj borbi trebalo da učestvuju i MUP i Ministarstvo pravde te da se formira telo koje bi na čelu imalo specijalnog tužioca sa širokim ovlašćenjima, zaštitom tajnosti svoga rada, odnosno da ljudi koji bi bili u njegovom sastavu imaju maksimalnu zaštitu. Taj specijalni tužilac morao bi da bude osoba od najvećeg poverenja i vrhunski stručnjak. On bi takođe imao podršku specijalnih odreda policije kakvu imaju ekipe za borbu protiv korupcije i vrhova organizovanog kriminala u mnogim zemljama sveta. To će biti jedan od predloga koji ćemo uputiti saveznoj skupštini iduće godine."

VREME: Nezvanično se govori o formiranju posebne jedinice savezne policije sa velikim ovlašćenjima koja bi objedinjavala rad svih službi u policijskom domenu i bila podređena isključivo predsedniku SRJ.

Zoran Živković: Bilo bi veoma loše da bilo koja služba bude podređena samo jednom čoveku bez obzira na to o kome je reč. Mislim da je neophodna reforma policije, odnosno saveznog i republičkog ministarstva. Inače, ne znam da postoji primer u svetu u bilo kojoj demokratskoj zemlji da je predsednik države jedini šef ili jedini koji sve nadgleda. Pre svega zato što predsednik države ne mora da bude stručnjak za taj posao. A posao Službe bezbednosti nije politika, već zaštita države od raznih oblika kriminala.

Nekad je postojala savezna državnabezbednost. Šta se snjom dogodilo?

Savezne državne bezbednosti odavno nema. Ona je postojala sve do upada Republičkog MUP-a u Savezni pre osam godina. Zahvaljujući još nekim zakonskim promenama donetim u to vreme, desilo se da DB postoji samo na nivoima obe republike. Mislim da i služba državne bezbednosti treba da bude na federalnom nivou i da odgovara vladi, parlamentu i skupštinskom odboru za bezbednost kako bi rad službe bio praćen.

Da li to znači da će savezni DB biti vaspostavljen?

To bi bilo logično. Ali, ne treba zaboraviti da će novo ministarstvo kao i kompletna savezna vlada i svi sadašnji međurepublički odnosi deliti sudbinu države – dakle, zavisno od toga da li će Jugoslavija ostati zajednička država Srbije i Crne Gore ili će biti nekih drugih varijanti. Moje mišljenje je da Jugoslavija treba da ostane uz redefiniciju odnosa dveju republika, ali uz očuvanje zajedničkih funkcija kao što je monetarna i spoljna politika, vojska i bezbednost. To znači i kontrolu državnih granica, graničnih prelaza, saradnju sa međunarodnim institucijama koje se bave borbom protiv kriminala... Pojednostavljeno, na nivou saveznog MUP-a trebalo bi da postoji i državna bezbednost.

Šta je sa dokumentacijom koju republički MUP zaplenio od saveznog 1992. godine?

Tražio sam da se dokumentacija vrati ali to do sada to nije učinjeno. Dvojica koministara usmeno su me uveravali da su oni potpisali saglasnost za vraćanje, ali pošto se u Republičkom MUP-u odlučuje konsenzusom tri koministra, od trećeg (Slobodan Tomović, SPS) nemam ni usmeno ni pismeno uveravanje da je dao saglasnost.

Imate li kontakte i sarađujete li sa MUP-om Crne Gore i Republike Srpske?

Savezni MUP ima kontakte sa kolegama iz Crne Gore, ali su oni daleko od uređenih odnosa. Ja ću narednih dana pokušati da učinim nešto i ostvarim saradnju bez obzira na to što crnogorske vlasti ne priznaju saveznu vladu. Reč je o bezbednosti građana, a ne o politici. Ako policiju smatramo kao gardu ove ili one političke opcije, onda teško da građani mogu da budu bezbedni. Ali, ako je smatramo kao jednu posebnu službu, onda nema nijednog razloga za nesaradnju. Što se tiče Republike Srpske tu je saradnja postojala i upravo sam se danas čuo sa tamošnjim ministrom unutrašnjih poslova. Potvrđeno mi je da će ta saradnja biti nastavljena. Bio sam pozvan na njihovu slavu Aranđelovdan, ali pošto je to i moja kućna slava zahvalio sam se i poslao čestitku.

Šta ste nasledili od prethodnog ministra i da li vam je ostavio neke nedovršene predmete i dokumentaciju?

Nije bilo klasične primopredaje. Kad sam došao ovde, dotadašnjeg ministra nije bilo, ali je on izrazio želju da se vidimo ako ja mislim da treba. Ima vremena za viđenje. Inače, nije ostavljeno ništa što bi bilo dnevni posao. Iz onoga što sam čuo od ljudi koji ovde rade, ministar je dolazio samo na sednice vlade i nije svraćao u kabinet.

Puna nam je zemlja automobila ukradenih širom Evrope i kriminalaca koji njima trguju, ili ih rasklapaju i delove prodaju. Ima li kraja tome?

Saradnja sa Interpolom učiniće da počnemo da tragamo za takvim vozilima, ali to nije ustupak stranim zahtevima. To je sasvim normalno jer mi ne možemo reći da zbog zaštite jednog dela građana treba da vršimo krivična dela. Znači da su svi ljudi koji su kupili ukradene automobile znali da ta vozila, žargonski rečeno, nisu "čista", tako da sad, imaju godinu dana da smisle šta će s njima.

Zašto predsednika Koštunicu obezbeđuje Republički a ne Savezni SUP?

Formalno, po zakonu, trebalo bi da to obavlja Savezni MUP. Međutim, praksa nije takva jer donekle to radi savezni, a u nekim situacijama Republički MUP ili vojska. U svakom slučaju, ja sam na tu temu telefonom razgovarao sa predsednikom Koštunicom, a onda sam uputio dopis u kome ga obaveštavam šta o tome piše u zakonu, ondosno ko je za taj posao nadležan, što inače predsednik zna. Prihvatam da predsednik SR Jugoslavije može da odredi ko će se brinuti o njegovoj bezbednosti, ali o tome mora da postoji jasna odluka u pisanoj formi, tako da se zna ko je odgovoran za bezbednost predsednika Jugoslavije.

Koliko uopšte ima ljudi Savezni SUP?

Manje od 1.000. Neki od njih rade na poslovima državljanstva, izdavanja viza, koordinacije, kriminalističkih istraga u koje je uključen strani faktor. Odnosno, kad je učinilac ili žrtva ovde ili je naš državljanin u drugoj zemlji. Onda je to naš posao kao i obezbeđivanje diplomatskih predstavništava u našoj zemlji, funkcionera i objekata Federacije.

U mnogim policijama sveta unutrašnje kontrole proveravaju zakonitost rada policajaca i izvode ih pred sud ako se ogreše o pravila. Mi imamo disciplinske komisije MUP-a koje retko kad nekog pripadnika policije proglase odgovornim. Nedavno je komisija MUP-a oslobodila disciplinske odgovornosti policajca koji je ubio nedužnog građanina. Može li se efikasnost kontrola poboljšati?

U svakoj policiji na svetu postoje zloupotrebe, korupcije i povezanost sa kriminalom i kriminalcima. Unutar svake policije mora da postoji i unutrašnja kontrola sa velikim ovlašćenjima i bez milosti prema prekršiocima pravila policije i zakona. To sigurno postoji i kod nas, ali ne verujem da ima nekih zadovoljavajućih rezultata. Policiju treba svi da kontrolišu. Pre svega građani. Potrebna je objektivna i nepristrasna kontrola unutar policije, ali i civilna kontrola policije i vojske. Znači da treba oformiti posebna tela unutrašnjih poslova koja će nadgledati rad ministarstva.

Nestao je Ivan Stambolić, a o istražnom sudiji Okružnog suda Nebojši Simeunoviću danima se ništa ne zna. U svakoj zemlji sa vladavinom prava država bi se naglavačke postavila kad bi nestao istražni sudija. Naša policija ćuti?

Apsolutno ste u pravu. Ali, to je pitanje koje je bolje uputiti Republičkom MUP-u. Situacija je takva da ovo ministarstvo ne dobija ni dnevne biltene Republičkog MUP-a. Ne dobijamo ni periodične izveštaje državne bezbednosti MUP-a Srbije što je takođe nekad bilo obavezno. Ja sam Republičkom SUP-u uputio zahtev da se izveštaji i bilteni dostavljaju ovom ministarstvu, ne u nameri da bi kontrolisali njihov rad, nego da se i mi ovde informišemo i da radimo na zajedničkim poslovima.

Zašto je bivša vlast odbijala da se učlani u Interpol, iako je ta organizacija insistirala na tome, i hoće li biti nastavljena saradnja?

Bivši režim je vodio istu politiku prijema u Interpol kao i sa mestom u Ujedinjenm nacijama. Naime, Interpol je od nas tražio da se ponovo učlanimo jer nam ni oni, kao i OUN, nisu priznavali kontinuitet na kome je bivša vlast uporno insistirala. Mi smo nedavno primljeni u OUN, bićemo i u Interpolu, ali tek krajem iduće godine jer se prijem novih članova obavlja jednom godišnje na generalnoj skupštini koja je, nažalost, održana pre dvadesetak dana.

Jovan Dulović

prethodni sadržaj naredni