Vreme broj 516, 23. novembar 2000.

Prva stvar koja mora da se obavi da bi se ikakvo startno poverenje uspostavilo sa izbeglicama jesu nova kadrovska rešenja u duboko korumpiranom Komesarijatu za izbeglice Srbije

Novi predsednik republike Vojislav Koštunica za manje od mesec dana od preuzimanja duznosti dobio je zahtev za ponovnu registraciju izbeglica u SRJ. Zahtev je formalizovan prilikom nedavnih susreta specijalnog izaslanika UNHCR-a Erika Morisona sa Koštunicom i sa ministrom za rad, zdravstvo i socijalnu politiku dr Miodragom Kovačem. Morison je zatražio saglasnost da se na teritoriji SRJ obavi novi popis izbeglica do sredine januara da bi se utvrdio njihov tačan broj kao i njihove konkretne želje – da li žele da se vrate ili da ostanu u Jugoslaviji.

UNHCR zahteva novi popis već godinu dana, ali dogovor sa vlastima do sada nikako nije moguć. Stari sastav Saveznog ministarstva inostranih poslova poslao je sredinom jula preporuku saveznoj ministarki za izbeglice, raseljena lica i humanitarne poslove Bratislavi Morini "da se toj inicijativi priđe vrlo oprezno". U internom obaveštenju kaže se da je razlog za takvu preporuku taj što "nije postignut nijedan od ciljeva popisa izbeglica" koji su 1996. godine zajednički obavili i potpisali UNHCR i Komesarijati za izbeglice i za raseljena lica Srbije i Crne Gore.

Osim utvrđivanja broja izbeglica, popis se radio i da bi se obezbedio slobodan i siguran povratak onima koji to žele, osigurala podrška međunarodne zajednice u integraciji onih koji žele da ostanu u SRJ i onih koji žele da odu u zemlje trećeg sveta, obavio prijem u državljanstvo SRJ i obezbedilo aktivno delovanje međunarodnih agencija za organizovanje svakovrsne pomoći. Većina tih ciljeva nije ostvarena ili je ostvarena samo delom u simboličnim procentima, konstatovao je SMIP.

Bez većih problema može se podržati konstatacija SMIP- a. Za ostvarenje bilo kog od navedenih "ciljeva" popisa, zapravo prvenstveno za sprovođenje alternativnih trajnih rešenja izbegličkog problema neophodno je obezbediti, zaista, i fizičkim obezbeđenjem, sve faze realizacije povratka. Za početak, neophodna je aktivna multilateralna saradnja bivših jugoslovenskih republika i odgovorno sprovođenje preuzetih obaveza svake od novih država.

Erik Morison je prilikom dogovora sa novim šefom države naglasio da će se projekat novog popisa realizovati u okviru Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, što bi moglo da pruži izvestan napredak u zbrinjavanju izbeglica. Kako je Morison objasnio, projektima Pakta stabilnosti i drugih međunarodnih organizacija ubrzaće se reintegracija izbeglih iz bivših jugoslovenskih republika.

Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma decembra 1995. godine, na području SFRJ bilo je tri miliona izbeglica. Povratak izbeglica na koji su se srpski, hrvatski i muslimanski lideri u Dejtonu obavezali potpisujući u okviru sporazuma i Aneks VII trebalo je da se završi u roku od dve godine. Za 31. mart 1996. bio je predviđen početak repatrijacije, a potpisnici dokumenta obavezali su se da taj povratak omoguće, da im obezbede putna dokumenta i pruže svu potrebnu podršku i ohrabrenje. Pakt stabilnosti ima potencijalne mehanizme da potpisnice konačno privoli pravom tretmanu izbegličkog problema.

POPISIVANJE ZA MOBILIZACIJU: "Popis se ne može održati ako se ne otklone greške popisa 1996. godine. Više od 200.000 izbeglica nije se odazvalo popisu i glavni uzrok za to je strah", kaže za "Vreme" Milorad Muratović, predsednik Udruženja za pomoć izbeglicama i prognanim licima u SRJ:

"Izbeglice su korišćene kao sredstvo i objekat, za kupovinu socijalnog mira, za pranje novca i bogaćenja pojedinaca. Za to vreme one su živele u konstantnoj nesigurnosti, nemaju rešena pitanja opštih prava i sloboda, nemaju osiguran povratak niti integraciju. Sve su to uzroci užasne teskobe sa kojom su izbeglice prinuđene da žive. Pored toga, one su logično opterećene i fobijama nastalim usled gomile dezinformacija, laži, manipulacija, diskriminacije i destrukcija kojima su svakodnevno sve vreme od početka ratova na ovim prostorima bile izložene.

Takvo kontinuirano proizvođenje stresa uzrok je smrti preko 40.000 izbeglica. Ti ljudi dobijaju humanitarnu pomoć u vrednosti manjoj od jedne nemačke marke."

Godinu dana pre popisa 1996, dakle 1995, Srpski komesarijat za izbeglice radio je preko godinu dana konstatnu reviziju zbog koje je, kada je konačno bila završena, 90.000 ljudi izgubilo izbeglički status. Po zakonu, jer su pristigli iz oblasti u kojima nije bilo ratnih dejstava. Veliki broj njih došao je iz Republike Srpske Krajine, iz koje će nekoliko meseci kasnije doći još 250.000 ljudi. A u vreme kada su se saopštavali rezultati revizije u Beogradu, krenuli su konvoji sa novim izbeglicama iz Zapadne Slavonije. Komesar Bratislava Morina poručila im je da ostanu u Republici Srpskoj. Saopšteno je da je to zapravo striktno naređenje Borislava Mikelića, koji je nakon neuspele političke karijere vaskrsnuo tih dana uloživši svoj autoritet u humanitarni rad. Naredio je da se zbegovi iz Zapadne samo preusmere u Istočnu Slavoniju. Goran Hadžić je u svakodnevnom telefonskom kontaktu javljao gde ima mesta i za koliko ljudi.

Iste godine, izbeglice kažu proklete 1995, u junu su krenule prisilne mobilizacije izbeglica. Organizovano je i "dobrovoljno" preseljenje na Kosovo, kada su izbeglice ubacivane u vagone i obaveštavane da idu u opremljenije kolektivne centre, a sa zabranom izlaska iz voza zapravo na putu za Kosovo.

"Popis je zbog svega što je usledilo postigao stahovite kontraefekte. Ljudi se boje, daju lažne informacije ili ih ne daju uopšte. Ako se ne sprovede ozbiljno istraživanje, organizuje pravilno informisanje i edukacija izbeglica, kao i demistifikacija mnogih uvreženih a lažnih činjenica koje se za izbegličku populaciju vezuju, kao što je zbrinjavanje kod rođaka iza kojeg se krije teško podstanarsko preživljavanje, ponovna registracija izbeglica biće opet samo puka statistička obrada koja nema nikakvog smisla", kaže Muratović.

ŽELJE PO ŽELJI: On takođe upozorava da je neophodno poštovati strukturalne karakteristike izbegličkog stanovništva i rasprostranjenost, kako bi se obezbedilo pravilno pružanje humanitarne pomoći, ali i sveobuhvatno uvažavanje potreba.

Većina izbeglica u SRJ su ljudi iz grada i razvijenih industrijskih oblasti, čak 85, 91 odsto njih, dok ih je sa sela samo 4, 58 odsto. Ljudi sa obala mora i reka ima 9,5 odsto. Profesionalni i obrazovni sastav izbeglica takođe je povoljniji od domicilnog stanovništva u Srbiji i Crnoj Gori.

"Uvažavanje ove strukture jeste elementarna pretpostavka samoodrživog rešenja izbegličke perspektive, bilo dostojanstvenim povratkom, bilo civilizovanom integracijom. Nismo imali prilike da čujemo da se iko od zvaničnika obazirao na izbegličku strukturu. Posle deset godina problema izbeglica, 'želja' je najprostituisanija reč u vokabularu te tematike. Izbeglica nema uslova da pokaže želju. Njegove želje su korišćene po potrebi, u zavisnosti od togakakav je bio interes vlasti, ali i humanitarnih organizacija – malo su bili za povratak, pa malo za integraciju, što je zavisilo od toga ko je oko čega prebijao račune", kaže Milorad Muratović.

Predsednik Udruženja izbeglica smatra da za takvu okoštalost problema i jezivu manipulaciju ljudima odgovornost zajednički snose i državne vlasti i međunarodne organizacije. "Međunarodne institucije imaju krhke veze sa izbeglicama, a jake sa vlašću. Iskustvo je pokazalo da su se prvenstveno bavile samoodržanjem. Popis će produžiti život mnogima od njih za najmanje godinu dana, u organizovanje će biti uključeno mnogo službenika. Nikome nije palo na pamet da uključi izbeglice u organizovanje popisa. Svaka opština je dobila kompijuter pre četiri godine za obavljanje toga posla. Izbeglice nisu dobile nijedan. Da bi se popis na neki način dotakao izbegličke duše, da bi se one motivisale da se popisu odazovu, potrebno je obaviti ozbiljno istraživanje koje će objektivizirati problem. One treba da budu uključene u proces kao partner, što bi bilo i neuporedivo jeftinije. Međutim, tu postoji problem korupcije i interesa. Za svakog stranca na takvom poslu vezuju se četiri domaća. Uostalom, neka se popis i završi, kako će se vratiti one izbeglice koje kažu da to žele. Ja pokušavam nekoliko poslednjih godina da se vratim u svoj stan u Sarajevu, za razliku od najvećeg dela izbegličke populacije, odlično znam kome treba da se obratim i šta da činim. Međutim, ne uspevam. Dajte mi 2500 DM i ja ću vam se za dva dana javiti iz svog sarajevskog stana. Takođe znam i koga treba da podmitim da obavi posao na koji se obavezao", kaže za "Vreme" Milorad Muratović.

Pri kabinetu predsednika Koštunice formiran je nedavno tim koji bi trebalo da se bavi rešavanjem izbegličkog problema. Iako smena komesara za izbeglice Bratislave Morine nije u ingerenciji saveznog nivoa, prva stvar koja mora da se uradi da bi se ikakvo startno poverenje uspostavilo sa izbeglicama jeste bar preporuka republičkoj vladi oko novih kadrovskih rešenja te duboko korumpirane republičke institucije. Nadu za izbeglice predstavlja činjenica da je interes države i međunarodnih institucija da se "problem veličine dve Crne Gore što pre reši i da izbeglica bude što manje", reče nam jedan vladin službenik.

Jelena Grujić

Udruženje za pomoć izbeglicama i prognanim licima u SRJ dalo je krajem prošle godine svoju statističku procenu o broju i strukturi izbeglica u SRJ. Udruženje je uradilo procenu broja izbeglica i vrednosti njihove izgubljene imovine da bi pokazalo kako se tim podacima može manipulisati. Oni naglašavaju da ako izbeglice izraze želju za integracijom, to ne znači da ne žele povraćaj svoje imovine i da je upravo ovo uzrok nepreciznih podataka dobijenih popisom izbeglica, jer se one dovode u situaciju da se nečega svakako moraju odreći. Savezni ministar pravde Momčilo Grubač izjavio je nedavno da će se u najkraćem roku rešavati pitanje dvojnog državljanstva što bi izbeglicama omogućilo i rešenje statusa i povraćaj imovine.

Broj u SRJ – 864.596, od toga iz BiH – 319.180, iz Hrvatske – 295.416
Izbegličkih porodica 246.216, iz BiH 128.148, iz Hrvatske 114.006
Vrednost lične svojine, pokućstva (Usus) – 5 milijardi 620 miliona DM
Vrednost nepokretne imovine (Fruktus) – 10 milijardi DM
Vrednost privatne svojine (Abusus) – 5 milijardi DM
Ukupno – 20 milijardi DM
Ukupno šest miliona godina radnog staža

Izbeglički kamp u Krnjači, u radničkim barakama preduzeća "Ivan Milutinović", prvobitno je zamišljen kao privremen i prolazni smeštaj za bolesne i one kojima je neophodna blizina velikog grada. Važi za jedan od najgorih izbegličkih smeštaja, pre svega zato što su zajedno zdravi i bolesni ljudi. Najviše je onih sa neurozama, reaktivnim psihozama, depresivnim stanjima, pa onda dijabetičara, ljudi sa malignim oboljenjima, srčanih bolesnika.

Špiro, stariji čovek, Dalmatinac, ogorčen je na upravu kampa jer je mesece provodio u istoj sobi sa čovekom sa teškim malignim oboljenjem koji se raspadao u krevetu. Gosodin Špiro je ljut što je u našoj pratnji šef kampa i kaže da to radi da oni ne bi mogli da kažu šta se zapravo dešava: "Šta smo mi vama? Krompiri? Tako biste nas vi najradije i videli ispod zemlje." Podseća da imaju mali peškir za ruke na tri osobe u sobi. Kaže još i da dobro zna šta se dešava u kampu kad padne mrak. "Uprava preprodaje benzin koji dobija zbog nas. Otvorili su prodavnicu gde se prodaje roba koja je nama namenjena." Posetili smo prodavnicu i nismo primetili humanitarnu pomoć, dužnost je da to kažemo. Činjenica je, međutim, da su potpuno zapuštene i osiromašene izbeglice veoma iritirane time što prodavnica, mala baraka, baš kao i njihov "stambeni prostor", postoji u kampu, pre svega jer je otvorio neki "Pila koji je njihov radnik".

Hrana je "kuvana konzerva". "Piše na konzervi da je sa mesom, ali toga mesa nema", kažu nam.

"Propala je ova država, a mi na njenom dnu. Eto kako nam je", dodaju.

U upravi kažu da se uslovi nisu pogoršali za poslednje četiri godine, ali da izbeglice prate trend stanja u društvu. Strani donatori su uglavnom zaduženi za snabdevanje. Komesarijat više ili manje redovno plaća "kiriju" preduzeću "Ivan Milutinovič". Kad stigne donatorstvo, ima šta da se podeli. "Hoćete da vam kažem da kad smo bili u svađi sa celim svetom nije bilo donatorstva? Nije. To je upravo ono što sam pokušao da izbegnem, ali to je istina. Evo, sada ponovo pristiže pomoć", kaže Grada Velimirović, upravnik kampa.

U Krnjači žive bolesni i stari, kategorije koje u potpunosti zavise od onoga ota im obezbedi uprava. Ima ukupno 600 ljudi, od toga 170 dece.

prethodni sadržaj naredni