Vreme broj 516, 23. novembar 2000.

"Za gnusne klevete tra�i�u zadovoljenje na sudu"

"VREME": Da li je sporan legalitet skup�tine?

S. RAKITI�: Pojedinci su, osporavaju�i legalitet i legitimitet skup�tine dugo najavljivali peticiju sa potpisima preko 100 ljudi kojom su zahtevali odr�avanje vanredne skup�tine. Na�alost, ta peticija i zahtev nisu dostavljeni kancelariji UKS-a, tako da mi nismo imali ni formalnu osnovu, a kamoli statutarnu, da taj zahtev razmatramo na sednici uprave i da o njemu obavestimo skup�tinu. Mi smo 8. maja 1999. odr�ali redovnu skup�tinu i na njoj su usvojeni svi izve�taji uprave, radnih tela, komisija, i tada je, imaju�i u vidu ratne okolnosti, upravi produ�en rad. Dakle, to je bila redovna skup�tina, a izborna skup�tina tek je trebalo da usledi, i mi smo je ove godine i odr�ali. Dodu�e, mo�da je trebalo da je odr�imo u maju, ali vi znate �ta se sve doga�alo ove godine. Kada su zavr�eni izbori i kada se situacija koliko-toliko stabilizovala, i kad je okon�an oktobarski Susret pisaca, mi smo zakazali redovnu skup�tinu. U vanrednim, ratnim okolnostima odr�ali smo redovnu skup�tinu, pa za�to bi u redovnim okolnostima zakazivali vanrednu skup�tinu? Kako ova peticija nije ni stigla do nas, ja i ne znam ta�no ko ju je sve potpisao, tako da �emo se obratiti otvorenim pismom svim piscima potpisnicima da utvrdimo da li oni stoje iza pona�anja te male grupe ljudi koja je poku�ala u subotu da na militantan na�in spre�i odr�avanje skup�tine, i da li oni smatraju da su njih osmoro njihovi predstavnici.

Za�to se toliko �ekalo na izbornu skup�tinu?

Nismo stigli, zbog raznih stvari i doga�aja. Nije lako to ni organizovati, mi nemamo fondova ni nekih sredstava. Nama je veliko optere�enje da po�aljemo i tih hiljadu pisama. Srbija je najzad postala slobodna, demokratska zemlja, i u ovom periodu tranzicije o�igledno svi poku�avaju da ostvare neke svoje interese, pa mi sve ovo li�i na interese jedne grupe, jednog klana, koji koristi takvu situaciju da ukine ili da preuzme UKS. Li�no smatram da svako ima pravo da se organizuje na na�in na koji to �eli, pa i pisci po raznim osnovama, ali grupa pisaca koja je nasrnula na ovo udru�enje izrekla je niz te�kih optu�bi i kvalifikacija.

Optu�uju vas da ste parapoliti�ka organizacija prethodnog re�ima.

Ne znam na osnovu �ega? To su predrasude. Na�e udru�enje se odr�alo, za razliku od svih sli�nih udru�enja u isto�noj Evropi, ba� zato �to nismo bili ni�ija produ�ena ruka, i nismo negovali nikakav podani�ki i poslu�ni�ki duh. Udru�enje se napada zato �to nije samo esnafsko, a kada izda neko saop�tenje � za�to ga je izdalo, kada ne izda saop�tenje, za�to ga nije izdalo... Ne mo�ete sve zadovoljiti. U udru�enju ima pisaca razli�itih politi�kih opredeljenja, i ono se trudilo da o bitnim stvarima reaguje i ka�e svoju re�: o progonu pisaca, o represiji, o Zakonu o univerzitetu, Zakonu o informisanju, poku�ajima izbornih manipulacija. Ali nije udru�enje politi�ka stranka da reaguje na sve. Mi smo objavili jednu knji�icu sa svim na�im saop�tenjima i izjavama od '95. do danas, i ko nije zlonameran i ko ho�e da �ita taj mo�e da vidi kakvo je bilo opredeljenje UKS-a svih ovih godina, i da ono nema nijedan kompromituju�i dokumenat. Mi smo se podjednako kriti�ki odnosili i prema re�imu Slobodana Milo�evi�a i prema krivcima za agresiju na na�u zemlju, a to izgleda nekome smeta.

Ko je koga tu tukao? Fantomska organizacija ''Obraz'', obezebe�enje?

Ne znam o kakvoj je organizaciji re�. Ja sam sve vreme sedeo u sali i molio prisutne da se smire, jer je ova grupa koja je okupirala govornicu sat i po vre�ala tih 400 ljudi u sali nazivaju�i ih ruljom, �to je, naravno, njih iritiralo. Kada je sala izglasala dnevni red koji je uprava predlo�ila, oni su iza�li. �ta se doga�alo u holu, ne znam, ali kako sam �uo, jedan na� �lan Dragoljub Furunovi� i mladi Igor Milo� su se potukli, i cela stvar je dobila nevi�ene razmere. A �to se ti�e obezbe�enja, zloupotrebljene su moje re�i kada je govornicu uzurpirala izvesna Milja Obradovi�, nezadovoljna time �to nije primljena u Udru�enje, iako nisam �uo da ona uop�te pi�e. �uo sam da radi u policiji kao daktilograf, �ta li. Dakle, tada sam zamolio obezbe�enje Narodne biblioteke, kao �to se u takvim prilikama uvek �ini, da je izvede i omogu�i nam dalji rad. I onda se desilo da se tu�a izme�u dva pisca pove�e sa mojom molbom da redari izvedu gospo�u Obradovi�, i ispalo je kao da se radi o nekom mom obezbe�enju, koje nikad nisam imao. To je la� i sigurno �u za te gnusne klevete tra�iti zadovoljenje na sudu. Ja sam na skup�tini izrazio �aljenje i odbio svaku vezu UKS-a sa tim nesre�nim incidentom.

Neboj�a Gruji�i�

VREME: Kako vidite ono �to se de�avalo na Skup�tini UKS-a?

Ljiljana �uri�: Vidim u malom ono �to se ina�e de�ava na dru�tveno-politi�koj sceni posle 5. oktobra. Jedni brane ste�ene pozicije: zgradu, privilegije, nagrade, pravo da zaglupljuju narod i pravo da za prototip modernog srpskog pisca isti�u Jovana Du�i�a; drugi poku�avaju da se izbore za promene i stvore sopstveno udru�enje. Situacija u kulturi je krajnje nejasna. Ko�tuni�in neagresivni nacionalizam daje nade starom kadru u kulturi da �e pre�iveti. Oni se pozivaju na svoj doprinos odbrani kulture od stranih uticaja, pre svega ameri�kog, a svoju podr�ku Milo�evi�evom re�imu zaboravljaju ili je minimalizuju. Populizam je i dalje opcija broj jedan, a u populizmu, kao �to znate, batine, svirka i politika idu zajedno.

Za�to ste uop�te u svemu tome u�estvovali s obzirom na ranije iskazani stav da su ovakva udru�enja besmislena?

Iako ve� godinama nemam nikakvu saradnju sa UKS-om, smatrala sam da je potrebno pomo�i piscima u ovom udru�enju da skinu balast populizma koji je zapatila i predano gajila svih ovih deset godina ve�na uprava UKS-a i uski krug oko nje. Sada je ve� sasvim jasno da �e se sve demokratske promene u knji�evni�koj bran�i odvijati jako sporo i da �e se do pravih esnafskih udru�enja do�i tek u nekoj daljoj "transformisanoj" budu�nosti.

U Beogradu postoji ve� neko vreme i Udru�enje nezavisnih pisaca "Forum". Ono radi na elitnim marketin�kim principima: prodaje ono �to misli da se napolju tra�i. Ovo istovremeno ne zna�i da je ta "roba" najbolje �to imamo ovde od knji�evnosti, ali ona korespondira sa tzv. svetom i slikom koju taj svet ima o na�im (eventualnim) piscima intelektualcima. Tu su stroga pravila o me�usobnom nenapadanju; nisu im potrebni pre svega nezavisni intelektualci o�trog jezika, jer je svaka grupacija vrsta kompromisa.

Ovoj grupi pisaca, koja pravi novo Udru�enje, u ovom trenutku sam potrebna � mogu re�i da su me na odre�eni na�in iskoristili, ali sa mojim pre�utnim pristankom; bilo je potrebno otisnuti se od one grupe (Rakiti�eve uprave i njihove politike) i ne lagati vi�e narod da je to kultura. Imam razvijen ose�aj za socijalnu pravdu, �ak i u tom smislu. Novi UKS koje �elimo da stvorimo je, po mom mi�ljenju, neka vrsta me�ugrupe, tampon zone izme�u jednih i drugih � izme�u pogubnog populizma i jalovog elitizma; on treba da deluje sve dok se pisci ne nau�e da samostalno misle i delaju i naprave ne�to tre�e, �etvrto �to �e odgovarati potrebama pisca.. Bojim se da me posle ove izjave Forum ne izbaci iz kombinacije koja se zove "Moja privatna Evropa", �to bi bila �teta, jer to je kona�no prava tema za mene! Nadam se da �e i oni "olabaviti" i pro�iriti vidike, kako se to ka�e, zarad dobrobiti naroda kojem pripadaju.

�ta mislite o �injenici da su pozvani ljudi iz obezbe�enja. �ta to indirektno govori o atmosferi?

Mislim da se neki pisci pona�aju kao mafija�i. Desetogodi�nje iskustvo �ivljenja u Milo�evi�evoj Srbiji nau�ilo ih je kako se ovde vode i dobijaju ratovi, pre svega ratovi za mo� i materijalna dobra. Mafija�ki sistem je u�ao u sve pore dru�tva, pa ni kultura, kao �to ste videli, nije zaobi�ena.

Udariti, ubiti nekoga, inscenirati la�ni napad, davati la�ne izjave, plja�kati, baviti se politi�ki manipulacijama iz pozadine itd., sve su to proku�ane metode koje su obele�ile poslednjih deset godina u Srbiji. Mislim da �e ovde biti potrebne godine da se ponovo formiraju prihvatljivi kulturni obrasci, i da �e se stvarne transformacije u kulturi desiti tek po�to se transformi�e sama osnova dru�tva � kultura je u tom smislu samo vrh piramide. �ekaju nas veliki poslovi, takore�i radne akcije, a �to re�e Svetlana Luki� u jednom razgovoru: "Samo kad pomislim na sve to ponovo, ophrva me u�asan umor!

Pao je Milo�evi�. Zajedno s njim, neminovno pada i sve ono � malo i veliko � �to mu je tokom proteklih 13 godina bilo uzdanica i potpora. Pa tako i Udru�enje knji�evnika Srbije. Jedna epoha se, i u Francuskoj 7, zavr�ava, druga mo�e da po�ne. Kakva �e biti ta koja mo�e da po�ne, i da li �e ona zaista po�eti, zavisi u prili�noj meri i od toga ho�e li se, javno, ustanoviti kakva je bila ova koja zavr�ava.

A bila je takva da nikako ne bi smela da se ponovi.

Tokom trinaest godina fizi�kog i duhovnog, materijalnog i moralnog propadanja Srbije, Udru�enje knji�evnika Srbije pru�alo je sna�nu bo�nu podr�ku re�imu koji je tu propast uprili�io. Vodilo je, zajedno s njim, sve njegove ratove. Kao i on, ube�ivalo je Srbe, u Srbiji i van nje, da su im svi na svetu neprijatelji i zlotvori. Potpuno u re�imskom duhu, bez prestanka je progla�avalo sve Srbe �rtvama, i poricalo da postoji ijedan razlog zbog kojeg bi i neko od njih, Srba, pogotovu ako je prominentniji, kao Karad�i� ili Mladi�, ili pak s�m Milo�evi�, mogao da bude smatran gre�nim. Me�aju�i miris tamjana s mirisom rakije, slavilo je, na bezbrojnim priredbama, veli�inu srpskog bi�a i srpskih interesa. Klelo se, kao i re�im kojem je slu�ilo, u svoj besprimerni ratni�ki patriotizam. Patria je od toga videla samo �tete. Ta �teta, me�utim, nije umanjivala patriotski zanos u Francuskoj 7.

Osim u vreme kratkog predsednikovanja Jovana Hristi�a, Udru�enje knji�evnika Srbije nije prekidalo kontinuitet: s one strane svake kriti�nosti, pru�alo je solidan oslonac re�imu i bogato uve�avalo masu fatalnih nacionalnih zabluda i gluposti.

U me�uvremenu, nacija je, i bez pomo�i Udru�enja knji�evnika Srbije, nekako do�la k sebi. Prebacila je Milo�evi�a u istoriju. Delimi�no je shvatila koliko je bila zabludela i glupa, ali joj glavni posao u tom pogledu tek predstoji.

Ho�e li se tog posla poduhvatiti i �lanstvo Udru�enja knji�evnika Srbije? Tokom poslednjih deset godina ono je bilo zapanjuju�e diskretno: �ta god da su uprave radile i govorile ono je �utalo. Niko se nije bunio, a samo dvojica, Ivan �olovi� i Filip David, istupili su iz Udru�enja. Stotine drugih spokojno su gutale mra�ni patriotski mesijanizam Francuske 7. Reklo bi se da su svi podr�avali sve �to se tamo govori i radi.

Na poslednjoj skup�tini Udru�enja bilo je izvesnog kome�anja. �lanstvo se podelilo, jedni ho�e promene, drugi ho�e status quo. Govori se o samovla��u postoje�e uprave. Nije jo� sasvim jasno �ta to zna�i. Oni koji pominju promene morali bi ozbiljno da razmisle: da li se protive samo tome �to aktuelne upravlja�ke strukture trenutno uzurpiraju vlast, ili se, makar i a posteriori, suprotstavljaju kompletnoj politici Udru�enja knji�evnika Srbije iz poslednjih deset i vi�e godina. To pitanje je � na ni�em nivou, svakako � paralelno pitanju na koje mora da odgovori i celo srpsko dru�tvo: da li smo sru�ili Milo�evi�ev re�im zato �to je falsifikovao izbore i krao narodne pare, ili pre svega zato �to su nam se smu�ili njegovi patolo�ki nacionalisti�ki projekti i pohodi, i �to se definitivno rastajemo od njih. Za sada se jo� ne vidi kako o svemu tome misle �lanovi UKS-a. Ako bi, makar i naknadno, hteli da raskrste s mra�nim patriotskim mesijanizmom Pisca-Kao-Takvog � dakle, s jednom retardiranom idejom, koja, u osnovi, samo prikriva volju za mo� � morali bi hitno da raspuste ovo i ovakvo Udru�enje knji�evnika. Ina�e, zaista � zalud kre�enje.

prethodni sadr�aj naredni