Scena |
Vreme broj 516, 23. novembar 2000. |
Pečat "Vremena" u Berlinu
Novac iz fondova Pakta stabilnosti očito ponekad može da bude upotrebljen i korisno: izložba "Dosije Srbija – procene stvarnosti devedesetih godina" dokaz je za to. Uz finansijsku pomoć iz Brisela, fondacija "Hajnrih Bel", bliska partiji "zelenih" u "Rajhstagu", i Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda organizovali su u najkraćem mogućem roku tu postavku u berlinskoj Akademiji umetnosti koja će biti otvorena sve do 17. decembra. Iako nevelika, izložba je raznovrsna i upečatljiva – predstavljeno je pedesetak umetnika, nezavisnih pokreta i grupa i njihova ostvarenja u raznim medijima (cd, video, web). Fotografije nisu slučajno smeštene u sredinu same izložbe, one ipak svedoče najneposrednije o "olovnom vremenu" u Srbiji. Zastupljeno je mnogo autora "Vremena", počevši od nezaobilaznih dokumenata o Srbiji u prošloj deceniji – od fotografija Goranke Matić i karikatura Predraga Koraksića Coraxa. Vredi pažljivo pročitati i uvodna slova u katalogu izložbe. Tako šef fondacije Hajnrih Bel Ralf Fiks upozorava da je neophodan oprez, uprkos radosti zbog promena u Srbiji. Niti su stari konflikti rešeni, niti su se izmenila politička lica. Beogradski istoričar umetnosti Irina Subotić, jedan od priređivača izložbe, podseća na to da se Srbija još nije povratila od šoka nastalog time što je "zapadni, civilizovani, moćni svet" prvo doprineo "eksperimentu in vivo" potpunom izolacijom jednog naroda, a onda "humanitarnim bombama" nastojao u proleće 1999. da 78 dana "uvodi" demokratiju. Predviđeno je da se do kraja izložbe održi nekoliko pratećih političkih i književnih tribina koje će, svakako, doprineti da se produbi međusobna komunikacija između "druge Srbije" i "drugačijeg Zapada". Ohridska legenda "Tri puta sam odustajala od Ohridske legende, nisam je dobro proučila ili videla, ili su se u meni pojavili neki strahovi. I evo, sad mi se opet vratila, odvela me je u bajku. Pribojavam se sećanja kritičara i izvođača koji pamte prethodne verzije, ali sigurna sam da će im naša odoleti", rekla je Lidija Pilipenko, koreograf i reditelj ove šeste postavke "Ohridske legende" Stevana Hristića na repertoaru Narodnog pozorišta. Gospođa Pilipenko se odlučila za dve ravnopravne premijere (22. i 23. novembar): protagonisti prve su Mila DragiÂević i Konstantin Tešea, druge – Ana Pavlović i Denis Kasatkin, a solisti u obe su Milica Bezmarević, Dejan Kolarov, Maja Kovačević, Tamara Antonijević i drugi. Oni igraju u "Ohridskoj legendi" koja se donekle razlikuje od prethodnih, zbog, kako ih je gospođa Pilipenko nazvala, "mojih malih intervencija" u libretu i izvođenju. "Ohridska legenda" je najizvođeniji balet u našem pozorištu, pa se očekuje da će i ova verzija nastaviti tu tradiciju. S.Ć. |