Prednosti Troglave a�daje
�or�e Loba�ev je nacrtao prvog srpskog strip junaka, prvi sovjetski strip, i najstariji je strip crta� na svetu. Poslednji podatak, budimo iskreni, najvi�e fascinira
�or�e
Loba�ev ima 92 godine. Rus je, ro�en u Skadru gde mu je otac bio konzul,
detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu, diplomirao je Istoriju
umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, prve kadrove stripa unov�io
za reklamu "Ku�anovi�evog kalodonta". Svoj prvi strip
"Krvavo nasledstvo" nacrtao je po ugledu na "Detektiva
X-9" Aleksa Rejmonda. "Politika" 4. maja 1936. godine
objavljuje "Hajduk Stanka" i tako promovi�e prvog doma�eg
strip junaka. Slede stripovi "�enidba cara Du�ana",
"Propast grada Pirlitora", "Baron Minhauzen", "�arobnjak
iz Oza", "Ba� �elik", "�ardak ni na nebu ni na
zemlji", "Pepeljuga"...
Nove verzije svojih najpoznatijih stripova nacrtao je 1974. godine za knjigu "�arobni svet �or�a Loba�eva" u izdanju "Jugoslavije". U vreme Informbiroa napu�ta Beograd, od tada �ivi u Sankt Petersburgu (Lenjingradu), a poslednjih �etrdesetak godina �esto gostuje u Beogradu. Sada je do�ao zbog svoje izlo�be crte�a i stripa planirane pre dve godine povodom devedesetog ro�endana, ali ju je politi�ka situacija odlo�ila. Otvorena je 16. novembra, na dan slave sveca �ije ime nosi, u prostoru zgrade "Politika" koji upravo ovom izlo�bom postaje galerija.
�or�e Loba�ev izgleda i deluje znatno mla�e. Ljubazno je prihvatio intervju iako je poslednji dan njegovog boravka u Beogradu, zato �to je voleo predratno "Vreme" a ovo sada�nje pro�ita kad god do�e u Beograd.
KAKO JE PO�EO: "Detektiv X9 bila je ljubav na prvi pogled. Kao da mi je tada neko rekao da je to oblast u kojoj bih mogao i ja ne�to da dostignem. Jer, ja sam crtao jo� pre toga. Godine 1931. dopisivao sam se u stripovima sa svojom budu�om �enom dok je u�ila gimnaziju u Kikindi. U pravim stripovima � zna�i crte� i obla�i�. Ja sam njoj pisao o tome �ta mi se doga�a tim stripovima. Jedan je slu�ajno sa�uvan i sada je na izlo�bi. I, kad sam pomi�ljao da bih u stripu mogao ne�to ozbiljno da uradim, pojavio se Detektiv X9. Sa kumom Vadimom Kurganskim napravio sam strip Krvavo nasledstvo koji je po�eo da �tampa ilustrovani list Panorama. Oni su u predgovoru napisali da su pozvali na saradnju poznatog detektivskog pisca Cili�a, �to je bio pseudonim mog kuma, i poznatog ameri�kog crta�a D�oa Stripa. Tako sam dobio ime �oka Strip. Ali ubrzo sam primetio da mi taj rad ne donosi radost, zato �to je to kopija ameri�kog stripa, bez obzira na to �to smo mi radnju vezali za na�e gradove. I po�eo sam da tra�im ne�to �to bi izraslo iz ovog podneblja. Setio sam se skoro zaboravljenog Janka Veselinovi�a. I po�eo sam da radim.
Kad sam nacrtao polovinu, skupio sam svu svoju hrabrost i oti�ao u Politiku. Odmah su ga primili. Mesec dana posle toga postao sam njihov crta� stripa. Mislim da zna�aj Hajduk Stanka nije samo u tome �to je prvi jugoslovenski strip na nacionalnu temu ve� �to je pokazao da ovde mogu da se prona�u teme za stripove. Jer, posle mog, pojavilo se dvadesetak stripova uglavnom iz folklora. Va� folkor je za moj ra�un jedan od najlep�ih na svetu. Ja poznajem mnogo folkora po svetu. Va� je kratak, koncizan, pa lako objasnite u �emu je stvar. �enidba cara Du�ana je k'o stvorena za strip. Sa troglavom a�dajom koja bljuje vatru, bljuje led, to je kao stvoreno za strip. A ujedno je kratka, pa ne mora da traje godinama, kao kad bi se Kalevala radila. Otada, ubrzo, nije bilo skoro nijednih novina bez stripa. �itaoci su otvarali novine prvo na strani gde je strip. Mada, strip nije bio priznat kao umetnost. Ja to obja�njavam time �to su prvi stripovi iza�li na �u�kasto-sivkastoj hartiji, nisu bili lepo predstavljeni... Crtani film je odmah priznat. Crtani film je velika konkurencija stripu. Mnogo je jednostavnije da strpa� kasetu u video i gleda�. Ali ja sam ube�en da crtani film ne�e ubiti strip...
Jeste, ispada da su Rusi napravili srpski strip. Pored mene, bilo nas je desetak � Beogradski krug. Ja to obja�njavam time �to Rusi u ve�ini slu�ajeva nisu imali stalno zaposlenje a znali su da crtaju. A u ono vreme od stripa se moglo �iveti. Ja sam bio u izuzetnom polo�aju zato �to sam bio saradnik Politike. U to vreme Politika nije bila samo list, to je bio pojam. Valjda �e biti opet. Pla�eni smo bili bogovski, moja prva plata bila je ve�a nego genaralska. Odnosi u Politici bili su veoma ljudski. Evo, recimo, ja mogu da ka�em da sam skoro bio prijatelj sa porodicom Ribnikar. Direktor Politike i crta�! U ve�ini slu�ajeva, to su Bog i �e�ird�ija. Bilo je to lepo vreme."
KAKO JE ISELJEN IZ BEOGRADA: "Nisam ja oti�ao nego su 'mene oti�li'. Ima u tome male razlike, zar ne? Vidite, takva su bila tada vremena. Iako sam takore�i ceo svoj vek proveo ovde, nisam imao jugoslovensko dr�avljanstvo. A 1946. godine do�ao je zakon da svako mora da ima dr�avljanstvo. Po�to sam Rus, opredelio sam se za sovjetsko dr�avljanstvo.
U ono vreme, mislim da se �ovek zvao Pribi�evi�, zaboravio sam mu ime, bio je pomo�nik sekretara spoljnih poslova, dolazio je �esto u redakciju. I �esto je sa nama �ekao prvi primerak, da vidimo da li je sve u redu od�tampano. Sedeli smo i razgovarali o sva�emu, pa i o meni. Neki su govorili pa ti si na� �ovek, ti si ovde odrastao, a Pribi�evi� odgovara mislim da taj koji danas ne bi hteo da bude sovjetski gra�anin ne bi mogao da bude ni dobar jugoslovenski. Ne govorim vam ovo da biste pomislili da je to uticalo na mene, ne, nego vam opisujem kakva je atmosfera bila tada. Na�alost, ona se vrlo brzo pokvarila i 1949. godine sam morao da odem. Znate za�to su me isklju�ili iz redakcije? Zato �to suvi�e glasno govorim, to je bio zvani�an razlog. Drugog razloga nije ni moglo da bude, ja sam bio na Sremskom frontu, iako nisam bio jugoslovenski dr�avljanin, glasao sam za republiku, iako nisam bio jugoslovenski dr�avljanin. Direktor je morao da me istera, tako su mu rekli 'odozgo'. Takva su vremena bila, ja na to gledam potpuno mirno, iako u ono vreme to nije bilo ni lako ni prijatno.
Oti�ao
sam sa porodicom, ali ne u Rusiju jer je tamo bio Staljin, a mi smo bili
sumnjivi po�to smo �iveli u inostranstvu, u kapitalizmu. I tek kad je
Staljin umro dali su nam dozvolu da pre�emo iz Rumunije. U Rumuniji sam
uglavnom radio karikaturu... Uvek �u se se�ati jedinog razgovora sa
mojim islednikom kad mi je rekao:
Slu�aj, veruj mi, mi smo u pravu, a ne Sovjeti. Rekao sam mu: Vi
ste me u�ili da je Staljin zemaljski bog. Ali ako se jednog dana
ispostavi da nije, ja �u imati dovoljno hrabrosti da re�im to pitanje.
I od tada sam prestao da radim politi�ku karikaturu, sve do Rumunije.
Knjiga Vru�e slike hladnog rata iza�la
je u Crnoj Gori, u njoj je vi�e od pola mojih karikatura...
U po�etku je bilo te�ko u Rusiji. Ako nemate prijavu stana, ne mo�ete da dobijete posao, a ako nemate posao, ne mo�ete da dobijete prijavu stana � duplo vezano. Moja sre�a �to sam se jo� u Rumuniji upoznao sa ministrom kulture SSSR-a! Uspeo sam da se probijem do njega, on je pozvao �efa odeljenja i rekao da se odmah re�i moje pitanje. Pitali su me da li bi mi odgovaralo da idem u Lenjingrad. Eto, tako sam postao Lenjingra�anin. A tamo � ne da se hvalim, to je bilo vrlo sme�no � pro�ulo se u svim redakcijama da se pojavio crta� koji ne pije i sve radove predaje na vreme. Eto, tako sam po�eo u Rusiji. Radio sam ilustracije."
KAKO JE NACRTAO PRVI RUSKI STRIP: "Stripove nisam radio, oni su u SSSR-u bili zabranjeni zato �to je to kapitalisti�ka izmi�ljotina koja smeta razvoju omladine. Prvi njihov strip nastao je 1966. godine, ja sam ga uradio. Trebalo je da iza�e u 12 nastavaka u de�jem �asopisu, ali sam morao sve da zbijem u �etiri zato �to je javljeno posle prvog nastavka da mora da se izbaci. Zvao se Uragan dolazi u pomo� . �ta je tu bilo kapitalisti�ko ili �ta je �tetilo omladini � ne znam. Drugi nisu nastavili da crtaju strip, zato �to su znali sudbinu ovog mog. Prvi ruski stripovi po�eli su da se pojavljuju tek po�etkom osamdesetih, ali to je ve� bilo dockan. Publika se ve� navikla na crtani film, pa strip nije uspeo. U Rusiji se tada moglo pristojno �iveti od ilustracije pa nije bilo potrebno raditi strip. Ilustrovao sam uglavnom prevode jugoslovenskih pisaca, na izlo�bu sam doneo samo ilustracije srpskih pisaca, nije bilo potrebe za drugim jer ova izlo�ba ne�e putovati u Hrvatsku ili neko drugo inostranstvo. Radio sam ja ilustracije i pre, ilustvrovao sam najmanje petnaestak knjiga za Gecu Kona za Plavu pticu. Ilustracija je druga moja ljubav. I ona me je odr�ala."
KAKO JE POTOM GOSTOVAO U BEOGRADU: "Moj mentalitet je beogradski, takav je i ostao. U Rusiji nisam mogao da shvatim razne stvari. Ali, slu�ajte, �ivot treba uzeti takav kakav jeste, kao i ljude. Jako sam se obradovao kad je do�ao Milorad Pani� Surep, i tada se ve� moglo putovati u inostranstvo na ne�iji poziv. Godine 1964. je to bilo. Milorad je jedno vreme bio ministar kulture. To je bilo sme�no. Dobio sam poziv od milicije u Lenjingradu, a oni su svakako sve znali o meni, i pitaju me a ho�e li oni vas pustiti, po�to sam ja bio proteran kao nepo�eljni element, to nije nikad nigde bilo re�eno, ali znalo se. Znate �ta, ka�u mi, vi �esto idete u Moskvu (sin mi je ceo �ivot radio u Francuskoj redakciji Radio Moskve, pro�le godine je oti�ao u penziju), ka�u mi, doznajte u �emu je stvar. Ja sam tako u�inio, oti�ao sam u konzulat. Ka�u mi: U va�em slu�aju ne re�evamo mi, ve� Beograd. To je bilo po�etkom juna, krajem septembra ni�ta ne sti�e. Ja pomislio � pojeo vuk magarca. Kad odjednom, dobijam pismo da mi je ulazak u Jugoslaviju dozvoljen. Svratio sam opet u konzulat, pitaju me gde �ete odsesti u Beogradu. Ka�em da imam prijatelje. �ta �e to vama, da�u vam adresu jeftinog hotela. Odmah sam ukop�ao da je bolje da se zna gde sam i �ta radim. Izvrsna ideja, rekao sam.
Dao mi je adresu hotela Prag. Voz je tog dana zadocnio i stigao u jedan posle pono�i. Krenem sa svojim kofer�etom u hotel Prag, ka�u, nemamo soba. Odmah sam pomislio, e ova zemlja gradi socijalizam �im nemaju sobe dok neko ne telefonira. Dobro. Tu no� sam �etao Beogradom. Obi�ao sam Dor�ol, �uburu, Palilulu, i sme�an i �udan ose�aj sam imao: sve znam, ali u isto vreme ne znam ni�ta. Ujutro sam oti�ao kod Pani�a, on je uzeo telefon, dao mi cedulju i poslao me u Prag. Kad tamo soba ima, bili su neverovartno ljubazni. Idu�e godine ja opet odem u Jugoslaviju, svra�am u konzulat, pitaju me gde �ete odsesti. Ka�em da �u u Prag, stvarno je jeftin a dobar. Ka�u, pa niste ludi da dajete pare za hotel, valjda imate prijatelje kod kojih mo�ete da odsednete. Odmah sam shvatio da su uvideli da ja zaista putujem samo da vidim ovu zemlju i da radim. Svake godine sam za Zabavnik donosio po jedan ili dva stripa, tada sam ih pet uradio samo za njih. A pre, dok sam bio Beogra�anin, uradio sam im tri. Posle 1968. godine moglo je da se putuje svake druge godine, a �im se opet moglo svake, dolazio sam svake. I to je trajalo do 1990. godine, kada se i kod vas ovde i u Sovjetskom Savezu napravio �itav buket od tih dr�ava. Posle toga nekoliko godina nisam dolazio."
KAKO RADI SADA: "Pre bi se reklo da raduckam. Znate, vid mi je mnogo oslabio. Ali bez rada ne mogu. Poslednje tri godine sam za Bonart uradio nekoliko slikovnica, Kameni cvet sam lane zavr�io. Ranije bih ga napravio za �etiri dana, a sada sam ga radio �etiri nedelje, ako ne i dva meseca.
Delili su te slikovnice na izlo�bi. Izlo�ba je mogla i obimnija da bude ali da je bilo vi�e eksponata, ljudi ne bi imali gde da stanu. Zaferino Grasi (glavni i odgovorni urednik Zabavnika, autor izlo�be � p.a.) rekao mi je da �e idu�e godine da mi udesi izlo�bu u okviru Zlatnog pera, tamo imaju vi�e prostora. Naravno, ako tada budem jo� �iv. Znate, ja na to gledam potpuno realno. Znam da je svaki dan koji mi priroda ili Bog ili ne znam ko poklanja � poklon. Eto tako."
Sonja �iri�
