Meridijani |
Vreme broj 516, 23. novembar 2000. |
Vijetnam: Prva
i poslednja Bil
Klinton je prvi američki predsednik koji je posetio Vijetnam nakon što
je tamo okončan rat pre dvadeset i pet godina. Četvorodnevna poseta
Vijetnamu, koju je Klinton počeo prošlog četvrtka, jeste ujedno i
njegovo poslednje predsedničko putovanje. Vijetnamski rat koji je okončan
povlačenjem američkih trupa 1975. godine završio se sa više od milion
i po žrtava na strani Vijetnamaca, dok su Amerikanci izgubili pedeset
osam hiljada ljudi. U poslednjih osam godina administracija predsednika
Klintona učinila je mnogo na poboljšanju odnosa sa Hanojem, što je konačno
rezultiralo ovom posetom, koja bi na trijumfalan način trebalo da okonča
Klintonovu predsedničku karijeru. Poboljšanje odnosa sa Vijetnamom je u
potpunosti njegova zasluga. Kada je pre osam godina stupio na dužnost,
ekonomske sankcije bile su još na snazi. U međuvremenu, one su ukinute,
a dve zemlje su najpre obnovile ekonomsku saradnju i 1995. godine
uspostavile diplomatske odnose. Klintonova poseta izazvala je oprečne
reakcije na obe strane. Neke organizacije ratnih veterana u SAD burno su
negodovale, a pokazalo se da i posle četvrt stoleća ima mnogo onih u
Vijetnamu koji i te kako dobro pamte šta su tamo radili američki
vojnici. Činjenica da je lično izbegao mobilizaciju, što mu je toliko
spočitavano u Americi, ovoga puta bila je od koristi američkom
predsedniku. Njegovi domaćini videli su u tome dobar osnov za
uspostavljanje prijateljstva, navodeći da smatraju da je Amerika u
Vijetnamu vodila pogrešnu politiku, ali ističući da ne očekuju
izvinjenje za to. Predsednik Klinton iskoristio je posetu da pozove narode
obe zemlje na pomirenje, ali i da diskretno upozori svoje domaćine na
potrebu da se poštuju ljudska prava, demokratizuje zemlja i liberalizuje
ekonomija. Le Ka Piu, generalni
sekretar Komunističke partije Vijetnama, vladajuće i jedine političke
organizacije u zemlji, nije pokazao ni najmanju spremnost za promene u tom
pravcu izjavivši da njegov narod «poštuje tuđe političke sisteme i način
života, te da isto poštovanje očekuje i od drugih», i dodajući da
razlike ne treba da budu smetnja međusobnoj saradnji, koja treba da počiva
na međusobnom uvažavanju i nemešanju u unutrašnje stvari neke zemlje. Prilikom posete Klinton je
naročitu pažnju posvetio pitanju nestalih američkih vojnika, kao i
problemu mina zaostalih iza američkih trupa, založivši se da se ova
pitanja reše u skoroj budućnosti uz saradnju obe strane. Kina: "Revolucija" Najveća
komunistička zemlja na svetu suočava se sa dramatičnim porastom
organizovanog kriminala u poslednjih pet godina, nusproizvodom kineskog
ekonomskog buma. Prema procenama kineskih stručnjaka, oko milion Kineza
pripada organizovanim kriminalnim grupama koje broje od nekoliko stotina
do samo nekoliko članova. Izveštaji policije sve više govore i o
saradnji između kineskih kriminalaca i zloglasnih trijadi koje operišu u
Hong Kongu, Makau i Tajvanu. Listovi u Kini sve više pišu o
organizovanom kriminalu, o njegovoj svojevrsnoj "revoluciji", od
pojedinačnih prestupnika do organizovanih grupa koje se bave ucenama, krađom
kola, rasturanjem droge, kontrolom nad prostitucijom i kockom, a ima
pojava infiltracije kriminala u lokalne političke organizacije. Jedan od
specijaliteta kineske mafije je šverc ljudi, najčešće iz Kine na
Zapad. Samo u Ameriku je u poslednjih nekoliko godina tako prošvercovano
više od sto hiljada Kineza. Porast kriminala stavlja se na dušu
liberalizaciji društva i većoj mobilnosti Kineza. Smatra se da je sada u
svakom trenutku van svog mesta stanovanja oko sto miliona građana Kine,
što je do pre nekoliko godina, kada je putovanje bilo pod striktnom
kontrolom, bilo apsolutno nezamislivo. Drugi razlog je brojčana premoć
muškaraca u populaciji, što je rezultat rigidnih mera za planiranje
porodice u Kini. Broj muškaraca je za sedamdeset miliona veći od broja
žena, a to se u Kini smatra tradicionalnim uzrokom bezbednosne
nestabilnosti. Afrika: Megapark Tri afričke države –
Mozambik, Južnoafrička Republika i Zimbabve – odlučile su da
formiraju najveći prirodni rezervat na kontinentu i jedan od najvećih
parkova takve vrste na svetu. Ovaj park trebalo bi da postane svetska
turistička atrakcija i da donese velike prihode od sve popularnijeg
ekoturizma. Park pod imenom Gaza Kruger Gonarežu moći će da objedini već
postojeće rezervate i da omogući životinjama slobodno kretanje na
znatno većem prostoru. Naročito su velika očekivanja u pogledu očuvanja
ugroženih vrsta, posebno takozvanih velikih pet: slonova, lavova,
nosoroga, leoparda i bufala. Investicije će biti
nesrazmerne, budući da su Mozambik i Zimbabve u ekonomski podređenom
položaju u odnosu na Južnoafričku Republiku, i potrebna su im velika
ulaganja u infrastrukturu i puteve. Mozambik će morati da se izbori sa
minama zaostalim iz građanskog rata, dok se Zimbabve trenutno suočava sa
unutrašnjom pobunom većinskog crnačkog stanovništva. Upravo izgradnja
megaparka, očekuju stručnjaci, mogla bi da doprinese razvoju celog
regiona i ublaži narastajuće ekonomske probleme u Zimbabveu. Priredio Z. Stanojević |