"Srušiti? Nego šta!"; Vreme br. 513
Neće biti slučajno što je upravo jedan od gradonačelnika Beograda smislio termin "urbanistička mafija". Ali, Nebojša Čović je otišao sa ove dužnosti a da ništa nije uspeo da učini protiv ove vrste kriminala. Prisvajalo se i zidalo, a neke lepe vile su i porušene da bi se na njihovom mestu sagradili raskošni zamkovi, i to u vreme dok je masa naroda gubila krov nad glavom i bila prisiljena da beži. Slobodanka Ast u ovom članku daje u vezi s tim poraznu sliku o katastrofalnom stanju i gubljenju svih moralnih normi u onim područjima grada koja su najviše izložena nasrtaju urbanističke mafije. Reč je o Dedinju, Senjaku i Topčiderskom brdu. Podatke za ovaj članak dobila je i od arhitekte Ljiljane Beloš iz Gradskog zavoda za urbanizam, koja je hrabro branila zakonske propise ugrađene u regulacioni plan, a koja će zajedno sa svojim timom biti suočena sa mnogim problemima i neuobičajenim procedurama, ne popustivši pred pritiscima. Ono najmanje što u ovom trenutku možemo očekivati bilo bi da se ovi časni arhitekti ne zaborave i da se nađu na pravim mestima.
Urbanistička mafija je po pravilu uspevala da svoju pljačku formalno-pravno legalizuje. Ipak, prilikom pažljivog istraživanja postaće jasno kako je teklo izdavanje građevinskih dozvola i ko se pri tom toliko obogatio da je i crkvu mogao da podigne kao svoju zadužbinu. Otkriće se zatvoren krug u kom su između sebe delili i podelili dozvole za nadgradnju, pa je predsednik mesne zajednice ovakvu dozvolu uzeo i za svoju kćerku, da bi rešila svoje stambeno pitanje, a pošto je već imala veliki stan, ona je s tom dozvolom mogla krenuti u prodaju. Samo od jednog rešenja mafija je mogla da napravi veliku paru. Čudne stvari postaće transparentne i u poslovanju Vrhovnog suda. Po istovetnoj žalbi na ovakvo nasilno nadziđivanje, on u jednom slučaju povlađuje "investitoru", a u kući udaljenoj svega sto metara on će dati stanarima za pravo. Postoji slučaj da je Vrhovni sud gotovo preko noći, pošto je "vanredno" razmotrio predmet, doneo presudu u korist ovakvog investitora, no tužba protiv njega da je kao lekar usmrtio ženu ležaće godinama nerešena i ukoliko je na kraju rešena, mora da je to po njega bilo pozitivno, jer mafijaški posao teče.
Kako izići iz ove baruštine?
Sreten Vujović smatra da će zato biti potrebno da se izmeni celokupna zakonska regulativa. No da li će u tom slučaju rešenja koja je izdao Veselin Bošković, a svojom presudom kao neoboriva potvrdio Balša Govedarica, ostati i dalje validna? Ksenija Petovar predlaže da se odmah u Gradskoj skupštini obrazuje anketni odbor o velikoj urbanističkoj pljački. Čini mi se da je to dobra ideja, i ja bih ono što sam na ovom mestu samo u najkraćim crtama izneo mogao detaljno da dokumentujem. No, gospođa Beloš smatra da neće biti moguće porušiti sve što je bespravno građeno, te zato predlaže da bi sve objekte koji ostanu trebalo trajno podvrgnuti velikom fiskalnom opterećenju.
U stanju smo očekivanja. U ovom trenutku naša situacija bi se još uvek mogla simbolično porediti sa dva urbanistička objekta – sa skorojevićkim nametljivim dvorcem u stilu Versaja na Bulevaru mira, koji se dovršava i koji je zahvatio i deo zelene površine do kolovoza, a preko njega, na drugoj strani, sebi usekao parking u zelenilo, i sa barakama nedaleko od toga, koje čine zavod "Rudo", pred kojima ratni invalidi čekaju na proteze.
Odvažan napis u vašem nedeljniku ne samo što daje nadu da će se nešto u ovom pogledu pokrenuti, već svedoči i o tome da će se morati nešto pokrenuti.
Zoran Konstantinović, Beograd
