Baš
dobro što Rade Marković nije dao ostavku. I zašto bi je dao? Samo zato
što je rukovodio tajnom policijom na vrhuncu Miloševićeve tiranije?
Otkud je Rade mogao znati da je tiranija na vrhuncu, odnosno na zalasku?!
Kao svaki dobar službenik službovao je kao da će sto godina biti
tiranija, a svakodnevno se spremao kao da će sutra biti peti oktobar.
Pripreme su mu se isplatile: podršku mu je pružio predsednik
Jugoslavije, ostao je na položaju, moći će uskoro i u inostranstvo...
Srbija i u slučaju Radeta Markovića zaostaje za Eropskom unijom. Dajući Radetu vizu, Unija će svoj greh prema ovom pregaocu i humanisti koliko-toliko okajati, a Srbija čeka li čeka – nova vlast mu ni najobičniju plaketu nije uručila.
Javnost je g. Markovića videla na televiziji, u briljantnom intervjuu šef policije je na sva pitanja gledalaca i voditelja odgovarao isto (MUP se deli na sektore, na sektor javne i državne bezbednosti). Ovom retoričkom bravurom, g. Marković je osvojio srca gledalaca, rasvetlio mnoge atentate koji su koincidirali sa njegovim službovanjem, mnogi te večeri zažališe što su glasali za DOS a ne za garnituru kojoj je g. Marković do petog oktobra bio odan, jedino su se jakobinci iz DOS-a bili ostrvili na g. Markovića, daj ostavku, inače ćeš biti smenjen, evo pesnice, kazni se, smeni se sam, zar ne vidiš da ćeš izazvati razdor u DOS-u? Rade se lomi, bi da im izađe u susret, ali ga dira i obavezuje izjava predsedika Koštunice – predsednik SR Jugoslavije ne traži niti je ikad tražio ostavku Radeta Markovića, dapače, bilo bi mu neobično milo kad bi gospodin Marković i general Pavković nastavili da rade u interesu i na dobrobit naroda.
Nisam znao da predsednik Koštunica ima brata. Dugo se nije znalo da Milošević ima brata, pa ga je ipak imao, biće da je tako i sa Vojom i Radetom, samo je ovo drugo brže izbilo na videlo. Nije li se u "Dinastiji" iznebuha pojavio Karingtonov brat, onaj sa žućkastom kosom, malo kasnije i sestra za koju se nije znalo ni da postoji ni da je crnkinja? Kad Rade Marković ne bi bio Koštuničin brat, izgledalo bi mi kao da potonji tera inat saborcima iz DOS-a. Nisam valjda glasao za inadžiju? Ili za nekoga ko bi sa g. Markovićem sklopio tajni pakt?! Ne, draže mi je da mislim kako predsednik Koštunica ima brata. Predsednik Đukanović ima brata, Džimi Karter je imao brata koji nije bio za podičiti se, zašto i novi predsednik ne bi imao brata? U DOS-u se dabome zna da su Rade i Voja braća, ali nemaju petlju dosovci da to kažu, svako bi im mogo reći – što ste dosad ćutali? Ako Voja i Rade jesu braća, ispalo bi da je Rade pomogao Voji (potonji je dugo tavorio rukovodeći jednom partijicom u Siminoj), a ako je u prirodnom aktu nepotizma Rade pomogao bratu – pomogao je i DOS-u.
Šta je logičnije nego da Evropska unija i Amerika izbrišu Radeta Markovića sa crne liste? Onaj ko se nalazi pod pokroviteljstvom tako visokim kakvo je danas Koštuničino, zavređuje i da ide u inostranstvo. Čuo sam čak i ovo: Rade Marković ubira prve poene što petog oktobra nije masakrirao petsto hiljada ljudi, a mogao je (anonimni sovjetski aparatčik gledao je kako Staljin u provincijskoj osmoljetki grli dvoje odlikaša: "Eto, drug Staljin mazi decu, a mogao bi sve da ih poubija!").
A možda grešim dušu. Možda je predsednik Koštunica od početka imao plan: Rade (koji mu nije nikakav brat, koji mu nije ništa) ostaje tobože na položaju, dobija šengensku vizu i odlazi napolje da nešto pazari, ovde se po hitnom postupku donosi Dekret o zabrani povratka Radeta Markovića u SR Jugoslaviju. Ako je Kralju mogao da se zabrani povratak u zemlju, sigurno može i Radetu, ali mu najpre treba omogućiti da ode u inostranstvo.
Ako Rade i Voja nisu braća, ako predsednik SRJ u slučaju Radeta Markovića nije terao inat boljševicima iz DOS-a, ako nije testirao svoju moć, ako nije isterivao neki kapric i ako nema nikakav deal sa šefom Udbe, onda se najverovatnije suočavamo sa sindromom patrijarha (što je, doduše, još uvek manje zlo od mesijanstva koje je vitlalo Miloševićem): čovek počinje političku karijeru kao pristrasan, ima protivnike, ima saveznike, u nekom momentu izbije na vrh, i već za pet dana ga spopadne teško milosrđe – svi ste vi sada moji, i grešni i negrešni, i sneveseli se srce moje kad god vidim da se vi, sinovi moji i braća moja, sporite oko stvari ovozemaljskih... Hteo sam da budem puko oruđe kojim će narod oterati tiranina, ali vidim da Proviđenje drugo sa mnom smera. Ja sam pastir sviju vas, jednako ću čuvati i jagnje i vuka, kupina koja gori a ne sagoreva kazuje mi da ću vladati dugo, srpstvo će sedam debelih godina provesti u blagoslovu svetosavlja koje će za grešne i za okaljane imati vazda spreman oprost... Volja moja da praštam takođe je taština i muka duhu, ali drukčije ne mogu.
Prethodni režim jeste bio sklon da privede, pritvori, sasluša, osudi, bio je možda i lak na obaraču, zaista ne bi bilo zgoreg da od toga malko predahnemo. Ako je za Miloševićeve vladavine bilo lako zglajznuti, sad ćemo zglajzavanje sprečavati gde god budemo mogli, ali kud baš na Radetu Markoviću Koštunica nađe da pokazuje koliko se razlikuje od prethodnika? Milošević je i svoje ljude, raznorazne načelnike, smenjivao, a Koštunica je tako dobar da ni Miloševićevog šefa tajne policije nema srca da smeni. Nema prava da ga smeni? Stvarno? A ima prava da stane na njegovu stranu? Bojim se da je u slučaju Radeta Markovića predsedniku Koštunici bilo stalo do čiste moći, primenjene moći: ako nemaš snage da Radeta srušiš, a imaš snage da mu produžiš rok upotrebe, onda mu produži rok, slađe je osetiti i manju moć koja je delotvorna nego prikupiti svu snagu i shvatiti da je nedovoljna, da je jalova i smešna. Ne znam koliko su šefovi policije blagodarni, ali bih rekao da je predsednik Koštunica stekao saveznika.
Ne znam kolika su šefovi tajne policije zlopamtila, ali da sam među onima koji su tražili smenjivanje Radeta Markovića ne bih se zaprepastio ako bi mi ovaj kandidat za srpskog Fušea jednog dana vratio milo za drago.
Ljubomir Živkov
