Nedelja

Vreme broj 517, 30. novembar 2000.

Predlog za čitanje
"Uvek fragment" Tadeuša Ruževiča

Piše: Mihajlo Pantić
U trenucima kada poželim da se odmorim od svakodnevnog čitanja, učinim to tako što čitam nešto drugo, nešto izvan trenutnih preokupacija. Šta bih inače? Između novoobjavljenih romana, novih brojeva listova i časopisa, studija i predgovora, poslednjih mesec dana, na preskok, jer mi se sa tom knjigom nigde ne žuri, čitam pesničku zbirku Tadeuša Ruževiča "Uvek fragment" u lepom i sabranom prevodu Biserke Rajčić, a u izdanju KOV-a iz Vršca. Čitam otprilike jednu pesmu dnevno, ili kako mi već dođe, neki put ujutru, neki put između dva telefonska razgovora, neki put usred teksta koji upravo pišem. Ruževič je od onih pesnika koji u svemu, u svim pojavama ovoga sveta vidi i otkriva poeziju, svejedno da li je reč o sportskim izveštačima, Hajdegeru, kuvanju kafe, tekućoj politici, jeseni ili putu u Ameriku. Kod njega dejstvuje onaj danas toliko obescenjen pesnički kamen mudrosti koji rečima pretvara sve čega se takne u zlato, obescenjen utoliko više što svako ko se zove pesnikom misli da ima taj kamen mudrosti, a ako ga nema, da ga može kupiti u samoposluzi ili ga dobiti od recenzenta aktulene produkcije za tričavih sto maraka, nemačkih, po komadu. Ruževič je očajnik, autentični očajnik, i zato mu pesme idu od ruke. "Samo očajan čovek opisuje cvetove višnje, pun mesec, paune u vrtu; silazi još jednom u hladni pakao estetike" kaže za sebe Ruževič. I ja se, kada to pročitam, setim slične rečenice Radomira Konstantinovića: "Ponekad čak pomislim da čovek koji danas ne očajava možda i nije čovek." Dakle, Ruževič: "Uvek fragment".

Meridijani

Bukurešt: Levica i desnica

Sudeći prema rezultatima rumunskih izbora koji su održani 26. novembra, u drugom krugu građani će se opredeliti ili za bivšeg komunistu ili za desničara. Bivši predsednik Jon Ilijesku (70) osvojio je oko 37 odsto glasova dok je ultradesničarski nacionalista Korneliju Vadim Tudor (50) osvojio blizu 27 odsto glasova. Partija centra koja je bila na vlasti u protekle četiri godine doživela je izborni krah. Tudor, inače pisac i pesnik, vodi stranku Velika Rumunija i poznat je po neskrivenim antisemitskim i antimađarskim stavovima (oko sedam odsto stanovništva Rumunije čine Mađari). Takođe, održava bliske kontakte sa austrijskim ultranacionalistom Hajderom i francuskim desničarem Le Penom. Ono što je iznenadilo analitičare jeste činjenica da su mnogi mladi glasali za Tudora. Interesantno je da je Tudor najveći broj glasova osvojio u Temišvaru, gde je i počela rumunska revolucija 1989. u kojoj je ubijen rumunski diktator Nikolae Čaušesku.

Toronto: Bez iznenađenja

Vremešni kanadski premijer Žan Kretijen (66) nada se da će ući u istoriju kao prvi posleratni Kanađanin koji je osvojio tri mandata za redom. Sam Kretijen, koji se na mestu premijera nalazi već sedam godina, sa ponosom ističe da je postao poslanik u vreme kada je predsednik SAD bio Džon F. Kenedi. Iako rezultati izbora koji su održani 27. novembra nisu još poznati, vođa liberala i dosadašnji premijer Kretijen vodi. Njegov glavni politički takmac je vođa konzervativngog Kanadskog saveza Stokvel Dej. Kretijen je najavio da će, ukoliko pobedi, za nekoliko godina predati mandat Polu Martenu, ministru finansija i multimilioneru. Marten nije mnogo mlađi od Kretijena, ali uživa među glasačima veći ugled od premijera, mada ga je Kretijen uvek gurao u senku. Martenu, kažu stručnjaci, treba zahvaliti za jaku ekonomiju čiji se godišnji rast penje do gotovo pet odsto, kao i za trgovinski suficit sa SAD. Trgovinska razmena sa SAD premašuje milijardu dolara dnevno, a nezaposlenost je smanjena sa devet na oko šest odsto. Iako je prednost aktuelnog premijera Kretijena bila ubedljiva pre mesec dana, Dej je uspeo da smanji prednost ali ne u meri koja bi izbornu trku učinila neizvesnom. Hednikep konzervativaca treba tražiti u činjenici da se ova politička opcija iscepkala na nekoliko struja, od kojih značajnu čini Kvebeški blok.

Iako je Kretijen i sam iz Kvebeka, kvebeški secesionisti smatraju ga izrodom i izdajicom. Kretijen je rođen kao osamnaesto dete u radničkoj porodici i uvek je sa ponosom isticao svoje radničko poreklo. Uprkos godinama, poznat je po nepogrešivom političkom instiktu.

Berlin: Štazi uzvraća udarac

Trojica eksperata koji su pregledali dokumentaciju o tehničkim operacijama koje je za sobom ostavila tajna služba Istočne Nemačke Štazi žale se na jake bolove u glavi, mučninu i nesanicu i državni zvaničnici izrazili su sumnju da su dokumenti bili kontaminirani. Priroda samih dokumenata još nije dešifrovana, ali na njima za sada nisu nađeni nikakvi tragovi hemikalija ili otrovnih supstanci. Mariane Birtler, šefica nevladine ekspertske agencije kojoj je poveren zadatak da istražuje Štazijeve dokumente, rekla je tim povodom da kontaminiranje dokumenata i dosijea predstavlja užasnu zaostavštinu Štazija. Štazijevi dokumenti pronađeni su nakon što su žrtve policijske tajne službe zauzele štab 1989. Ispitivanje dokumenata iz odeljenja za tehničke operacije počela su prošle godine, a trojica od petoro istraživača požalilo se na identične simptome nakon što su bili u kontaktu sa dokumentima. Jedan od istraživača Tomas Ojerbah optužio je rukovodstvo agencije da ih je namerno izložilo nepotrebnom zdravstvenom riziku, što je Birtler odlučno demantovala. Birtler, doduše, nije objasnila zašto rad na istraživanjima nije prestao odmah nakon jula ove godine, kada se prvi ekspert požalio na bolove u grudima i glavi, mučninu i nesanicu.

Zaraženi dokumenti mogli bi otkriti mere Štazija protiv disidenata koje su uključivale i izlaganje žrtava radijaciji koja je u većem broju slučajeva izazvala leukemiju. Eksperti agencije Gauk koju vodi gospođa Birtler smatra da je Štazi razvijao programe izrade nevidljivih mastila za obeležavanje određenih pisama ili dokumenata u vezi sa osobama koje su bile pod nadzorom. Jedan od stručnjaka iz agencije smatra da dokumenti verovatno nisu namerno zaraženi već da su slučajno kontaminirani kada je Štazi u žurbi pokušao da uništi dokumentaciju.

Lik i delo

Mlađan Dinkić

Rođen je 20. decembra 1964. godine u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao (Privredni razvoj i efikasnost upotrebe resursa) na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Rodila ga je Mirosinka Dinkić, čuveni ekonomista, a i otac mu je takođe ekonomista. Oženjen je Tatjanom Kozomarom.
Radno iskustvo:
Od 1990. godine asistent pripravnik, a od 1994. godine asistent na predmetu "Teorija i planiranje privrednog razvoja" kod profesora Ljubomira Madžara. Dinkić, Madžar i Veselin Vukotić partnerski su osnovali 1997. Grupu 17. Tokom bager revolucije reagovao munjevito i brzopotezno oslobodio sve strateški važne tačke državne ekonomije. Priča se da je u jurišu na Zavod za obračun i plaćanje zaboravio da se raspita o adresi, ali je ipak stigao na vreme. Uz izvesne teškoće sa crnogorskim SNP-om, uprkos svemu, postao guverner NBJ. Inače je izvršni direktor G17 plus.
Kako se proslavio
: Knjigom "Ekonomija destrukcije", koja je 1995. godine objavljena u "Stubovima kulture"; za dve godine doživela je pet izdanja. Pre svega toga, pojavljivao se u javnosti kao ekspert za piramide Jezde i Dafine. Zabavljao se prognozirajući rast crnog deviznog kursa "na bazi rasta stope na šest meseci oročenih dinarskih depozita kod Dafiment banke". Prognoze su se uvek ostvarivale.
Zašto je to radio:
Njegov otac je uložio porodične pare kod gazda Jezde i sve prokockao. To je bio povod, ali je pravi motiv bio Miloševićev sistem. "Uspeh tog modela bio je najveći krivac za moje interesovanje i proučavanje ekonomske destrukcije u Jugoslavije."
Za šta se zalagao:
Za prelaznu ekspertsku vladu i Pakt za stabilnost Srbije, ali tada nije verovao da će Milošević raspisati izbore, kao ni da će opozicija "odustati od ličnih interesa". Predlagao da se SPS direktorima odobri privatizacija jer bi to dovelo "do obrta u njihovim glavama". Smatrao je još 1998. godine da Crna Gora treba da uvede dvovalutni sistem.
Predvideo je bežaniju:
"Kad osete da se bliži kraj Miloševiću i ostalima, pobeći će glavom bez obzira. Videćete kakva će to bežanija biti, nećete moći da verujete svojim očima, kao da gledate Transformerse."
Zašto je napravio G17:
Ideja se rodila tokom tromesečnih zimskih demonstracija 96\97. "Oslobođena je ogromna energija i jasno ispoljena spremnost za radikalne političke i ekonomske promene u jugoslovenskom društvu... postojala je potreba da se definišu radikalne ekonomske reforme." Govorio je da se opozicija nije bavila ekonomijom, niti je pokazivala sposobnost da te reforme sprovede.
Šta je još rekao o srpskoj (o)poziciji:
Jesam ja politički amater, ali njihov nivo političkog profesionalizma je potpuna katastrofa.
Da li mu je Milošević bio simpatičan:
Ne bih otišao na razgovor sa Miloševićem, a kamoli pregovarao sa njim. Uopšte ne želim da se vidim sa njim.
Čime se još bavi:
Muzikom. Promovisao je svoj bend "Monetarni udar" na koncertu povodom pet godina Avramovićevog slamanja inflacije. U bendu sviraju direktor banke, direktor ekonomskog instituta, hirurg i diler. Moguće je da više neće svirati jer mu je omiljeni povod, kako je rekao, monetarni udar.
U šta je verovao:
"Veoma je lako izvesti promenu, samo ukoliko se to želi. Jednim potezom prsta može se srušiti ovaj truli sistem."
U šta veruje:
"Svetom vladaju ekonomisti."
Koja ulaganja je preporučivao pre promene vlasti:
Ako me već pitate, to su ulaganja u sektor prehrane. Ukoliko niste u političkom establišmentu, izgleda da je rešenje za neki mali biznis da budete grobar, vulkanizer, građevinar ili pekar. Vidite i sami koliko ima ljudi koji prodaju pogrebnu opremu. Svuda ih ima. Očito da je tražnja izuzetno velika i da je to danas relativno unosan biznis.
Omiljena rečenica:
The show must go on.

Jelena Grujić

Internet news

Šta je lanac sreće

Ukoliko ste redovni korisnik elektronske pošte, bar jednom nedeljno vam se dešava da primite poruku koja sadrži "lanac sreće" ili, ono što je u poslednje vreme naročito popularno, poruku koja vas obaveštava da će prosleđivanje na pet, sedam, devetnaest ili dvesta adresa u budžet dečaka/devojčice obolele od neznamkakve bolesti ubaciti dvadeset, trideset centi, i to od strane nekog velikog internet provajdera koji sve to pomno prati.

Naravno, ljudsko milosrđe je neograničeno, naročito ako se bazira na tuđem džepu, tako da veliki broj primalaca ovakvih pisama nesebično ukucava adrese svojih elektronskih korespodenata uključujući ih u ovu humanu misiju. U krajnjoj liniji, i ako produžite ovaj niz, ništa vas to ne košta, sve i da pokvareni AOL (America Online, vodeći svetski provajder, najčešće citiran kao potencijalni sponzor ovakvih akcija) ne uplati ni centa, je l da?

Razočarenje broj jedan je da ste u celom procesu žrtva upravo vi! Naime, lanci sreće i pozivi za humanitarno "forvardovanje" pošte nisu ništa drugo do način da se prikupe elektronske adrese stvarnih korisnika, za koje se pouzdano zna da su u upotrebi. A ovako vas "cinkare" upravo prijatelji sa kojima se redovno dopisujete. Istina je, svako od pomenutih pisama ide nekome, ali to nije AOL, već neka mufljuska organizacija koja kad prikupi dovoljno adresa, napravi arhivu istih i potom ih proda jednako "kvalitetnim" firmama zainteresovanim za direktni marketing. Uostalom, jeste li ikad pročitali bilo gde da je neka od ovih "humanitarnih akcija" uspela i koliko je novca prikupljeno? Umesto toga, počele su da vam stižu reklame za raznorazne gluposti koje su vam pri tom kao korisniku iz Jugoslavije nedostupne. (Odakle im samo moja adresa?)

Dakle, za vas je kasno kada primite poruku, ali spasite barem svoje prijatelje. Nemojte produžavati niz, makar se izložili kletvi da vam se sruši operativni sistem (što će vam se ionako dogoditi). Jer, ako još i to učinite, dobijate titulu "ovce na kvadrat", osobe koja aktivno reaguje na ovu vrstu marketinga, što se takođe beleži i to VELIKIM SLOVIMA.

Slično je i sa reklamnim porukama koje nikada niste tražili, a gde vam ljubazno nude opciju da odgovorite ukoliko želite da vas skinu sa svoje mejling liste. Ako to učinite, znači da postojite, a to je sve što pošiljaoca takve pošte interesuje pre nego što vas zatrpa sa još nećim.

Z. S.

Meteo fenomeni

Topla i sušna 2000. godina. Topao i sušan novembar

Nakon rekordno tople 1994. godine, u poslednjoj godini poslednje decenije ovog veka u mnogim mestima u Srbiji će verovatno ponovo biti oboren toplotni rekord u poslednjih stotinak godina od kada postoje merenja. U Beogradu, je na primer, svaki mesec ove godine, osim januara, imao temperaturu iznad višegodišnjeg proseka i u svakom mesecu je palo znatno manje padavina od proseka, izuzev septembra.

Novembar 2000. nastavlja tu tendenciju i spada među tri najtoplija novembra od 1887. godine. U Beogradu je 1926. srednja novembarska temperatura bila 13,0 stepeni C (višegodišnji prosek je 6,7 stepeni), 1963. 12,3 stepena, a ove godine 12,1 stepen.

Na tendenciju globalnog otopljenja, primećenu u ovom veku ukazuju i podaci iz Beograda iz poslednje decenije veka, kada je zabeleženo čak 6 rekordnih temperaturnih vrednosti u poslednjih 114 godina od kako se obavljaju merenja u Beogradu.

Šta očekivati ove zime posle ovako tople jeseni i cele godine? Dugoročne prognoze za period duži od 10-15 dana još nisu dovoljno pouzdane, a pravljenje analogija sa istorijskim podacima se pokazalo takođe nepouzdano jer nisu uočena jasna pravila niti visoke korelacije.

Ipak, da pomenemo kako su se temperature kretale nakon veoma toplog novembra 1926. i 1963. godine. Godine 1926. decembar je bio u granicama normale, januar malo topliji, a februar malo hladniji, sve u svemu prosečno hladna zima. Međutim, 1963. godine, nakon veoma toplog novembra, decembar i januar su bili izuzetno hladni.

Da li će se ove zime ponoviti nešto slično ili ćemo imati sasvim treću varijantu, da zima bude topla, videćemo.

U svakom slučaju, meteorolozi širom sveta rade na problemima dugoročne prognoze i nadamo se da će u skoroj budućnosti prognoze za period od 1 do 3. meseca unapred biti upotrebljive, sa tačnošću koja će omogućiti njihovu praktičnu primenu u mnogim oblastima.

sadržaj naredni

vrh