Vreme broj 517, 30. novembar 2000.

Premda nije preporu�ljivo da nova vlast kr�i Ustav, pod uslovom da se dr�avni funkcioneri ne pona�aju kao partijski aktivisti, ne bi trebalo o�ekivati dramati�ne posledice

Organizacija G17 plus izrazila je pre nekoliko dana nezadovoljstvo zbog toga �to jo� nije donet antikorupcijski zakon i �to mnogi novi ministri nisu obznanili svoje imovinsko stanje. Nezavisno od toga, dogovoreno je da ministri u budu�oj vladi Srbije prijave imovinu �im stupe na du�nost. �ta se jo� mo�e preduzeti da se nova vlast uzdr�i od zloupotreba, s obzirom na to da nasle�uje sistem u kojem korupcija nije bila devijacija, nego temeljna postavka?

Najve�e mogu�nosti zloupotrebe su u objedinjavanju politi�ke i ekonomske vlasti. Mirko Marjanovi�, kao istovremeni predsednik Vlade i direktor "Progresa", jedne od najmo�nijih srpskih firmi, i Dragan Tomi� kao predsednik Skup�tine i direktor "Jugopetrola" � da pomenemo samo njih dvojicu � omogu�ili su ne samo obrtanje velikih svota novaca bez i�ije (osim Milo�evi�eve) kontrole, ve� su i sami sasvim dobro pro�li. U ozbiljnim dr�avama ministri i drugi visoki dr�avni �inovnici moraju �im preuzmu du�nost prestati da obavljaju druge poslove koji bi mogli dovesti do tzv. konflikta interesa. Cilj je, naravno, da se spre�i da njihove politi�ke ili zakonodavne odluke budu motivisane sopstvenom materijalnom koristi.

Ukoliko je predsednik, premijer, ministar u SAD ili Velikoj Britaniji vlasnik firme, ona �e dok mu traje mandat biti stavljena pod "poslovno starateljstvo", odnosno njom �e upravljati neko drugi i dr�avni funkcioner ne�e imati pravo da uti�e na poslovne odluke.U Americi predsednik i ministri stavljaju i svoje deonice pod "starateljstvo" dok su na funkciji.

Postoje i drugi za�titni mehanizmi: u Britaniji ministri i poslanici u Parlamentu moraju da prijave sve poklone ili dodatne zarade ve�e od 500 funti (na primer, honorare za predavanja ili sli�no).

Takvi se propisi moraju ovde doneti pod hitno; te�ko da postoji oblast gde je potrebno napraviti ve�u distinkciju izme�u starih i novih vlasti, i upravo na toj ta�ki �e se testirati njihova stvarna namera da prave uspe�nu, pravnu dr�avu.

Ni najbolji zakoni, me�utim, ne�e sami re�iti problem zloupotrebe vlasti.

Pre nego �to se visokim dr�avnim funkcionerima zabrane bilo kakvi dodatni izvori prihoda trebalo bi ih platiti tako da ne samo da mogu da izdr�avaju porodicu, nego i da imaju elementarni ose�aj dostojanstva. Kako to u Srbiji trenutno izgleda, za na� list obja�njava Ga�o Kne�evi�, ministar u prelaznoj vladi. "Kao ministar za visoko i vi�e obrazovanje, imam platu od ne�to vi�e od pet hiljada dinara. Kao profesor na Pravnom fakultetu, imam dva puta toliko. Po�to sam mogao da biram gde �u primati platu, opredelio sam se za Fakultet, mada tamo idem na ispite, a ostalo vreme od 8 do 20 sati provodim u Ministarstvu."

Funkcioneri biv�eg re�ima mlatili su velike pare �lanstvom u brojnim upravnim odborima velikih firmi. Kne�evi� se zala�e za to da se takve funkcije na Univerzitetu ne pla�aju, ali ka�e da bi se u preduze�ima tipa "Telecom" odgovornost za strate�ke odluke koje donose upravni odbori ipak morala platiti. Ne bi, me�utim, trebalo dozvoliti u�lanjivanje u ko zna koliko takvih odbora.

Postoji, me�utim, mnogo bitniji � i te�e ostvariv � preduslov zakonitog pona�anja vlasti. Re� je o politi�koj klimi. "Neophodan je politi�ki i moralni konsenzus o tome kako se vlast mora pona�ati. Mora biti ne samo protivzakonito nego i nezamislivo da politi�ari ne pla�aju porez � ali u ure�enim dr�avama se podrazumeva i da svi moraju platiti porez", ka�e Zoran Stojiljkovi�, profesor na Fakultetu politi�kih nauka u Beogradu. Dodaje da je, uz to, vrlo bitna rigorozna kontrola vlasti koju obavljaju politi�ka javnost i politi�ka konkurencija.

Slobodan Antoni� sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu podse�a da se u teoriji efikasna kontrola vlasti posti�e ravnote�om dru�tvenih elita. Medijska, kao i akademska elita moraju biti finansijski, organizaciono, kadrovski i institucionalno nezavisne u odnosu na politi�ku i ekonomsku elitu � koje tako�e moraju biti odvojene.

Slede�a mogu�nost zloupotrebe vlasti jeste u gomilanju politi�kih funkcija.

Ustavi Jugoslavije i Srbije zabranjuju predsednicima republika obavljanje drugih javnih funkcija i profesionalne delatnosti. Ustav SRJ istu zabranu propisuje i za �lanove savezne vlade, dok najvi�i zakon Republike ne zabranjuje ministrima bavljenje paralelnim poslovima.

Kad je re� o dupliranju politi�kih funkcija, pored predsednika SRJ Vojislava Ko�tunice koji je ostao na mestu �efa Demokratske stranke Srbije, tu su i ministar spoljnih poslova Goran Svilanovi� koji je formalno ostao na mestu predsednika Gra�anskog saveza Srbije, Neboj�a �ovi�, potpredsednik prelazne vlade u Srbiji, koji je i dalje na �elu Demokratske alternative, Dragoljub Mi�unovi�, predsednik Saveznog ve�a Skup�tine SRJ i �elnik Demokratskog centra, Rasim Ljaji�, savezni ministar za manjinska pitanja, ostao je �ef koalicije "Sand�ak"...

Pored toga �to nije preporu�ljivo da nova vlast kr�i Ustav, ne bi se reklo da pomenuta pojava mo�e izazvati neke dramati�ne posledice � pod uslovom da se dr�avni funkcioneri ne pona�aju kao partijski aktivisti. Ko�tunica nije poku�ao � a i da jeste, te�ko da bi mu po�lo za rukom � da na klju�na mesta raspore�uje sve same �lanove DSS-a, kakvu bi politi�ku malverzaciju mogao napraviti Mi�unovi� s tim dvema funkcijama koje ima? I �ta je vredelo to �to je Slobodan Milo�evi� svojevremeno "zamrzao" funkciju �efa SPS-a?

U Velikoj Britaniji je, na primer, praksa da premijer ostane �ef svoje stranke (Bler je i dalje na �elu Laburisti�ke partije) i to se ne do�ivljava kao ugro�avanje demokratije.

Jo� jedan problem jeste navika vode�ih ljudi da raspore�uju "svoje ljude" po va�nim firmama i institucijama i tako neformalnim kanalima �ire svoj uticaj. "Dok god postoji anahrona dr�avna i dru�tvena imovina i firme gde politi�ari mogu raspore�ivati ljude preko kojih �e ostvarivati svoje interese, oni �e to i raditi. Kad ve�ina firmi bude privatna, a javni sektor bude podlegao konkurenciji, mogu�nosti za ovu vrstu zloupotrebe bi�e znatno smanjene", ka�e Zoran Stojiljkovi�, i dodaje da "u privatnoj svojini nema kriznih �tabova".

Roksanda Nin�i�

Zoran �i�i�, predsednik Vlade, potpredsednik Socijalisti�ke narodne partije Crne Gore
Miroljub Labus, potpredsednik zadu�en za ekonomske odnose sa inostranstvom, predsednik Upravnog odbora G17 plus
Miodrag Kova� (SNP), ministar zdravlja i socijalne politike
Danilo Vuksanovi� (SNP), ministar privrede
Dragi�a Pe�i� (SNP), ministar finansija
Goran Svilanovi�, ministar inostranih poslova, predsednik Gra�anskog saveza Srbije
Boris Tadi�, ministar telekomunikacija, potpredsednik Demokratske stranke
Zoran �ami, ministar saobra�aja, potpredsednik Demokratske stranke Srbije
Zoran �ivkovi�, ministar unutra�njih poslova, potpredsednik Demokratske stranke
Mom�ilo Gruba�, ministar pravde, potpredsednik Demokratskog centra
Sa�a Vito�evi� (G17), ministar poljoprivrede
Vojislav Andri�, ministar sporta, predsednik Izvr�nog odbora Nove demokratije
Rasim Ljaji�, ministar nacionalnih i etni�kih manjina, predsednik koalicije "Sand�ak"
Slobodan Krapovi� (SNP), ministar odbrane
Bogoljub �ijakovi� (SNS), ministar vera
Velimir Radojevi�, ministar bez portfelja, �lan Izvr�nog odbora Socijalisti�ke narodne partije Crne Gore

Dokumentacioni centar "Vreme"

"Odo�e brkovi kao da ih nikad nije bilo!", prokomentarisao je pojavljivanje biv�eg generalnog direktora RTS-a Dragoljuba Milanovi�a jedan kamerman, kada je pro�le sedmice snimao �lanove glavnog odbora SPS-a kako napu�taju zgradu u kojoj su odr�ali poslednji sastanak pred vanredni kongres.

Svako ko je video TV snimak batinanja Milanovi�a pred zgradom RTS-a razume�e za�to je Milanovi� obrijao brkove. �oveku u njegovom polo�aju malo kamufla�e nije na odmet, naprotiv!

S obzirom na to da i stari-novi predsednik partije eksdirektora normalno "vr�i svoje politi�ke funkcije", kao da se ni�ta nije desilo, onda ne �udi da tako postupa i Milanovi�. �ini se da su i on, ali i mnogi drugi koji su �arili i palili medijskom sferom ubedili sebe da je gu�va pro�la, da je ono �to se desilo 5. oktobra rutinska smena rukovodstva, poput one koja se, recimo, de�ava na dr�avnoj televiziji Francuske kada se tamo promeni vlast.

Bi�e ipak da su stvari ovde malo druk�ije jer se "puter na glavi" Milanovi�a i njegovih saradnika u�egao do te mere da ribanje tek predstoji. Valja rasplesti klupko odgovornosti ne samo za finansijske malverzacije, devizama naro�ito, lopovluk (G17 plus je ve� sa�inila "belu knjugu" o tome), otpu�tanja i �ikaniranja zaposlenih, pa sve do pogibije �esnaest radnika RTS-a u NATO bombardovanju. U poslednjem slu�aju ne samo da treba do kraja rasvetliti ulogu samog Dragoljuba Milanovi�a i njegovih saradnika ve� istragom i saslu�anjima do�i do odgovora koji je to "majstor propagande" smislio da �e mrtvi ljudi u Aberdarevoj biti "odli�no pariranje mrskoj agresorskoj propagandi", i ko je dao zeleno svetlo da se ljudi ostave pod bombama.

Kada su finansijske (devizne) malverzacije i lopovluk u pitanju, za Milanovi�em ne zaostaje mnogo ni biv�i direktor Tanjuga Zoran Jev�ovi�.

Zaposleni u toj novinskoj agenciji prekju�e su (ponedeljak, 27. novembar) detaljno opisali ono �to je Jev�ovi� radio tokom svog mandata. Lista njegovih saradnika "u poslu" bi�e, sva je prilika, poduga�ka.

 U intervjuu koji je pre mesec dana "Vremenu" dao biv�i savezni sekretar za informisanje i jo� uvek visoki funkcioner JUL-a Goran Mati� bilo je re�i i o njegovom u�e��u u Upravnom odboru novinske agencije Tanjug i o malverzacijama. O tome je Mati� rekao: "Mi smo nalo�ili i finansijsku i deviznu kontrolu u Tanjugu kada je tamo bio direktor Zoran Jev�ovi� i prethodni Upravni odbor. Te kontrole su obavljene i prona�ene su odre�ene kriminalne radnje. Mi smo na dve sednice insistirali da se ubrzaju procesi i procesuira ono �to je tada na�eno."

Bi�e da MUP Srbije to nije ba� najbolje shvatio jer od jula '99. do danas ni�ta nije preduzeo, iako je tada, ka�u u Tanjugu, "Okru�no javno tu�ila�tvo u Beogradu dostavilo MUP-u krivi�nu prijavu Saveznog deviznog inspektorata protiv Jev�ovi�a". Nezvani�no smo saznali da Zoran Jev�ovi� boravi u Londonu u jednom "dr�avnom privrednom predstavni�tvu".

Bilo kako bilo, s brkovima ili bez njih, u manastiru, Londonu ili na kakvom drugom mestu, Dragoljub Milanovi� i njemu sli�ni sede na sastancima, pi�u tu�be, daju intervjue ili poku�avaju da postanu "troglavi direktor ili glodur". Kao da ne shvataju da, �to se nekih od njih ti�e, stvar ne samo da nije zavr�ena ve� zapravo jo� stvarno nije ni zapo�ela.

Du�an Radulovi�

prethodni sadr�aj naredni