Vreme broj 517, 30. novembar 2000.

Premda nije preporučljivo da nova vlast krši Ustav, pod uslovom da se državni funkcioneri ne ponašaju kao partijski aktivisti, ne bi trebalo očekivati dramatične posledice

Organizacija G17 plus izrazila je pre nekoliko dana nezadovoljstvo zbog toga što još nije donet antikorupcijski zakon i što mnogi novi ministri nisu obznanili svoje imovinsko stanje. Nezavisno od toga, dogovoreno je da ministri u budućoj vladi Srbije prijave imovinu čim stupe na dužnost. Šta se još može preduzeti da se nova vlast uzdrži od zloupotreba, s obzirom na to da nasleđuje sistem u kojem korupcija nije bila devijacija, nego temeljna postavka?

Najveće mogućnosti zloupotrebe su u objedinjavanju političke i ekonomske vlasti. Mirko Marjanović, kao istovremeni predsednik Vlade i direktor "Progresa", jedne od najmoćnijih srpskih firmi, i Dragan Tomić kao predsednik Skupštine i direktor "Jugopetrola" – da pomenemo samo njih dvojicu – omogućili su ne samo obrtanje velikih svota novaca bez ičije (osim Miloševićeve) kontrole, već su i sami sasvim dobro prošli. U ozbiljnim državama ministri i drugi visoki državni činovnici moraju čim preuzmu dužnost prestati da obavljaju druge poslove koji bi mogli dovesti do tzv. konflikta interesa. Cilj je, naravno, da se spreči da njihove političke ili zakonodavne odluke budu motivisane sopstvenom materijalnom koristi.

Ukoliko je predsednik, premijer, ministar u SAD ili Velikoj Britaniji vlasnik firme, ona će dok mu traje mandat biti stavljena pod "poslovno starateljstvo", odnosno njom će upravljati neko drugi i državni funkcioner neće imati pravo da utiče na poslovne odluke.U Americi predsednik i ministri stavljaju i svoje deonice pod "starateljstvo" dok su na funkciji.

Postoje i drugi zaštitni mehanizmi: u Britaniji ministri i poslanici u Parlamentu moraju da prijave sve poklone ili dodatne zarade veće od 500 funti (na primer, honorare za predavanja ili slično).

Takvi se propisi moraju ovde doneti pod hitno; teško da postoji oblast gde je potrebno napraviti veću distinkciju između starih i novih vlasti, i upravo na toj tački će se testirati njihova stvarna namera da prave uspešnu, pravnu državu.

Ni najbolji zakoni, međutim, neće sami rešiti problem zloupotrebe vlasti.

Pre nego što se visokim državnim funkcionerima zabrane bilo kakvi dodatni izvori prihoda trebalo bi ih platiti tako da ne samo da mogu da izdržavaju porodicu, nego i da imaju elementarni osećaj dostojanstva. Kako to u Srbiji trenutno izgleda, za naš list objašnjava Gašo Knežević, ministar u prelaznoj vladi. "Kao ministar za visoko i više obrazovanje, imam platu od nešto više od pet hiljada dinara. Kao profesor na Pravnom fakultetu, imam dva puta toliko. Pošto sam mogao da biram gde ću primati platu, opredelio sam se za Fakultet, mada tamo idem na ispite, a ostalo vreme od 8 do 20 sati provodim u Ministarstvu."

Funkcioneri bivšeg režima mlatili su velike pare članstvom u brojnim upravnim odborima velikih firmi. Knežević se zalaže za to da se takve funkcije na Univerzitetu ne plaćaju, ali kaže da bi se u preduzećima tipa "Telecom" odgovornost za strateške odluke koje donose upravni odbori ipak morala platiti. Ne bi, međutim, trebalo dozvoliti učlanjivanje u ko zna koliko takvih odbora.

Postoji, međutim, mnogo bitniji – i teže ostvariv – preduslov zakonitog ponašanja vlasti. Reč je o političkoj klimi. "Neophodan je politički i moralni konsenzus o tome kako se vlast mora ponašati. Mora biti ne samo protivzakonito nego i nezamislivo da političari ne plaćaju porez – ali u uređenim državama se podrazumeva i da svi moraju platiti porez", kaže Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Dodaje da je, uz to, vrlo bitna rigorozna kontrola vlasti koju obavljaju politička javnost i politička konkurencija.

Slobodan Antonić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu podseća da se u teoriji efikasna kontrola vlasti postiže ravnotežom društvenih elita. Medijska, kao i akademska elita moraju biti finansijski, organizaciono, kadrovski i institucionalno nezavisne u odnosu na političku i ekonomsku elitu – koje takođe moraju biti odvojene.

Sledeća mogućnost zloupotrebe vlasti jeste u gomilanju političkih funkcija.

Ustavi Jugoslavije i Srbije zabranjuju predsednicima republika obavljanje drugih javnih funkcija i profesionalne delatnosti. Ustav SRJ istu zabranu propisuje i za članove savezne vlade, dok najviši zakon Republike ne zabranjuje ministrima bavljenje paralelnim poslovima.

Kad je reč o dupliranju političkih funkcija, pored predsednika SRJ Vojislava Koštunice koji je ostao na mestu šefa Demokratske stranke Srbije, tu su i ministar spoljnih poslova Goran Svilanović koji je formalno ostao na mestu predsednika Građanskog saveza Srbije, Nebojša Čović, potpredsednik prelazne vlade u Srbiji, koji je i dalje na čelu Demokratske alternative, Dragoljub Mićunović, predsednik Saveznog veća Skupštine SRJ i čelnik Demokratskog centra, Rasim Ljajić, savezni ministar za manjinska pitanja, ostao je šef koalicije "Sandžak"...

Pored toga što nije preporučljivo da nova vlast krši Ustav, ne bi se reklo da pomenuta pojava može izazvati neke dramatične posledice – pod uslovom da se državni funkcioneri ne ponašaju kao partijski aktivisti. Koštunica nije pokušao – a i da jeste, teško da bi mu pošlo za rukom – da na ključna mesta raspoređuje sve same članove DSS-a, kakvu bi političku malverzaciju mogao napraviti Mićunović s tim dvema funkcijama koje ima? I šta je vredelo to što je Slobodan Milošević svojevremeno "zamrzao" funkciju šefa SPS-a?

U Velikoj Britaniji je, na primer, praksa da premijer ostane šef svoje stranke (Bler je i dalje na čelu Laburističke partije) i to se ne doživljava kao ugrožavanje demokratije.

Još jedan problem jeste navika vodećih ljudi da raspoređuju "svoje ljude" po važnim firmama i institucijama i tako neformalnim kanalima šire svoj uticaj. "Dok god postoji anahrona državna i društvena imovina i firme gde političari mogu raspoređivati ljude preko kojih će ostvarivati svoje interese, oni će to i raditi. Kad većina firmi bude privatna, a javni sektor bude podlegao konkurenciji, mogućnosti za ovu vrstu zloupotrebe biće znatno smanjene", kaže Zoran Stojiljković, i dodaje da "u privatnoj svojini nema kriznih štabova".

Roksanda Ninčić

Zoran Žižić, predsednik Vlade, potpredsednik Socijalističke narodne partije Crne Gore
Miroljub Labus, potpredsednik zadužen za ekonomske odnose sa inostranstvom, predsednik Upravnog odbora G17 plus
Miodrag Kovač (SNP), ministar zdravlja i socijalne politike
Danilo Vuksanović (SNP), ministar privrede
Dragiša Pešić (SNP), ministar finansija
Goran Svilanović, ministar inostranih poslova, predsednik Građanskog saveza Srbije
Boris Tadić, ministar telekomunikacija, potpredsednik Demokratske stranke
Zoran Šami, ministar saobraćaja, potpredsednik Demokratske stranke Srbije
Zoran Živković, ministar unutrašnjih poslova, potpredsednik Demokratske stranke
Momčilo Grubač, ministar pravde, potpredsednik Demokratskog centra
Saša Vitošević (G17), ministar poljoprivrede
Vojislav Andrić, ministar sporta, predsednik Izvršnog odbora Nove demokratije
Rasim Ljajić, ministar nacionalnih i etničkih manjina, predsednik koalicije "Sandžak"
Slobodan Krapović (SNP), ministar odbrane
Bogoljub Šijaković (SNS), ministar vera
Velimir Radojević, ministar bez portfelja, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore

Dokumentacioni centar "Vreme"

"Odoše brkovi kao da ih nikad nije bilo!", prokomentarisao je pojavljivanje bivšeg generalnog direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića jedan kamerman, kada je prošle sedmice snimao članove glavnog odbora SPS-a kako napuštaju zgradu u kojoj su održali poslednji sastanak pred vanredni kongres.

Svako ko je video TV snimak batinanja Milanovića pred zgradom RTS-a razumeće zašto je Milanović obrijao brkove. Čoveku u njegovom položaju malo kamuflaže nije na odmet, naprotiv!

S obzirom na to da i stari-novi predsednik partije eksdirektora normalno "vrši svoje političke funkcije", kao da se ništa nije desilo, onda ne čudi da tako postupa i Milanović. Čini se da su i on, ali i mnogi drugi koji su žarili i palili medijskom sferom ubedili sebe da je gužva prošla, da je ono što se desilo 5. oktobra rutinska smena rukovodstva, poput one koja se, recimo, dešava na državnoj televiziji Francuske kada se tamo promeni vlast.

Biće ipak da su stvari ovde malo drukčije jer se "puter na glavi" Milanovića i njegovih saradnika užegao do te mere da ribanje tek predstoji. Valja rasplesti klupko odgovornosti ne samo za finansijske malverzacije, devizama naročito, lopovluk (G17 plus je već sačinila "belu knjugu" o tome), otpuštanja i šikaniranja zaposlenih, pa sve do pogibije šesnaest radnika RTS-a u NATO bombardovanju. U poslednjem slučaju ne samo da treba do kraja rasvetliti ulogu samog Dragoljuba Milanovića i njegovih saradnika već istragom i saslušanjima doći do odgovora koji je to "majstor propagande" smislio da će mrtvi ljudi u Aberdarevoj biti "odlično pariranje mrskoj agresorskoj propagandi", i ko je dao zeleno svetlo da se ljudi ostave pod bombama.

Kada su finansijske (devizne) malverzacije i lopovluk u pitanju, za Milanovićem ne zaostaje mnogo ni bivši direktor Tanjuga Zoran Jevđović.

Zaposleni u toj novinskoj agenciji prekjuče su (ponedeljak, 27. novembar) detaljno opisali ono što je Jevđović radio tokom svog mandata. Lista njegovih saradnika "u poslu" biće, sva je prilika, podugačka.

 U intervjuu koji je pre mesec dana "Vremenu" dao bivši savezni sekretar za informisanje i još uvek visoki funkcioner JUL-a Goran Matić bilo je reči i o njegovom učešću u Upravnom odboru novinske agencije Tanjug i o malverzacijama. O tome je Matić rekao: "Mi smo naložili i finansijsku i deviznu kontrolu u Tanjugu kada je tamo bio direktor Zoran Jevđović i prethodni Upravni odbor. Te kontrole su obavljene i pronađene su određene kriminalne radnje. Mi smo na dve sednice insistirali da se ubrzaju procesi i procesuira ono što je tada nađeno."

Biće da MUP Srbije to nije baš najbolje shvatio jer od jula '99. do danas ništa nije preduzeo, iako je tada, kažu u Tanjugu, "Okružno javno tužilaštvo u Beogradu dostavilo MUP-u krivičnu prijavu Saveznog deviznog inspektorata protiv Jevđovića". Nezvanično smo saznali da Zoran Jevđović boravi u Londonu u jednom "državnom privrednom predstavništvu".

Bilo kako bilo, s brkovima ili bez njih, u manastiru, Londonu ili na kakvom drugom mestu, Dragoljub Milanović i njemu slični sede na sastancima, pišu tužbe, daju intervjue ili pokušavaju da postanu "troglavi direktor ili glodur". Kao da ne shvataju da, što se nekih od njih tiče, stvar ne samo da nije završena već zapravo još stvarno nije ni započela.

Dušan Radulović

prethodni sadržaj naredni