Ogledno dobro novih varvara
Ako je išta moglo da se posreći Vojislavu Šešelju i njegovim radikalima, onda je to izborna pobeda i četvorogodišnje vladanje opštinom Zemun. Stara multietnička i multikulturna varoš bila je bukvalno inspiracija za razuzdane, agresivne i osione radikale: za sobom su ostavili urbanu i komunalnu pustoš kojom će morati da se bave generacije Zemunaca
Zemun
posle radikala liči na zapuštenu sirotinjsku kasabu u kojoj tek izabrana
vlast – ubedljivu većinu u Skupštini opštine ima DOS sa 61 odbornikom
– ne zna odakle da krene. Radomir Glušac, potpredsednik opštine,
pominje radikalsko nasleđe u opštinskoj kasi: dug od 68 miliona naspram
za ovu godinu planiranog budžeta od 33 miliona dinara.
Ostavština druge vrste kojom je i bukvalno uništen izgled Zemuna jeste na hiljade bespravno i mimo zakona izgrađenih kuća i montažnih objekata na zelenim površinama, na tuđim parcelama. Šešelj i radikali gradili su ili dozvoljavali da se gradi svuda, između solitera, na trotoarima ulica, na čuvenom zemunskom keju, u zonama pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, na prostoru predviđenom za deponiju. s
GRADNJA: "Radikali su po običaju radili sve mimo zakona. Za ovo kratko vreme uspeli smo da sakupimo dokumentaciju za 1500 objekata za koje je utvrđeno da nisu regularno ni izgrađeni ni dodeljeni. Sve je u Šešeljevoj graditeljskoj pomahnitalosti bilo sporno. Placevi su dodeljivani bez ikakve licitacije. Dobijao ih je onaj ko prvi stane ujutru u red u opštini. Ili na osnovu dozvole za privremeni objekat od 30 kvadrata zidane su kuće od 300 do 500 kvadrata, pa čak i do 800 kvadrata. Sigurno je da nećemo da srušimo hiljadu objekata za mesec dana, to će biti mukotropan posao. Ne možete sve ni srušiti, tu ljudi žive, a to i košta. Sigurno je jedno, da nelegalne objekte nećemo legalizovati. Želimo da sve dovedemo u pravno stanje", kaže Glušac.
U
protekle tri godine opštinske radikalske vlasti prodale su 6596 placeva
na kojima je niklo između 1500 i 2000 privremenih objekata, ukupne površine
veće od 4,5 miliona kvadrata. Urađeno je i gotovo 12. 000 adaptacija bez
uredne dokumentacije i potrebne tehničko-pravne procedure. Prema podacima
grupe građana " Zemun", prihod ostvaren od placeva prelazi 230
miliona dinara. Nove vlasti kažu da će biti dosta materijala i za
podizanje krivičnih prijava, zbog nezakonitog i nesavesnog poslovanja,
zbog sumnjivih ugovora i još sumnjivijeg trošenja para.
Ako se izuzme ono što je sporadično nicalo na zelenim površinama, u zemunskom parku u kome je čak zbog ugostiteljskog objekta posečeno i stablo staro 150 godina, bar tri "šešeljgrada" su nikla u Zemunu za vladavine radikala.
Duž Prvomajske ulice, naselje bez plana i ikavog reda niklo je na površini predviđenoj za drugu traku ulice. Placevi su prodavani po niskoj ceni, uz mogućnost preprodavanja. Zatim su isparcelisane i prodate i seoske utrine, vlasništvo sela, namenjene ispaši stoke. Zajednička seoska imovina datira još iz XIX veka.
Naselje Businje je priča za sebe. Urbanističkim planom tu je bila predviđena deponija za smeće. Zemljište je podvodno i nije pogodno za stanovanje. Pri svakoj većoj kiši, novi žitelji ovog naselja muče muku sa isplivavanjem fekalija.
Osim placeva, nisu dobili ništa: ni infrastrukturu, ni dobru kanalizaciju, ni struju, ni puteve. O školi, prodavnici, zdravstvenoj stanici, zaposlenju i da se ne govori. Da stvar bude još gora većina žitelja ovih naselja, uglavnom izbeglica iz prethodnih ratova, mogla je da zida kako hoće i šta hoće. Mnogi su se umesto na gradsku kanalizaciju i vodovod, zbog nižih troškova, priključivali na kišnu kanalizaciju, što je Zemuncima donelo dodatne nevolje – poplave.
No Šešelju su bili potrebni glasači njegove vokacije i zato nije mario za zakon, a pogotovu ne za Zemun. Članstvo u Radikalnoj stranci donosilo je još više: asfaltiranje puta do kuće. Ko to nije hteo gazio je i dalje blato.
Najurbaniji deo grada takođe je bio podložan "domaćinskom poslovanju" radikala. Pred izbore su krečene fasade, a nešto ranije, Šešeljevi radikali su napravili i zemunsku Knez Mihailovu ulicu. Trg pobede je popločan i zatvoren za saobrćaj a nasred ulice su nikli neobični objekti, koji će po svemu sudeći biti i prvi na listi za rušenje. Krupnije stvari su "išle" pod zakup.
ZLOUPOTREBE:
Prvo je otuđena zgrada "Pinkija", prvobitno uporište mlađanog
političara Aleksandra Vučića, pod čijim direktorovanjem je u ovom
omladinsko-sportskom zdanju, izgrađenom samodoprinosom Zemunaca, izbio
veliki požar. Vučić je obećao da će krivac biti poznat za tri dana.
Manuo se istrage i otišao u Ministarstvo informisanja.
Na red je došla i zgrada pozorišta, koju danas drži "Cepter", potom deo zgrade Stare kapetanije. Iz svojih prostorija su izbačeni gradska bibilioteka stara 175 godina, kulturno-umetničko društvo, i još mnogo toga.
Ako su na išta kivni Zemunci, onda je to slučaj zgrade Magistrata, prelepe građevine iz XVIII veka. Šešelj je iz opštinskog budžeta najpre renovirao zgradu, po svom nahođenju i ukusu, ne mareći mnogo za očuvanje starine, a potom je prostor od 2000 kvadrata uzurpirala na 30 godina Srpska radikalna stranka, i to za stanarinu manju od 100 DM mesečno. U svemu ovome u Opštini pominju velike zasluge Zemunskog informativno-poslovnog sistema, nekadašnjeg Poslovnog prostora, preko koga su radikali obavljali velike poslovne transakcije, posebno davanje pod zakup poslovnog prostora. U slučaju Magistrata na kome se i danas vijore zastave SRS-a, ugovor o zakupu potpisali su čelni ljudi Centralne otadžbinske uprave SRS-a Vojislav Šešelj, a ispred pomenutog poslovnog sistema tadašnji direktor ZIPS-a Miomir Marković. Ovih dana je nova opštinska vlast pokrenula postupak za vraćanja Magistrata u društvenu svojinu.
Aleksandra
Dabižić, istoričar umetnost i odbornik u Skupštini Zemuna podseća da
je Magistrat pod Zaštitom zavoda za zaštitu spomenika kulture i da su
radikali bahato prepravljali i renovirali zgradu: "Drveni autentični
proziri zamenjeni su metalnim plastificiranim prozorima firme Vujić. To
nije prvi slučaj, isti prozori su ugrađivani kako na značajnim
spomenicima kulture, tako i na svim školskim zgradama. To je bez sumnje
bila u vreme radikala firma na ceni. Enterijer Magistrata je izmenjen, a
srušeni su, zarad adaptacije prostora za lokalnu televizuju koja nikada
nije proradila, i autentični konkavni dimnjaci. Ostavljen je samo jedan.
Fasada je čak nedekvatno obojena. Prema zakonu o zaštiti, ne može se
menjati izgled spomenika kulture, svojstvo pa ni namena. Ovde je sve to
prekršeno."
Da šteta bude još veća, u dvorištu magistrata, opet zahvaljujući novim transakcijama, nikao je čitav tržni centar, i to na arheološkom terenu. Nađene iskopine iz rimskog doba bacane su sa šutom. U opštini pominju da je to dato privatniku iz Beograda, koji je gradio i gradio. Zgrade su danas skoro gotove i prazne.
U zavođenju "reda" u jedinoj opštini u Srbiji u kojoj su se dohvatili vlasti, radikali su krenuli sa simboličnom rasprodajom Titovih dela, nazivajući to simboličnim raskidom sa komunističkim režimom. Ono što je potom usledilo bilo je više od komunističkih manira. Šešelj zavodi strahovladu, sabija građane u ćošak, otima im imovinu, uništava istorijska i kulturna dobra, dovodi izbeglice kojih u Zemunu danas ima više od 50.000. Slučaj otimanja stana porodice Barbalić i zabrana da njihovo dete da pohađa obdanište samo zato što je hrvatske nacionalnosti – još nije završen. Barbalići su se iselili u Hrvatsku, a ceo slučaj je i dalje na sudu. Oni nisu usamljen primer Šešeljve samovolje. U opštinu i danas dolaze ljudi kojima su uzurpirani stanovi ili svojina.
Jedan od prvih radikalskih poteza bilo je ukidanje mesnih zajednica, pretvaranje njihovih prostorija u poslovni prostor ili stanove. Gospodin Glušac pominje primer familije Nikole Poplašena koja ovih dana uvećava dogradnjom prostor nekadašnjih prostorija mesne zajednice na uglu ulica Prvomajske i Zaltiborske: "Ono što mi znamo, jeste da je plac Nikoli Poplašenu dodeljen u tzv. zemunskom Dedinju u blizini Doma penzionera na Bežanijskoj kosi. I njegov sin je dobio stan kao radnik ZIPS-a, što je opet priča za sebe. Radikali su poslovni prostor preuzeli sa devet zaposlenih da bi njihov broj u ZIPS-u narastao na 130 zaposlenih, od kojih je njih 3dobilo besplatno placeve za gradnju. Oni su zapravo odrađivali posao i donosili novac koji je ne znam kako trošen. Svi sumnjivi ugovori išli su preko njih. "
GRADJANI PROTIV ŠEŠELJA: Prvi organizovan otpor radikalskoj bahatosti, nasrtajima na građane i njihovu imovinu, nasilno menjanje ličnog opisa opštine pruža još 1997. godine Savez nezavisnih građana za Zemun. Bilo je to vreme izbacivanja iz stana porodice Barbalić. Dragan Stojković, sociolog i izdavač hronike društvenog i kulturnog života Zemuna, pominje za "Vreme" tadašnje javne proteste građana protiv nasilja i radikalske samovolje: "Kao što je poznato, ceo slučaj je eskalirao time što su Šešelj i njegovi telohranitelji prebili Nikolu Barovića. Do NATO intervencije mi smo bili jedini koji su se suprotstavljali Šešelju.
Suština sukoba je bilo nepoštovanje zakona i sudskih odluka, bespravna gradnja. Šešelj nas je proglasio ustašama, a na fotokopirnicu Ljubiše Rankova je bačena kašikara. Posle dve godine smo osnovali i udruženje građana za zaštitu starog jezgra Zemuna. Šešelj je štetočina i on je zaslužan za zemunski urbicid. Kao što je Sarajevo ubijano tri godine bombama, tako je Zemun kao grad ubijan bez bombi. Ubijan je gušenjem inicijative građana, ponižavanjem građana, gaženjem zakona i ukidanjem dijaloga između građana i vlasti." Stojković pominje i slučaj odbora Crvenog krsta koji je Šešelj proglasio za parazitsku organizaciju. Isto su prošli i ljudi iz kulture koje je proglasio "ludacima koji samo troše i ne donose zaradu". Nepotrebnim je proglasio i Društvo prijatelja dece: "Taj čovek je odbio da bude i počasni predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva, koje postoji 130 godina u Zemunu i koje u poslednjih 70 godina ima tradiciju da je predsednik opštine i počasni predsednik društva. On i grupa njegovih saradnika su se u ovom gradu ponašali kao osvajači, kao varvari koji su došli sve da unište, sa nakaradnom političkom kulturom, suprotnom svim vrednostima građanskog društva. "
Iz Zemuna su se ljudi u vreme radikalske vladavine iseljavali, javno ili tajno, milom ili silom. Naši sagovornici pominju slučajeve da su na privatne posede useljavani članovi radikalne stranke.
U Šešeljevo doba Zemunci su ostali i bez svojih novina. Stojković pominje da su one izlazile, ali su najmanje služile građanima: "U jednom trenutku su se spojile sa "Velikom Srbijom" i u jako velikom tiražu besplatno su deljene po celoj Srbiji kao propaganda za zemunsko radikalsko čudo."
Zemunski kej je danas i odista radikalsko kafansko čudo. Nikle kafane od kineske do Šešeljeve Kapetanije. Ovo staro zdanje je takođe iznajmljeno na 30 godina nekom radikalskom prijatelju. Iz kafana se ori muzika, a ovih dana je zdanje okruženo kamionima natovarenim kupusom i krompirom.
Aleksandra Dabižić o keju govori kao o devastiranom prostoru, na kome su sazidani objekti od različitog materijala, ima jedan i u planinskom stilu, tu su betonirne zelene površine, a preko leta mu je oduzeta i osnovna namena, šetališta građana.
Zemunci koji drže do sebe ne ulaze u Staru kapetaniju. I danas na meniju stoji uslikana Šešeljeva četnička pljeskavica, ogromona sa krstom i četiri S, uz poruku: "za gurmane, ljuta, jaka, nepobediva".
Iako više nije na vlasti, Šešelj i njegovi radikali su delima prisutni u Zemunu. Ispred najstarije srpske bibiloteke "Jovan Popović", smeštene tik uz pijacu, prodaje se toalet-papir, na Magistratu se vijore radikalske zastave. Zemun kuburi sa vodom, kanalizacijom, strujom, divljom gradnjom i hiljadama novopridošlih sugrađana koji se teško uklapaju u novi gradski ambijent. Na njegovim trgovima ovih dana gotovo i da nema novih izbornih plakata sa likovima radikalskih vođa. Nije ni bitno, Zemun je i te kako iskusio šta znači kad radikali obećavaju, "pamet", "znanje" i "poštenje, a posebno "mudrost", "hrabrost", "poverenje".
Branka Kaljević
Broj stanovnika: 181.692, Površina: 438 km kvadratnih, Poljoprivredna
površina: 76,5 odsto, Ukupno zaposlenih: 53.727, Izbeglica ukupno: 34.521
Nacionalni sastav
Srbi 146.276: Crnogorci: 3835: Jugosloveni: 12.328 : Albanci: 723: Mađari:
376: Muslimani: 2122: Romi: 4727: Hrvati : 4116: Ostali: 5254
