Izjava nedelje
Milo � dosta je bilo
Iz zahteva podgori�ke organizacije Otpor dr�avnom tu�iocu
Crne Gore da podnese krivi�nu prijavu protiv Mila �ukanovi�a
Laslo
Vegel,
knji�evnik, o politi�arima ka�e:
"...Politi�ari su stekli monopol na ekranu, pa i u novinama, i
stalno interpretiraju i reinterpretiraju sebe. Oni su postali odjednom i
eksperti, i medijske zvezde, ekonomski menad�eri i redistributeri politi�ke
mo�i. Renesansni tip �oveka, mislim na primer na Mikelan�ela, nije
prihvatio takvu svestranost. Na Zapadu, ako jedan ekspert postane politi�ar,
vi�e ne�e sebe nazvati ekspertom, jer je svestan toga da se razlikuje u
pozicijama i u tehnologiji znanja. A kod nas? Svaki je politi�ar ekspert,
tako se deklari�u kada ulaze u upravne odbore, a na to jo� dodaju da su
nezavisni intelektualci. To je ve�ta�ki organizovani haos, koji prikriva
jedan problem: da se na javnoj sceni sada odvija borba politokratije. I
kada se takva borba vodi, onda se ni u malim krugovima slobode ne neguju
demokratske institucije, koje su u svojim temeljima pluralne. Mi mislimo
da smo kao li�nosti toliko velike demokrate, da nam demokratske
institucije nisu potrebne."
("Danas")
Darko
Baji�,
reditelj, o genima i politici misli:
"Svi su nam preci ratovali, a i mi smo, �ak i dok jo� nije
pripucalo o tome �itali, mislili, gledali... Mi ratove imamo u genima
zato i mo�emo da se smejemo kad je gusto. Izme�u ostalog, tako se valjda
hrabrimo. No, na svu sre�u genetika je napredovala. Valjda �emo taj
pazl, taj ratni�ki gen preslo�iti. Jer, nema sumnje, za to nam se
otvorila �ansa.
Ko�tunica je �ovek koji �e nam, verujem, omogu�iti ono �to je do
skora bilo nezamislivo: da �ivimo a da se ne bavimo politikom. Lepo,
svake �etiri godine odr�avaju se izbori i na politi�ku scenu stupaju
lica koja nas ba� i ne interesuju. Ugrizao sam se za jezik. U Srbiji to
treba da se obavlja svake dve godine, jer vlast uz na�e ljude lako
prijanja. No, �alu na stranu. Misao o Ko�tunici izaziva kod mene veoma
lepu emociju, �to ne zna�i da se politi�ki opredeljujem."
("Blic")
Katarina Stefanovi�,
apsolvent kineskog jezika, odgovara na pitanje da li treba slaviti 29.
novembar:
"Treba slaviti svaki dan u �ivotu, i 28, i 29, i 30, da budemo sre�ni
i da se volimo!"
("Ve�ernje novosti")
Rade
Mi�i�,
iz Ku�eva, "�uvar tajne zvane raskovnik":
"Raskovnik je �udo, sinko moj, to ti je takva snaga da niko ne mo�e
ni da zamisli �ta sve ona mo�e da uradi. Mo�e katance da otvori, deluje
na svaki metal, vredi vi�e nego bilo �ta na svetu. Njega sam prvi put
video �39. ili �40. pred rat... Iza�li smo na �ulu sa ovcama, na
mesto zvano Lokve. Kad sam sa sestrom si�ao u vrta�u na jedne male
rudine vidim ja, ka� sad tebe �to vidim, stoji jedno malo dete. Ovoli�ko,
ka� lutka! A sestra mi ka�e: 'To se sigurno neka devojka okopilila,
'ajd da mi be�imo da nas ne povataju �andari...', ali kad smo se vratili
ku�i ispri�am ja mom dedi �ta smo videli, kad on krenu u kuknjavu:
'Jao, deco, pa to je velika stvar, to vredi vi�e nego cela dr�ava, jer
to ti je, sinko, raskovnik'."
Posle mnogo godina usledio je ponovni susret Rada i raskovnika:
"...�ekamo, �ekamo, ni�ta, a oni se nadignu na vrata ku�i. Krenu
oni, a ja bunovan ostanem da se rasanim. Kako sam jo� le�ao na one
bunde, odjedared pred moje o�i izlete iz zemlje ne�to sjajno, ovoli�ko.
Ja stojim i samo gledam. Pomerim se u jednu stranu, a ono krene na drugu,
ja na drugu, a ono ode u zemlju, medju �ile. Za njim samo pr�te i izle�u
ovolike �i�ke. Pojavi se na jednom mestu, pa nestane, pa se pojavi na
drugom. Tako sam ga gledo ko tebe..."
("Glas")
Zoran
�in�i�
odgovara na pitanje da li je izme�u njega i Vojislava Ko�tunice bilo
sukoba:
"Nema ih i nije ih bilo. Postoji prirodna razlika u brzini kretanja,
i zbog toga je on predsednik dr�ave a ne ja. Prirodno je da �ovek na tom
mestu bude malo sporiji i oprezniji, a dr�ava iziskuje sporiji
temperament, jer ima raznih to�ki�a u svakom mehanizmu, dr�ava je najve�i
i on se najsporije okre�e. Upravo zato manji to�ki�i moraju br�e da se
okre�u � meni je sve to veoma sporo, imam ose�aj da gubimo vreme.
Stra�no se nerviram kad vidim sporost oko sebe i to je jedina razlika
izme�u nas, ne u cilju nego u brzini kretanja ka njemu..."
("Blic")
Doktor Vilovski,
"prvi srpski isteriva� duhova, otkriva pozadinu neobi�nih doga�aja
u no�i izme�u 5. i 6. oktobra", i prepri�ava doga�aj iz jedne
dedinjske vile:
"Navikao sam ja na sva�ta, od kada se bavim ovim poslom, ali poziv u
gluvo doba i to ba� u no�i kada je jedan re�im postao istorija...
...Preda
mnom se prvo ukazala devojka sa violinom, obasjana plavi�astom svetlo��u.
Naklonila se i po�ela sa izvo�enjem nekog klasika. Mislim da je to bio
Vivaldi. Za sve ove godine koliko se dru�im sa duhovima nisam imao
prilike da vidim ali ni da �ujem ovako ne�to. Zvuci te violine bili su
toliko stvarni da sam se sav naje�io. Potrajalo je oko desetak minuta, a
zatim je na moje iznena�enje, iz drugog dela sobe odjeknuo aplauz. Bolje
sam osmotrio i imao sam �ta da vidim. U tri, �etiri reda publike sedela
su gospoda obu�ena u smokinge i uniforme, zajedno sa damama u
krinolinama.U prvom redu sam prepoznao njegovo kraljevsko viso�anstvo
Aleksandra Kara�or�evi�a, koji je bio nasmejan, o�igledno mu se muzika
dopala. Prizor mi je uskoro nestao pred o�ima i osatao sam sam, u
mraku...
Momci iz obezbe�enja koji su me dole �ekali jo� uvek su bili upla�eni
kada sam si�ao... Nisu me ni�ta pitali a jedan od njih mi je pri�ao i
dao finu svoticu zapakovanu u koverat. Odbio sam rekav�i kako nisam u
stanju da pomognem."
O doga�ajima u saveznom parlamentu ka�e:
"Posebno intrigantna za mene bila je ispovest jednog �Delije� sa
severa koji je sa Bogoljubom Arsenijevi�em Makijem me�u prvima uleteo u
saveznu skup�tinu. De�ko mi je pri�ao o tome kako je u prostoriju na
prvom spratu, kroz oblak suzavca, primetio siluetu �oveka za koga je prvo
pretpostavio da se radi o policajcu. Me�utim kad se dim malo razi�ao,
video je nedaleko od sebe starijeg �oveka, obu�enog u odelo starog
kroja, kakvo je onomad nosila predratna elita. Poku�ao je �ak ne�to da
mu ka�e, ali ih je ponovno �u�tanja suzavca rastavilo. Po svemu sude�i
i �onostrani revolucionari� izneli su svoj deo tereta 5.
oktobra."
("Zona sumraka")
Miodrag
Popov,
novinar, autor emisije "Ipak se okre�e" , "ponosan �to je
bio ratni reporter iz Rumunije, Iraka i sa rati�ta nekada�nje
Jugoslavije", ka�e:
"Ratno reporterstvo ima najve�u te�inu u novinarstvu. Izli�no je
govoriti da su ratne reporta�e pisala i takva svetska pera, kakav je,
recimo, bio Hemingvej. Ni za jednu moju reporta�u se ne mo�e re�i da je
izmi�ljena, la�na ili hu�ka�ka, ako izuzmemo ovaj poslednji trend da
se manipulacijom pri�a o manipulaciji."
("Nada nova")
Mirjana
Bobi� Mojsilovi�,
novinar i pisac, obja�njava svoju davna�nju izjavu da "nijedan mu�karac
nije pametniji od bilo koje �ene dok to ne doka�e":
"Ja sam feminiskinja blagog tipa. Na�alost, stalno sam bila prinu�ena
da se borim sa mu�kim predrasudama u novinarstvu, literaturi... Svuda! Mu�karci
dr�e sve klju�ne polo�aje. Ovo je mu�ki svet. A ja ne mogu da se
poklonim ni�ijoj pameti dok ne doka�e da je ima. Ne mo�e niko da mi
popuje, da mi dr�i predavanja, bez argumenata i u tim slu�ajevima ne dam
svoje pravo. Nisam fascinirana ni�ijom dru�tvenom, kulturnom ili
finansijskom mo�i..."
("Nada nova")
Brane
Kukolj,
slikar, koga naj�e��e inspiri�u hercegova�ki gor�taci, o njima ka�e:
"To su pre svega divni ljudi. Volim da ka�em ljudi golubijeg srca, a
lavlje �udi prema du�manima. Bog im je podario zdravlje i dugove�nost.
Mnogi od njih prevale stotu... Tajna te dugove�nosti na ovim prostorima,
na ovom kamenu posnom, ali za njih dra�em od dragog kamena, gotovo da je
nedoku�iva. U njihovim pogledima simbolizovani su patnja, snaga, ponos, i
po�tenje, a krasi ih �ojstvo i juna�tvo..."
("Nada nova")
Miodrag
Stanisavljevi�,
kolumnista "Republike", dobitnik nagrade "Du�an
Bogavac", o novoj saveznoj vladi ka�e:
"Koalicija DOS-a i SNP-a mi li�i na nekoga kentaura, ho�u re�i
krajnje je bizarna. Mnogi njihovi potezi su mi nerazumljivi. Za�to,
recimo, ne pu�taju albanske zato�enike koje je Milo�evi� povla�e�i
se sa Kosova poveo u Srbiju kao materijal za neku razmenu. Oni kao da �ele
da dovr�e posao koji je Milo�evi� po�eo. Za�to se kane da samog Milo�evi�a
isporu�e Karli del Ponte? Misle li da ga Srbi jo� uvek potajno vole? Ili
ga �uvaju kao bauka za pla�enje male dece?
("Monitor")
Slavko Jov�i�,
svinjar iz Karlov�i�a, pri�a:
"Prebrojim krma�e, neraste i prasad. U brojanju svaki put manje
jedno brav�e, prase, nazim�e. Pro�em �umom, vabim, tra�im.Onda na
ivici Dra�e nai�em na tragove � krv i konjska kopita. Krenem tragom
koji me dovede u Karlov�i�, u moj sokak, moj kom�iluk. Ba� su svinj�e
bili spremili za pe�enje. Odmah su, bez pogovora, priznali kra�u. Molili
su me i preklinjali da ih ne tu�im, bruka da ne pukne, a za svinj�e su
mi dali koliko sam tra�io."
("Ilustrovana politika")
