Povetarac promene
Ukoliko je
jugoslovenski film danas naj�e��e i lozinka za film o bombardovanju,
onda valja biti dovoljno po�ten i promu�uran i staviti znak jednakosti
izme�u samog fenomena i doma�e kinematografske zbilje
Svega godinu i po dana
bilo je potrebno na�oj kinematografiji da u pro�logodi�njem
bombardovanju prona�e svoju omiljenu i � po svoj prilici, na du�e
staze � nezaobilaznu i gotovo obaveznu temu. U me�uvremenu, unutar ovda�nje
sve skromnije i sve haoti�nije produkcije �ak pet premijernih, celove�ernjih,
igranih dela (Ranjena zemlja
Dragoslava Lazi�a, Nebeska udica
Ljubi�e Samard�i�a, Rat u�ivo
Darka Baji�a, Dor�ol � Menhetn
Isidore Bjelice i Zemlja istine,
ljubavi i slobode Milutina Petrovi�a) poku�alo je da se na ovaj ili
onaj, ali svakako direktan na�in suo�i sa doti�nim sadr�inskim
korpusom, kao i da � razume se � ba� u njemu na�e jemstvo za svoj
budu�i, artisti�ki i komercijalni uspeh.
Ali, ako navodna
internacionalna kurentnost umetni�kih proizvoda sa pe�atom "NATO
bombi", ili nesumnjiva tradicija (od Mike Popovi�a, preko NOB-a
transformisanog u �istokrvni bioskopski �anr, sve do na�ih najnovijih
ratova) na koju se ova kinematografija � htela to ili ne � ipak
oslanja, ili pak ne�to tre�e i ideolo�ki, estetski i intimno mnogo
komplikovanije, mogu biti mogu�a, dovoljna i dostojanstvena obja�njenja
doti�nog fenomena, �ta je sa njegovim neposrednim, kreativnim i
produkcionim u�incima i posledicama? Jer, ukoliko je jugoslovenski film
danas naj�e��e i lozinka za film o bombardovanju, onda valja biti
dovoljno po�ten i promu�uran i staviti znak jednakosti izme�u samog
fenomena i doma�e kinematografske zbilje, bez obzira na to da li �e se
takav eksperiment zavr�iti pozitivno ili negativno, pora�avaju�e ili
ohrabruju�e, ili samo tu�no predvidljivo.
Samonikla pojava u �iju
autenti�nost ne treba sumnjati, niti joj je � bar za sad � mogu�e
pripisati bilo kakve generacijske predznake ili strane finansijske
uticaje, na�i "filmovi o bombardovanju" su trenutno i ovde
najzanimljiviji po svom produkcionom ustrojstvu s jedne, kao i po idejnim
i ideolo�kim konceptima koje zagovaraju s druge strane. Stvoreni u �
sve kategorije su, logi�no, vrlo uslovne � visoko (Rat
u�ivo), srednje (Nebeska udica),
nisko (Ranjena zemlja) ili
totalno nepostoje�im (Bjelica i Petrovi�) bud�etskim uslovima, �esto
snimani elektronikom umesto na celuloidu, ti filmovi nesumnjivo jesu
svojevrsno svedo�anstvo stepena na�e svekolike, a pre svega finansijske
propasti, no oni su istovremeno, pa neka to bude i savr�eno slu�ajno,
upravo uz pomo� dva poslednje pomenuta ostvarenja (Dor�ol
� Menhetn, Zemlja istine, ljubavi i slobode) prerasli i u manifest na�e
ubojitije i svetlije kinematografske budu�nosti.
Neko �e mo�da re�i da
nebud�etske egzibicije nikako ne mogu biti indikator stanja u jednoj
kinematografiji, no kako na�a kinematografija � mimo ovog fenomena �
prakti�no, tematski i produkciono ne postoji, onda nam ostvarenja Bjelice
i Petrovi�a dozvoljavaju da u njima � bez ikakve gri�e savesti �
optimisti�ki prepoznamo i uvod u dolaze�u, slobodnu, personalizovanu i
sasvim opu�tenu ideolo�ku fazu u istoriji doma�eg filma. Jer, pre njih,
mo�da i zbog impresioniranosti temom, trenutkom, nedostatkom distance,
osetljivo��u publike, ulo�enim sredstvima i odgovorno��u,
bombardovanje je na velikom platnu evocirano s nasle�enom neutralno��u
i manjim (ili ve�im, svejedno) stepenom nu�ne patriotske prpo�nosti ili
zarozanosti, da bismo tek u ova dva poslednja filma (i pre zvani�nog dru�tvenog
preokreta!) kona�no osetili povetarac promene. Dakle, to nije sporno,
bombardovanje jeste na�a bioskopska realnost, ali ako to tako mora da
bude � onda neka na dalje to bude u duhu manifesta koji su nehotice
"ispisali" Bjelica i Petrovi�.
Aleksandar
D. Kosti�
