Vreme broj 517, 30. novembar 2000.

"Srbija: Sounds Global" svojom estetikom ne obračunava sa estradnim slepilom koje kulminira divnim oksimoronom "urbani folk", već ukazuje na moguća ukrštanja muzičkih kodova različitih vrsta koji gravitiraju oko prepoznatljivih nacionalnih motiva

Za razliku od onih kojima su usta puna priča o promenama u kulturnoj politici, postoje oni koji bez mnogo buke menjaju težišta interesovanja i za to imaju izuzetan sluh. Dosledna u tome, muzička produkcija K.V.S./FreeB92 objavila je kompilaciju pod nazivom Srbija: Sounds Global dodajući mozaiku tzv. world musica komadić koji pripada etno zvuku sa ovih prostora. Priređivač Bojan Đorđević, vodeći promoter alternativnih muzičkih strategija putem festivala Ring Ring i radio programa ili programa u okviru Doma omladine Beograda, načinio je presek aktuelne domaće scene koji će u mnogo čemu nadživeti evidentnu dokumentarnu vrednost izdanja.

Na početku, treba da bude jasno da se SSG svojom estetikom ne obračunava sa estradnim slepilom koje kulminira divnim oksimoronom "urbani folk", već ukazuje na moguća ukrštanja muzičkih kodova različitih vrsta koji gravitiraju oko prepoznatljivih nacionalnih motiva. Otuda u okviru antologije može da se izdvoji podskup rafiniranijih postupaka koji otvara vesela Balkan rumba otkrivajući umeće svežeg tumačenja "narodnjaka" Ognjena Popovića, profesora klarineta, i njegovih pančevačkih prijatelja; projekat vojvođanskih Roma Earth-Wheel-Sky Ensemble pod vođstvom Olaha Vincea u ganutljivoj Roma adagio pokazuje umrežavanje romske, rok i džez muzike, dok multiinstrumentalista i kompozitor Boris Kovač sa sastavom Ladaaba Orchest u The Last Balkan Tango ističe da sjedinjavanja sa klasičnim postupcima mogu narodnim motivima da dodaju i svojstva kamerne muzike.

IZVORNE TEHNIKE: Drugi krug objedinjuje pokušaj intepretacije izvornih tehnika pri čemu treba da se pokaže kako tradicija nije samo prašnjavi arhiv, već i prostor uzbudljivog istraživanja. Tako napevi Gde si bila jare moje u izvođenju jednog od osnivača pevačke grupe Moba, Svetlane Spajić, i Što Morava mutna teče dueta Drina podsećaju na moć sugestivnosti prvog instrumenta, a vokal Pavla Aksentijevića uz pratnju tambure i tapana pesmu Oz dol ide približava vrhunskim izvođenjima srednjovekovne muzike uopšte. Ljubitelje trubača, jedne od stigmata narodnog duha, obradovaće Idem putem pesma s ori orkestra Milovana Miće Petrovića, te uznemirujuća Momina igra Bobana Markovića i njegovih saradnika koji su ove godine "pored brojnih svadbi i drugih veselja, imali preko 30 koncerata širom Evrope", kako stoji u prigodnom bukletu uz ovaj disk.

FELIX KOLO: Prelaz ka trećoj grupi pesama predstavlja furiozni dijalog orkestra Bobana Markovića i violiniste Lajka Felixa u jedinstvenom Felix kolu, istinski antologijskom zapisu sa nastupa iz Centra "Sava". Lično viđenje arhaičnih tema, potencijalna autentičnost – dakle, ono kako sve narodna muzika može da zvuči – to leži u osnovi nekoliko pesama: vulkan improvizacija poznat kao Lajko Felix sa remek-delom izvedenim na citri Citeras potvrđuje tezu da je narodna muzika zapravo jedinstvena mešavina odjeka različitih kultura; Darko Macura u vrcavoj Rudarima Balkana slobodno vezuje glas, duduk i zvuk tambure, a Vladimir Nikić ispituje odnos harmonike i klavijatura u ambijentalnoj temi Accordion.

SSG nije puka mešavina za konzumaciju u hladnim zimskim danima, kako to provokativno i duhovito predlažu Milenko Mihajlović & Grumble u dizajnu omota gde se poigravaju turšijom, već je potencijalna hrana za one koji bi tradiciju da vide i dalje vitalnom, bez obzira na to da li vole susticaje makedonskog, mađarskog, grčkog, turskog, vlaškog i drugog nasleđa ili neke elemente smatraju tuđim. Ovo je ujedno i prilika da narodnu muziku ne doživljavamo više kao izgovor za primitivno tržište ili dosadni eksponat, nego i živo telo koje otvara nove puteve ka strukturama koje bi mogle dati brojnija i profilisanija izdanja. I pored neujednačenosti, balans između kvaliteta i prijemčivosti pesama preporučuje ovo izdanje kao ono koje daje okvir i standard za buduće pokušaje sličnog karaktera.

Zoran Penevski

"VREME": Koja je bila inicijalna ideja za ovakvu kompilaciju?

BOJAN ĐORĐEVIĆ (priređivač): Hm, izuzetan razvoj interesa za domaći world music kada je domaća publika u pitanju (ko je bio na koncertima Ognjena i Prijatelja, Drine i Felixa sa Bobanom zna o čemu govorim). S druge strane, pokazalo se izuzetno bitnim da se svetu predstavi domaća scena, s obzirom na to da i sa izvođačko-autorske strane postoji lep razvoj. Jedna od želja je bila da se predstavi savremeni domaći world music trenutak u svojoj raznovrsnosti (zbog njegovog zamaha, kao jedan od razloga) i autori koji muziku mogu još uvek da izvode uživo. Kakvo je po vašem mišljenju mesto ove kompilacije u odnosu na savremenu 'global' muziku?

Mislim da će mesto ove kompilacije odgovarati mestu koje "lokalna" muzika sa ovog prostora ima u globalnim vrednovanjima. Sa nadom da smo otvorili prostor za još neke od nepoznatih i mladih autora.

Kakav je, po Vašem mišljenju, odnos zastupljenih autora i izvođača prema tradiciji?

On varira od autora do autora, što se i posle prvog slušanja čuje. Najbitnije je da je taj odnos nije isfoliran i pretenciozan.

Planira li se neka vrsta promocije/koncerta?

Da, Beograd svakako, početkom januara 2001, a za gradove u Srbiji i svetu treba sačekati još malo.

Vlada Janjić
Pitanje urbanog

"VREME": Postoji li intencija da se ovakvo izdanje pojavi sa etiketom FreeB92 da bi se pokazalo da i jedan urbani izdavač može da objavi ovakvu kompilaciju ili je to bila potreba društvenog trenutka?

VLADA JANJIĆ, muzički urednik FreeB92: Na muzičkom tržištu kakvo je naše teško je uvoditi kategoriju kao što je urbani izdavač. Jedini kriterijum u dosadašnjem radu FreeB92 bio je kvalitet, a jedino ograničenje sve katastrofalnija situacija na tržištu. Nadam se da o takvom opredeljenju i izdavačkom profilu svedoče kako izdanja FreeB92 u prethodnih godinu dana tako i stari katalog Radija B92 u kome je bilo prostora za Vladu Divljana, Ramba Amadeusa, Darkwood Dub i Evu Braun, ali i za serijal Ring Ring i kompilacije Radio utopija, Lajka Felixa, itd.

Ima li i disk društveno-političku, da ne kažem i suvenirsku, pozadinu?

Imajući u vidu već duže vreme u svetu prisutan trend otkrivanja muzike sa raznih prostora, kao i prilično interesovanje koje je pobudila saradnja Lajka Felixa sa orkestrom Bobana Markovića, o ovom izdanju se razmišljalo početkom godine. Recimo da je to bio motiv – da se našoj i svetskoj javnosti ponudi reprezentativna kolekcija muzike sa ovih prostora, utemeljene na odgovarajućem muzičkom nasleđu. Sticajem okolnosti Srbija: Sounds Global se pojavljuje u trenutku kada je Srbija u žiži interesovanja svetske javnosti.

Vladimir Nikić, Balkanika
Kao u vreme Vuka

"VREME": Osim svojih pesama, na SG učestvujete i u sastavu sugrađana iz Pančeva – Ognjen i prijatelji. Kako vam izgleda ova antologija?

VLADIMIR NIKIĆ: Mislim da je mnogo 'šarena'. Recimo, tipovi iz Guče su sjajni, samo njima je potreban poseban producent, jer bi oni mogli da objavljuju po 3 CD-a godišnje – to je glomazna stvar koja bi mogla da ima i svog izdavača.

Nedavno ste našli za svoj album izdavača iz Los Anđelesa. Kako vidiš aktuelnu domaću etno-scenu?

Situacija je katastrofalna, jer ne možeš da plasiraš proizvod, nema novca, nema selekcije, bukvalno je začepljen krvotok. Štaviše, isto je kao u vreme Vuka Karadžića: ja sam išao kod Sorosa, Amerikanca, da tražim pare, kao što je Vuk išao svojevremeno u Beč. U ovom žanru da nađeš sponzora – nema šanse!

prethodni sadržaj naredni