Vidimo se na sudu
O izboru 43. predsednika SAD odlučiće najviša pravosudna instanca
"Proglašavam
da je guverner Džordž W. Buš osvojio 25 elektorskih glasova u
Foridi", sapštila je Ketrin Heris, državni sekretar ove američke
države. Republikanski tabor trijumfalno proglašava da se ovim činom
okončava tronedeljna postizborna drama, a Buš mlađi već povlači
predsedničke poteze: na nacionalnoj televiziji izražava zadovoljstvo
zbog pobede i poručuje da i drugi to treba da prihvate kao svršenu
stvar. Buš je već formirao i tim za tranziciju u Beloj kući.
Prema zvaničnim podacima koje je obnarodovala Herisova, republikanski kandidat je u šestomilionskoj Floridi osvojio 2.912.970 glasova, 537 glasova više od svog protivkandidata Gora, pa je, prema tome, pobedio na predsedničkim izborima 2000.
"Vidimo se na Vrhovnom sudu! Ništa još nije gotovo!", poručuju demokratski kandidat Al Gor i njegov štab. Gor se čak obratio naciji saopštivši da su u pitanju temelji američke demokratije, jer je svaki glas važan i izbori nisu okončani dok se ne prebroje svi glasovi, a brojanje mora biti "tačno i potpuno". Advokati demokratskog štaba poručuju da će o izboru predsednika SAD u petak (kada izlazi naš list) presuditi Vrhovni sud SAD, a ne "državni sekretar koji je ujedno bio i menadžer jednog od kandidata". Meta ovih otrovnih strela je, naravno, gospođa Heris koja je eliminisala oko 10.000 glasačkih listića iz tri okruga u Floridi – inače tradicionalno naklonjenih demokratima – zato što su u nadležne institucije stigli sa dva sata zakašnjenja.
Paradoksalno, ali i republikanci i demokrati veruju da bi Gor izašao kao pobednik ako bi se izbrojali svi glasovi na Floridi. Otud tužbe demokrata što se do kraja nije išlo u brojanju svakog glasa i tužbe republikanaca "što se broji u nedogled".
VOTERGEJT: Al Gor se sada trudi da se javno mnjenje ne okrene protiv njega. Amerikancima, inače velikim parničarima, izgleda da je već dosadilo ovo brojanje, prebrojavanje i oduzimanje glasova: ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da 60 odsto anketiranih smatra da bi Gor trebalo da prizna poraz. Poznajući valjda sve lavirinte američkog sudstva, spor bi mogao da traje nedeljama, pa i mesecima, mnogi su sada skloni da se više "ne traži dlaka u jajetu", da se cela stvar što pre okonča ne samo zato što "priča postaje dosadna" već i zato što već nedeljama Vol strit trese ozbiljna groznica.
Da li će Vrhovni sud SAD moći doista da bude nepristrasan sudija u ovom vrlo delikatnom političkom sporu?
Uloga suda je izuzetno važna, ali i riskantna. Eksperti ukazuju na to da je ovo možda jedan od najdelikatnijih slučajeva u novijoj istoriji Vrhovnog suda SAD. A kontroverznih i politički izuzetno važnih slučajeva sa kojima se suočio Vrhovni sud bilo je i do sada: u aferi Votergejt Vrhovni sud SAD je jednoglasno (8:0) proglasio krivim Ričarda Niksona. Predsedniku SAD nije preostalo ništa drugo nego da podnese ostavku. Mnogi su tada ukazali na ironični obrt događaja: naime, Nikson je lično imenovao predsednika Vrhovnog suda Vorena Burgera.
I sada se odmerava odnos snaga u Vrhovnom sudu SAD: sedmoro sudija imenovala su četvorica republikanskih predsednika dok je Klinton imenovao samo dvojicu (sudije Vrhovnog suda SAD ostaju na ovom položaju ili doživotno ili dok samovoljno ne odu u penziju).
PREDRASUDE: Deo američke javnosti sada izražava otvoreni skepticizam: da li će sudije sa ovakvim političkim zaleđem doista biti sasvim nepristrasne? S druge strane, pristalice demokrate Gora shvataju da ne smeju unapred da sumnjaju u pravičnost Vrhovnog suda. Sud će raspravljati o ishodu predsedničkih izbora 2000. u petak, dakle, pet dana posle proglašenja Buša juniora za pobednika u Floridi koje je objavio vatreni navijač državnog sekretara Ketrin Heris. Sud će istovremeno morati da presudi, po žalbi republikanaca, da li je Vrhovni sud Floride, u kome je šest demokrata i jedan nezavisni sudija, "uzurpirao pravo koje pripada pravnoj i izvršnoj vlasti Floride" , kada je jednoglasno doneo odluku da sporni okruzi mogu da nastave sa brojanjem glasova i posle zakonski utvrđenih termina.
Konzervativna Amerika je ovaj povod iskoristila za kritiku američkog sudstva: Vrhovni sud Floride je tako postao simbol jednog sistema u kome sudovi imaju poslednju reč i što bi, smatraju, trebalo radikalno smanjiti. Vrhovni sud SAD neće ovoga puta presuditi samo ko je zapravo pobedio na predsedničkim izborima 2000. već će, veruju mnogi, suditi i o sebi.
Bušove poteze neki analitičari ocenjuju kao "preuranjene" i "uzurpatorske": on se ne obazire na legalni tok događaja. Ova škola mišljenja tvrdi da je reč o uzurpaciji legalnog toka političkih događaja i da je u pitanju zapravo mnogo više od interesa demokrata i njihovog predsedničkog kandidata. U ovom osetljivom političkom sporu ne treba zanemariti činjenicu da je Florida – američki jug. Znači, lako je opet raspiriti regionalne i rasne netrpeljivosti. Na ovo je više puta do sada ukazivao i crnački lider Džesi Džekson: po njemu, Bušovi potezi naginju direktno marginalizovanju, pa i odbacivanju glasova Afro-Amerikanaca.
I tako, za predsedničke izbore 2000. presudno neće biti ni onih 537 glasova koje je Buš u Floriodi dobio više od Gora, ni navodno "odbačenih" 10.000 glasova iz tri okruga, već glasovi sudija Vrhovnog suda SAD.
Bilo da pobedi Buš ili Gor, za prosečnog Amerikanca neće biti velikih promena: Amerika se nalazi na velikom talasu ekonomskog uspona, inflacije praktično nema, nezaposlenost je najmanja za poslednjih 30 godina, vrednost akcija se utrostručila za vreme Klintona, a nema više ni Sovjetskog Saveza... I uloga predsednika se promenila: on više nije otac nacije već, jednostavno, predsednik vlade. Neki istraživači javnog mnjenja kažu da će na budućnost zemlje više uticati otac Majkrosofta multimilijarder Bil Gejts nego "američki prinčevi" Buš junior ili Al Gor.
Slobodanka Ast
