Lidersko nadmetanje
Sjaj i slava nisu obeležja novog razdoblja nemačke političke istorije
Berlin
Dve
godine posle pobede "crveno-zelenog" saveza i stupanja novog
kancelara Gerharda Šredera na vlast, kako je ocenio vodeći nedeljnik
"Špigl", "nedostaje ubedljiva zamisao o tome kako bi
trebalo da izgleda socijaldemokratsko društvo". S druge strane,
konzervativci su do te mere skrhani nizom korupcionaških skandala da ne
ostavljaju utisak da i pomišljaju na to da bi na narednim parlamentarnim
izborima 2002. mogli da se vrate za kormilo republike. Sunovrat
konzervativaca je osnovni razlog što Šreder može opušteno da se u
skorije vreme više bavi spoljnom politikom u društvu sa svetskim
velikanima, a ne da svako malo interveniše na unutrašnjopolitičkim
kriznim "žarištima".
Recimo, izbijanje epidemije BSE-a (bolesti ludih krava) i u Nemačkoj krajem prošle sedmice. Taman se prvacima hrišćanske unije (CDU/CSU) učinilo da su konačno dobili temu da potpraše vladi ("šta su čekali, zašto odavno već nisu zabranili upotrebu brašna od životinjskih kostiju u ishrani stoke"), kada je bonsko tužilaštvo saopštilo da je pokrenulo drugu krivičnu istragu protiv bivšeg kancelara, konzervativca Helmuta Kola. Postoji sumnja, kako je rečeno, da je Kol potrošio 265.000 maraka iz fonda svoje stranke suprotno propisima. Zapravo je, reklo bi se, delio pare po svom nahođenju, ne obaveštavajući nadležna partijska tela. Protiv bivšeg šefa vlade (16 godina na kancelarskom položaju, četvrt veka na mestu predsednika CDU-a) već je u januaru sprovedena istraga zbog toga što je primio više miliona maraka priloga za svoju partiju i zadržao taj novac u svom ličnom tajnom fondu. Do danas odbija da kaže od koga je "priloge" dobio, pozivajući se na to da je dao "časnu reč" da će imena darodavaca sačuvati za sebe.
U toku su i druge istrage protiv bivših šefova CDU-a u pokrajini Hesen koji su godinama ilegalno sakrivali novac u Švajcarskoj, pri čemu je jedan od glavnih pokretača tog posla bio bivši savezni ministar unutrašnjih poslova Manfred Kanter. Zbog neumoljivosti u zahtevima da se vlast strogo obračuna sa kriminalom, bio je zaradio nadimak "crni šerif" (crno je politička boja hrišćanske unije zbog boje popovskih mantija).
Kol je prošle sedmice objavio i "Dnevničke zabeleške 1998–2000". Sam je pred 400 novinara predstavio svoju knjigu, verovatno zato što nije našao pogodnu ličnost da je pohvali. Neverstvo, sklonost ka zaverama, nezahvalnost – to je ono što Kol prebacuje Angeliki Merkl, novoj šefici CDU-a i drugim prvacima partije. Mnogi mu odgovaraju istom merom. "Bez primera u istoriji je sunovrat ovog značajnog političara", napisao je povodom Kolovih dnevničkih beleški veteran nemačkog novinarstva, izdavač "Špigla" Rudolf Augštajn.
Spram takvog "političkog ludila", pojava BSE-a, rast netrpeljivosti prema strancima i neonacizma, muke oko reforme bolesnog zdravstvenog i onemoćalog penzionog sistema nemaju takvu političku težinu kakvu bi inače imali da postoji delotvorna opozicija. Povrh svega, Angelika Merkl i drugi konzervativci izgleda da su procenili da je jedino "polje" na kojem mogu da se nose sa vladom "politika prema strancima". Ni oni sada više nisu protiv "kontrolisanog useljavanja" u "interesu Nemačke" kako bi se prevazišla nestašica radne snage. Međutim, usvajajući predizbornu parolu da stranci u Nemačkoj moraju da prihvate ovdašnju "vodeću kulturu", navukli su ogromno podozrenje i bes na sebe u zemlji i inostranstvu. Na velikom skupu protiv ksenofobije u Berlinu početkom meseca, predsednik Jevrejske zajednice Paul Špigel ogorčeno je kritikovao konzervativce što se tako olako igraju s nacionalističkom vatrom. Merkl je posle toga zatražila da se povede rasprava o tome šta je "nacionalni identitet" Nemaca.
Identitet, ali evropski, očito je ono što opseda šefa diplomatije, "zelenog" političara Jošku Fišera. Tokom svog svakodnevnog maratonskog "džogiranja" nesumnjivo je da ima puno vremena da se vraća na tu temu o kojoj sve češće govori u javnosti, zahtevajući stvaranje "nadnacionalnih" struktura u sklopu daljeg "produbljivanja i širenja" Evropske unije. Sastanak EU-a na vrhu za dve sedmice u Nici biće prilika da se proveri koliko se ostalim ministrima dopadaju Fišerove zamisli, ali francuski ministar inostranih poslova Iber Vedrin je sasvim nediplomatskim jezikom već stavio do znanja da Pariz budućnost Evrope ne vidi u jakoj federalnoj državi. Načelno, reklo bi se, nemačkim partnerima se ne dopada mnogo što Berlin insistira da se EU što pre otvori za zemlje srednje, istočne, a sada i jugoistočne Evrope.
Eto prilike za kancelara Šredera da skokne do Londona, uveri premijera Tonija Blera da Berlin ne traži "evropsku megadržavu", da primi donedavnog prokazanog austrijskog kolegu Volfganga Šisela na kraći razgovor, da u Danskoj, Belgiji i Holandiji pruži uveravanja da manje zemlje neće pasti u drugi red ako se u EU-u uvede većinsko glasanje umesto sadašnjeg konsenzusa. Kamere svuda prate Šredera, tako da u emisijama vesti ostaje manje vremena za teško razumljive teme kao što su smanjivanje državnih doprinosa penzionim fondovima, teškoće da se očuva širokogrud sistem zdravstvenog osiguranja, poboljša obrazovanje kako privreda i nauka ne bi ostali bez podmlatka i u svemu pronađe šta je to posebno socijaldemokratsko i/ili "zeleno" (znači usmereno na očuvanje prirode i rešavanje sukoba nenasilnim sredstvima). Umesto toga, politika na kraju postaje sve više nadmetanje ličnosti. Pažljivo se broji koliko je ministara Šreder dosad izgubio (četiri) i razglaba da li je to zbog "ličnog neslaganja sa šefom". Pišu se traktati po novinama o tome zašto je dosadašnji državni sekretar za kulturu Mihael Nauman odabrao da političku karijeru zameni novinarskom – postao je prošle sedmice jedan od izdavača nedeljnika "Cajt". I da li je za njegovog naslednika postavljen referent za kulturu grada Minhena Julian Nida-Rimelin, 46-godišnji profesor filozofije, samo zato što podjednako dobro izgleda, ali je manje "drčan" u javnosti.
Stanje duhova u Nemačkoj, tu nema sumnje, u ovom trenutku sasvim je osrednje. Na spisku najtraženijih romana već sedmicama se na prva četiri mesta nalaze ostvarenja britanske spisateljice za decu Džoane Rouling o doživljajima Harija Potera. Među "činjeničnim" knjigama vodi studija Ditriha Švanica o neophodnosti boljeg obrazovnog sistema, a zatim posthumno objavljena knjiga istoričara i publiciste Sebastijana Hafnera "Istorija jednog Nemca" o dolasku nacista na vlast. Zatim sledi knjižica o "Generaciji golf", i antologija o Bitlsima. Obe knjige očito traže ljudi srednjeg životnog doba da se podsete kako im je ranije bilo lepo.
Nigde veličine, sem možda u broju dizalica i bagera u Berlinu koji treba da postane vodeća prestonica Evrope u ovom veku, barem po raskoši arhitekture. Zasad, međutim, nigde "pruskog sjaja i slave" od koje su poneki u zemlji i inostranstvu strepeli. Možda je još rano.
Dušan Reljić
