Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

"Sve �to je gradnja na javnom prostoru i �to je zauzimanje tu�e parcele, mora se vratiti u prvobitno stanje", ka�e dr Ksenija Petovar

Bogoljub Kari� je otvoreno na televiziji, u emisiji "U �etiri oka", �eretski se osmehuju�i, priznao da nema papire za sve te svoje ogromne vile koje gradi po Dedinju i okolini. Nestrpljivi i hiperaktivni biznismen poru�uje da nema vremena da se bavi pribavljanjem dokumentacije: trebalo bi za to, ka�e, tri godine. �irokogrudo poru�uje da on sva ta zdanja ne�e odneti na nebo, sve �e ostati srpskom narodu.

Iza Kari�evog samozadovoljnog osmeha krije se ne samo goropadnost i socijalna amnezija novobogata�a, neverovatna arogantnost sada biv�eg re�ima, ve� i svest da �e se sve srediti i legalizovati, jer "svi tako rade": uostalom, inspekcijske slu�be Savskog venca poku�avaju da utvrde da li su u redu papiri Kari�evih kom�ija iz Tolstojeve 33 (bra�nog para Milo�evi�-Markovi�) koji je, tvrde upu�eni, dao primer za grubo i bezo�no kr�enje zakona i u ovoj sferi.

Masovna divlja gradnja, od uboge periferije do elitnog Dedinja i samog centra grada, jedan je od najve�ih problema dvomilionskog Beograda.

Moglo bi se re�i da je beogradski urbanisti�ki fenomen ku�a na ku�i: na vi�espratnici pored Brankovog mosta dve male ku�e, svojevrsno �udo seoske arhitekture! U centru Beograda decenijama zjapi Miti�eva rupa, ali neimari kao da su zaposeli svaki tavan i ravan krov: dogradnja. Iznad bioskopa "Balkan" izrastaju konture velikog divljeg �ardaka �ijem investitoru nadle�ni, navodno, ne uspevaju da u�u u trag. Obli�nja stara zgrada pod za�titom dr�ave unaka�ena je �lja�te�im neonom �evabd�inice "Do jaja!".

Beogra�anin koji je posle oktobarskih doga�aja iz Amerike skoknuo do rodnog grada ne mo�e da sakrije razo�aranost: Beograd je, ka�e, oduvek bio kapija Azije, sa koje se ipak sasvim jasno naslu�ivala Evropa. Sada mu sve sluti samo na orijent: urbanisti�ki haos, u Knez Mihailovoj kiosci, kokice, guta�i vatre, u Ulici srpskih vladara pe�enjarnice, vir�larnice, Bulevar kao veliki buvljak...

Milan St. Proti� je krajem septembra, jo� opijen izbornom pobedom opozicije, optimisti�ki obe�ao u intevjuu "Vremenu": "Odmah �emo zaustaviti divlju gradnju i nadzi�ivanje, �to ovaj grad �ini ru�nim, �to je mimo zakona ili predstavlja privilegiju odre�enog broja ljudi, a onda �emo videti kako da re�imo ono �to je dosad bilo naopako..."

I gradona�elniku treba dati onih poslovi�nih sto dana. Ostaje da se nadamo da �e imati snage da se uhvati u ko�tac sa re�avanjem i ovog problema.

POSLEDNJA MONETA: Jedan na� arhitekta je svojevremeno lucidno zaklju�io da je "gra�evinsko zemlji�te poslednja moneta u rukama vlasti koje se ona ne�e lako odre�i".

Dijagnoza je izgleda vrlo ta�na: sociolog Ksenija Petovar, ina�e profesor Beogradskog univerziteta, ka�e da se posle izbora 1996. u Beogradu desila simbioza tri stranke na vlasti: SPS-a, SPO-a i radikala. Grabili su koliko su hteli. Dobro upu�eni izvori "Vremena" tvrde da lancu nekretnina porodice Kari� po vrednosti ozbiljno konkuri�e zaostav�tina pokojnog Veselina Bo�kovi�a, koji je bio Direktor direkcije za gra�evinsko zemlji�te...

"Rezultat kohabitacije SPS-a, SPO-a i radikala u oblasti urbanizma je neopisana plja�ka Beograda i Zemuna. Da je republi�ka vlada htela da zaustavi ovo plja�kanje, ru�enje i upropa��avanje Beograda, mogla je vrlo jednostavno da uvede prinudnu upravu i u Beogradu i u Zemunu: zakoni su nemilosrdno kr�eni, a �tete su neprocenjive", ka�e dr Petovar.

Nije u pitanju samo divlja gradnja i prodaja parcela: upropa��avani su javna dobra, parkovi i zelene povr�ine, stara i nova gradska jezgra, nagr�en je barokni Zemun, ali i dobro osmi�ljeni Blok 45. Samo u jednom dedinjskom kutku, pri vrhu �akorske ulice, svemo�na paradr�avna kompanija "Koling" posekla je oko 80 drevnih �etinara da bi podigla neki luksuzni "objekat" koji je zapo�ela, pa napustila!?

O urbanoj i komunalnoj pusto�i koju su za sobom ostavili radikali u Zemunu ve� je bilo re�i u pro�lom broju "Vremena". Dr Petovar nagla�ava da su radikali, ali i dosada�nja republi�ka vlada, gurnuli vlasnike placeva koje je prodavala �e�eljeva vlast u na�u varijantu latinskoameri�kih favela: bez komunalija, obdani�ta, �kola, prevoza, radnih mesta osu�eni su na �ivotarenje u ve�itoj bedi. Nema programa koji bi ukazali kako da se sanira postoje�e stanje u Zemunu i jo� nekim prigradskim naseljima. Ra�uni su, naravno, ispostavljeni gradu Beogradu.

OPLJA�KANI BEOGRAD: I dok se u svim evropskim gradovima ide ka tome da se pro�iruju pe�a�ke zone, u Beogradu za pe�ake ima sve manje mesta. Doskora�nje gradske vlasti nisu ukinule trotoare, one su ih rasprodale! Tu su sada famozni "ko�i�i", obele�ena privatna parking mesta. Da li su od ovih para podignute gara�e? Nisu.

Slavka Zekovi� u �asopisu "Arhitektura i urbanizam" analizira gubitke koje je Beograd imao zbog bespravno ali i legalno podignutih privremenih objekata na javnim povr�inama: vlasnici stvaraju sopstveni profit, ne pla�aju ili delimi�no pla�aju porez na ostvareni prihod, porez na promet, ne pla�aju naknade za zaposednuto zemlji�te, komunalne takse, prema gradskoj odluci ne napla�uje se naknada za ure�enje zemlji�ta. Gradska renta za poslovni prostor je gotovo simboli�na. Prema nekim ra�unicama, Beograd samo po ovom osnovu gubi oko 34 miliona DM godi�nje!

Poslednjih godina u Beogradu nije podignuto ni�ta od kapitalnih objekata. Nekoliko sagovornika "Vremena" predla�e formiranje anketnog odbora o velikoj urbanisti�koj plja�ki Beograda.

Ka�a Lazarevi� i Aleksandra Kon, vlasnice "Alke", agencije za promet nekretninama, nagla�avaju da je raznim nestru�nim nadogradnjama upropa��en stambeni fond Beograda o kome se ni prethodnih pola veka nije vodila neophodna briga. Oronule beogradske fasade su paradigma vi�egodi�njeg propadanja ovog grada. Upropa��ena su �ak i neka zdanja pod za�titom dr�ave. Aleksandra Kon ka�e da je krajnje vreme da se i u ovoj oblasti zavede red: zaustavi divlja gradnja i rigorozno, kao svuda u svetu, kontroli�e izdavanje gra�evinskih i upotrebnih dozvola. Stanari bi trebalo da budu mnogo obazriviji pri sklapanju ugovora o nadogradnji: investitor bi trebalo da polo�i depozit i da se obave�e i u kom roku �e okon�ati zapo�ete radove.

�ta da se radi? Svi sagovornici "Vremena" smatraju da su potrebni radikalni potezi jer ovaj urbanisti�ki haos se i ubrzava i pove�ava. �tete su, po nekima, ve�e �ak od pro�logodi�njeg bombardovanja!

Sociolog Ksenija Petovar je, ponovimo, za rigorozne kazne, pa �ak i za ru�enje:

"Ako ova vlast ne bude sru�ila neke bespravno podignute objekte, ona ne�e biti u stanju da za�titi svoje javne prostore, svoja javna dobra. Sve �to je gradnja na javnom prostoru, sve �to je zauzimanje tu�e parcele, mora da se vrati u prvobitno stanje."

Samo takvim drakonskim merama, smatra ona, mo�e se zaustaviti ovaj urbanisti�ki haos koji je zahvatio Beograd. U Zagrebu je sru�eno 58 bespravno podignutih objekata, pa �ak i jedna osmospratnica!

Opominje tvrdnja arhitekte Branka Bojovi�a (pogledati okvir "Kome odgovara haos?") koji ka�e i da se i danas, kao u najsre�nija vremena, u Beogradu gradi 10.000 stanova. Nevolja je samo �to je 95 odsto � "divlja gradnja"! Da li �e i gradona�elnik Proti�, kao i njegov prethodnik Bogdan Bogdanovi�, sanjati da se ovaj grad ru�i? A ono je jo� bilo maltene Periklovo doba Beograda...

Slobodanka Ast

"Koliko je uhap�eno tih urbanisti�kih mafioza? Koliko su uhapsili socijalisti, koliko SPO, koliko demokrate?"

Pitamo arhitektu Branka Bojovi�a, jednog od na�ih najpoznatijih stru�njaka za urbanizam, kako komentari�e da je svojevremeno, sredinom devedesetih, gradona�elnik Beograda Neboj�a �ovi� napao beogradsku "urbanisti�ku mafiju"...

"Gradjevinsko zemlji�te dodeljuje Gradska skup�tina ili op�tinska skup�tina, poslovnim prostorom gazduje grad, politi�ko-pravni mehanizmi nisu u rukama urbanista... Postavio bih principijelno pitanje: koliko je uhap�eno tih urbanisti�kih mafioza? Koliko su uhapsili socijalisti, koliko SPO, koliko demokrate? I vlast i opozicija se poslednjih 10 godina koriste defektima politi�ko-pravnog sistema, ka�e Bojovi� i dodaje:

"Vi danas u Beogradu svugde mo�ete graditi! Dok su opozicija, kritikuju na sav glas, kad do�u na vlast, �ujete sasvim drugu pri�u: ni�ta ne treba menjati, ne treba nam generalni plan! Ovaj haos odgovara i jednima i drugima, ubiraju proviziju!"

Mnogo se govori o bespravnoj gradnji...

"Modaliteti bespravne izgradnje su beskrajni: imate parcelu na kojoj detaljni urbanisti�ki plan predvi�a zgradu sa tri stana, ali umesto tri preduzimljivi preduzima� podi�e 15 stanova i celu parcelu pokrije ku�om i onda ode u op�tinu je da to legalizuje i op�tina presre�na �to je "izvr�ila legalizaciju" sve mimo propisa i planskih uzusa."

Gde su re�enja za ovaj urbanisti�ki haos?

"Postoji �itava lepeza represivnih mera: od ru�enja do fiskalne politike. Kad �ovek po�inje legalno da gradi ku�u, on mora da unapred plati 3-4 rate komunalnih doprinosa, a kad zida bespravno, onda pla�a u 50-60 rata. Ljudi su se i tu dosetili: uni�te dokumentaciju za legalno podizanje ku�e, pa naknadno tra�e legalizaciju!? A ovo bi trebalo zapravo da bude dodatno, stro�e oporezovano. Bespravno podignutim objektima ne bi trebalo davati priklju�ke za vodu, struju."

Arhitekta Bojovi� ka�e da red treba uvesti na svim nivoima: od postavljanja i dizajna kioska do ure�enja rezidencijalnih delova grada.

Po njegovom mi�ljenju grad bi trebalo da otkupljuje zemlji�te na perifernim delovima i da ponudi onima koji �ele da zidaju 50, 100 velikih lokacija i da ih, prethodno, urbanisti�ki reguli�e. A sve izvan i iznad toga � porez od 1000 odsto! Naravno, da bi ljudi mogli da zidaju, potrebno je formirati komunalne banke, ne mo�e bez kredita:

"U interesu Beograda i svih njegovih gra�ana je da se zaustavi ovaj urbanisti�ki haos. Nedopustivo je da se tro�kovi divlje gradnje socijalizuju, jer tu vodu, struju, komunalije pla�aju svi gra�ani Beograda. I za divlju gradnju na Dedinju i za barake u Mirijevu."

Nova gradska vlast obe�ava da �e zaustaviti divlju gradnju...

"Neko mora da smisli kako da se ovaj urbanisti�ki haos zaustavi i vlast mora iza toga da stane. To struka ne mo�e da uradi bez politi�ke volje. Ako gradska vlast stvarno ho�e da zaustavi ovo divljanje, onda mora da organizuje pamet koja to zna, da stvori politi�ko-pravne instrumente da se to realizuje."

Ali ta "pamet" se �ali da trpi grdne pritiske...

"U gradu od dva miliona stanovnika Urbanisti�ki zavod mora biti mo�na ku�a. U vreme kada je postojala filozofija samoupravljanja i kada je poveden onaj rat protiv 'otu�enih cenatar mo�i' i Urbanisti�ki zavod je temljno rasturen i, razume se, degenerisan. Degeneracija je bila �estoka, statusna. Ovakvom ustanovom mora da rukovodi grupa vrhunskih profesionalaca i ne mo�e da se menja sa promenom politi�kih garnitura. Tako je to bar u svetu, ali mi za svetom zaostajemo 20-30 godina... Eto, dr�ava je prodala stanove budza�to i sada nema pravnog mehanizma koji bezuslovno �titi vlasnike. Umesto da Beograd ima jednu verifikovanu agenciju sa priznatim ekspertima koji �e da vode ra�una o gradskom stambenom fondu, koji �e da ka�u: ovo mo�e da se nadzida, temelji ku�e mogu to da podnesu, a ovo ne mo�e da se nadzida, kod nas je sve ostavljeno preduzima�ima, a oni se naravno rukovode svojom logikom: mo�e da se nadzida sve na �emu mo�e da se zaradi!"

Nekada se smatralo da divljoj gradnji "pribegavaju samo nesre�nici sa dru�tvene periferije koji nikako nisu mogli da do�u do stana: sada se de�ava jedan upravo dijametralno suprotan fenomen: mo�ni i bogati zidaju "na divljaka", upropastili su najlep�e delove grada.

"Kada je pre 10-15 godina u Beograd do�ao jedan moj kolega iz �vedske na kongres Me�unarodne federacije za urbanizam i stanovanje bio je zadivljen Dedinjem. Po njegovom mi�ljenju, u Evropi nije postojala takva kolonija rezidencija: engleske vile, francuske vile, �panske haciende, klasicizam, modernizam.To su nekada zidali industrijalci, ljudi koji su imali i status i ukus. Diplomatsko-stambeno preduze�e je svojevremeno ubiralo oko tri i po miliona dolara �iste dobiti od izdavanja ovih rezidencija. Kada su usledile sankcije i prekid veza sa svetom, ove vile su dobrim delom raskr�mljene, prodate ili date na kori��enje "osvedo�enim prijateljima re�ima", ali i simpatizerima sa dubokim d�epom. I �ta oni rade? Oni su podelili velike zelene povr�ine na sitnije parcele i na svakom placu su nikle ogromne novokomponovane vile, prepoznatljivi postmodernisti�ki arhitektonski ki�: balustrade, girlande, bakarni krovovi... Upropastili su Dedinje, ali su inkasirali milione maraka. Vrednost Dedinja nije bila u ogromnim vilama, ve� u lepoti zelenog ambijenta."

Povukli ste se svojevremeno iz gradske vlasti?

"Jedan od razloga za ostavku jeste ideja o legalizaciji "divlje gradnje": kad se izvedu krajnje konsekvence, ta ideja je pla�anje za prekr�aj. Ta "legalizacija" je bila otvoreni poziv na bespravnu gradnju koju je svojevremeno uputila gradska vlast!? I sad imamo to �to imamo: jedan antiurbani, anticivilizacijski proces koji je katastrofalan po strukturu, razvoj, funkcionisanje i izgled na�eg grada. To nije vrhunac � bi�e jo� gore.

 Zbog �ega?

"Kad krene stihija, kad krene grudva snega, ona zahvata totalitet gradskog organizma, a ne samo elitne i manje elitne delove. Beograd i sada, kao u najbolja vremena, zida 10.000 stanova, ali pazite: 95 dosto stanova se zida individualno i od toga 95 odsto bespravno! Bi�e jo� gore!

S.A.

prethodni sadr�aj naredni