Nemoćni bes
Kako je mogućno da sud ne ispuni svoju obavezu i da građanima, albanskim studentima iz Beograda, uskrati elementarno pravo – pravo na pravdu
Prošlog
maja, za vreme ratnog stanja, zahvaljujući emisiji
"Aktuelnosti" RTS-a javnost je saznala da su efikasnom
policijskom akcijom raskrinkani i uhapšeni teroristi iz grupe "Škumbimi"
(reka u Albaniji) koja je delovala u okviru "Narodnog pokreta
Kosova", čije je oružano krilo činila UČK. "Terorističko-diverzantsku"
grupu čilini su studenti beogradskog univerziteta, kosovski Albanci, braća
Petrit i Driton Beriša, Dritan Meća, Škodran Derguti i Abdulah Isam, i
vlasnik zlatarske radnje u Knez Mihailovoj Zef Paljuca. Da organi
bezbednosti nisu na vreme osujetili namere
"studenata-terorista", kako je istaknuto u optužnici i
pomenutoj televizijskoj emisiji, u vazduh bi verovatno odleteli Glavna pošta,
civilno-atomsko sklonište, Policijska akademija, uz mnoge civilne žrtve,
uključujući i publiku i učesnike svakodnevnih koncerata na Trgu
republike. Beograđani su mogli da odahnu a policija da trijumfuje nad
uspehom. Kratko pre nego što je sud izrekao presudu u julu ove godine, više
od godinu dana nakon hapšenja, albanskim studentima presudio je tadašnji
Ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković koji je policijsku
akciju istakao kao primer dobrog policijskog rada na zaštiti Beograđana
od terorizma u vreme NATO bombardovanja. Svi članovi inkriminisane grupe,
osim Paljuce koji se iselio iz zemlje na samom početku intervencije
NATO-a, nalaze se već više od godinu i po dana u samicama Centralnog
zatvora u Beogradu. Sudija Okružnog suda u Beogradu Dragiša Slijepčević
osudio je šestoricu (Paljuci je suđeno u odsustvu) za teško krivično
delo terorizma, delo za koja se u najvećem broju slučajeva sudilo
albanskim zatvorenicima u Srbiji. Najdrastičnija kazna od 12 godina
zatvora dosuđena je Petritu Beriši, za kvalifikovano delo terorizma zato
što je kao navodni pripadnik UČK u julu i avgustu 1998. godine učestvovao
u akcijama protiv srpske policije na Kosovu. Prema navodima optužbe, u
tim akcijama ubijeno je više pripadnika policije. Beriši se pripisuje
odgovornost za otmicu, zversko mučenje i ubistvo policijskog kapetana Srđana
Perovića koji je stradao kod sela Lođa u okolini Peći u leto 1998.
godine. Kao glavni dokaz za ovako teške optužbe poslužila je upravo
emisija "Aktuelnosti" u kojoj su braća Beriša i Driton Meća
pred kamerama priznali da su planirali inkriminisana dela. Petrit Beriša
priznao je da je učestvovao u gnusnom zločinu nad policajcem Srđanom
Perovićem. Ono što tada javnosti nije bilo poznato, a kako se čulo na
sudu, ni samom novinaru Vladimiru Nikoliću, jeste da okrivljeni nisu
davali izjave dobrovoljno, već u prisustvu policajaca u civilu koji su se
starali da "priznanje" Albanaca teče glatko i bez mnogo
zamuckivanja. Ni javnosti ni novinaru Nikoliću nije bila poznata činjenica
da su petorica Albanaca prethodno bili u policijskom pritvoru tokom koga
su im priznanja iznuđena batinama i torturom. Međutim, tokom suđenja
sudiji Slijepčeviću ove činjenice postale su poznate, ali se on odlučio
da uvaži kao jedini relevantan dokaz iskaze optuženih koje su oni dali
za vreme policijskog pritvora, dakle u pretkrivičnom postupku, dok su
bili izloženi psihičkom i fizičkom maltertiranju, i tokom kog nisu
imali kontakt sa advokatima. Petrit Beriša ispričao je na suđenju da su
ih policajci izveli u jednom trenutku i pred streljački vod i da su im
otvoreno pretili da će ih likvidirati zbog toga što su "šiptarski
teroristi". Prema tvrdnjama branioca Petrita Beriše advokata Ivana
Jankovića reč je o klasičnom montiranom procesu a studenti su žrtve
frustracije ondašnjeg režima zbog nemoći da se obračunaju sa pravim počiniocima
i NATO avijacijom. "Policiji je bilo važno da dokaže da uspešno
radi na ambicioznim projektima razotkrivanja neprijatelja. U vreme ratnog
stanja nisu mogli da se obračunaju sa neprijateljem koji je ili bio isuviše
visoko ili daleko, kao što su oni kososvki Albanci koji su zaista
primenjivali nasilne metode. Tu nemoć i frustraciju platili su albanski
studenti u Beogradu", kaže Janković za "Vreme".
"Petrit jeste u leto 1998. bio kod kuće u Peći na letnjem raspustu.
Ali, mi smo doveli svedoke koji su potvrdili da se nije udaljavao iz Peći.
Čak je po povratku položio težak ispit i dobio devetku, što bi bilo čudno
za nekog ko je išao po šumama i dobijao vojničku obuku", kaže
Janković. No tu se zona sumraka za studente ne završava. Iako je prošlo
pet meseci od izricanja presude, sudija Slijepčević nije se potrudio da
izradi pismeni otpravak presude, što je dužan po zakonu da učini u roku
od osam, odnosno petnaest dana u naročito komplikovanim slučajevima. To
praktično znači da optuženi ostaju u samici ali i da branioci nemaju
prava da ulože žalbu drugostepenom sudu, u ovom slučaju Vrhovnom sudu
Srbije. Branioci optuženih uporno se obraćaju sudiji, ali sudija i dalje
odbija da postupi po zakonu. "Dešava se da se ovaj rok prekorači i
nekoliko nedelja", kaže advokat Janković, "ali ovo je jedno od
najbezobzirnijih prekoračenja za koje ja znam". Drastičniji primer
je prekoračenje roka u slučaju takozvane "Uroševačke grupe"
kojoj je suđeno u Prizrenu početkom februara 1999. Neki od petnaestak
Albanaca iz Uroševca osuđeni su tada na kazne zatvora od 15 godina, ali
su na pismeni otpravak presude čekali bezmalo dve godine. Njima je sudio
Pavle Vukašinović, koji je sudio i grupi "Pauk" a kasnije je
postao i član SIK-a i Vrhovnog suda Srbije. "Optuženi Albanci iz
Uroševca bili su tada osuđeni za delo koje je učinjeno kada su se oni
već nalazili u pritvoru", kaže za "Vreme" advokat
Dragoljub Todorović koga beogradska nevladina organizacija Fond za
humaniratno pravo često angažuje da brani kosovske Albance u političkim
procesima. Advokat Janković kaže da se prilikom posete Beriši uverio da
su njegovo zdravstveno stanje i raspoloženje začuđujuće dobri, s
obzirom na uslove i neizvesnost u kojoj živi. Petrit Beriša, inače
apsolvent vetrerinarskog fakulteta, nada se da će u zatvoru uspeti da
položi poslednji ispit koji mu je ostao. Njegov profesor je voljan da ga
ispita u zatvoru, ali i za to je potrebna odluka sudije Slijepčevića.
"Ovih pet studenata su pripadnici jedna ugrožene vrste, Albanaca
lojalnih Srbiji, koji su planirali da nastave život u Beogradu",
dodaje advokat Janković. "Zbog ovakvog ponašanja suda i sudije
Slijepčevića, ta vrsta je iz ugroženih na putu da postane
izumrla."
Duška Anastasijević
