Mediji su se oslobodili, a sa njima i eksplozija Neiskazane Jurodivosti...
Ova
(medijska) demokratija na srpski na�in ume da bude te�ka za stomak �ak
i za po prirodi stvari prili�no istrenirane "javne li�nosti":
evo, ni �or�e Bala�evi� nije izdr�ao da se ne izjada na koncertu u
Narodnom pozori�tu (v. stranu xy) kako ga je ovih dana, prilikom
gostovanja na nekom TV kanalu, na�isto izmaltretirao i udavio neki
jurodivi �i�a koji je stao da recituje svoju poemu u integralnoj
verziji, ili tako ve� nekako; voditeljima nije padalo ni na kraj pameti
da nekako prekinu ovu agoniju, jerbo "svako ima pravo da iska�e
svoje mi�ljenje", �ak i ako nije dokazano da ga poseduje, niti da
ima �ime da ga "proizvodi"... Neki uredni�ki zlikovac ih je,
avaj, nau�io da tako izgleda ono mitsko "slobodno i demokratsko
novinarstvo", i sad mo�e� da se slika�: ne�e oni, majci, nikoga
da "cenzuri�u"! Znaju oni za jadac! Nikad vi�e TV Bastilja, pa
taman se svi, uz ljubazni sme�ak trgova�kih pomo�nika u lokalnom �peceraju,
pogu�ili od sveop�teg kretenizma! Pulski gerontopankeri KUD Idijoti,
pak, tvrde da se, bogme, zala�u za cenzuru "jer tako budale ne bi
dobijale medijski prostor". Primera ovakvih
"kontraindikovanih" reakcija ima jo�: svi kao da, odjedared,
dobijaju stoma�ne tegobe od ovolike hiperinflacije razobru�enog
pacijentskog torokanja uzdu� i popreko "oslobo�enih"
medijskih brbljaonica. Kada bi imalo smisla pretenciozno verovati u
postojanje bilo kakvog Sistema u ovoj posttotalitarnoj ludnici, �ovek bi
pomislio da se radi o zaveri:
kao da je neko �vrsto naumio da re�i-kao-takvoj, da Jeziku kao sredstvu
suvislog komuniciranja me�u ljudima uni�ti svaki smisao, a to se
najbolje � i bez "ostavljanja tragova" � mo�e u�initi karikiranjem
medijskih sloboda, tj. bezobalno "egalitaristi�kim"
pristupom "javnoj re�i". Mentalno zdrav i osetljiv organizam na
ovo reaguje jakom idiosinkrazijom, do i preko granice fiziolo�kih tegoba.
Otkud ova neprijatna (nus)pojava probavne naravi? Iz lo�eg recepta: svi
sastojci nare�ene rabote (tj. medijskih sloboda) su, sami po sebi, sasvim
O. K., no im je doziranje malo
previ�e nesrazmerno i odokativno. Oba�ka �to "apotekar" i ne
zna �ta bi jo� uop�te i mogao da ponudi.
Kao logi�na posledica svega ovoga, polako narasta otpor mnogih "javnih li�nosti" (ne ra�unam one profesionalne egzibicioniste koji bi i sopstvenoj sahrani merili "medijski efekat") da pristanu da se izlo�e radijaciji nekog RTV "kontakt-programa": s obzirom na prekono� nabujalu "demokratsku svest" mutavih voditelja i na nezatajivu spremnost De�urnih Morona � koji �ine relativno mali, ali zato aktivni deo slu�ala�ke populacije � da veselo zakr�e sve kanale smislene dvosmerne komunikacije, svako ko se odva�i na ovakav "kontakt" mora biti spreman da mu na glavu nataknu praporce cirkuske lude u javnom vlasni�tvu. Ne�to kao op�tinski kreten, samo za ve�u teritoriju. I jo� nema ni prava da se �ali, po�to je trebalo da zna u �ta se upu�ta.
Dopustite mi malo slatkog trijumfalizma: o ovoj grdobnoj gnjava�i koja preti da uni�ti svaku verodostojnost medija i da devalvira i obesmisli pojam otvorene javnosti pisao sam prvi put (kao radio kriti�ar), jo� pre �etiri-pet godina, kada su "svi", u sivilu milo�evi�evskih elektronskih medija, nekako mislili da nam ba� ta razobru�ena "narodska" nesuvislost treba kao hleb nasu�ni... To je razumljivo, jer su u tada strogo kontrolisanom javnom diskursu pacijenti mogli i smeli da budu samo oni pred kamerama, dakle Uva�eni Gosti, khm, specifi�nog mentalnog profila (koji su, gle �uda, vodili dr�avu), dok su gledaoci mogli samo da �ute i da se dive. Zato je, avaj, u retkim "slobodnim" masmedijima u etru nagomilana frustracija Neiskazane Jurodivosti eksplodirala jo� ja�e, ponekad pretvaraju�i delove svih tih raznih "intervjua gledalaca", "utisaka nedelje" i sli�nih "u osnovi" dobrih emisija u monumentalne kloake, bezmerno poni�avaju�i one koji su sa�uvali ostatke stida. Stojim vam dobar da su zapanjenost i prestra�enost � gotovo pa antropolo�ki pesimizam � pred onim �to je vonjalo iz tog vox populi oterali iz ove zemlje vi�e normalnih i pametnih ljudi nego svi RTS dnevnici zajedno! Jer, ovo ti, ba� usled svoje "necenzurisanosti", nije ostavljalo �ak ni iluzije...
Sada se cela ova pri�a, usled sveop�te "demokratizacije", izlila u svim pravcima � ba� kao ot�epljena kanalizacija � tako da gotovo da nema medija koji je ostao imun na ovu vrstu kontaminacije. Pacijenata sa zvu�nim funkcijama ima sve manje na ekranima � terenutno su zaokupljeniji politi�kim i "poslovnim" pre�ivljavanjam � ali su zato ovisnici o tre�-supkulturi javnog govora, koja je ponosna na svoje Pravo da ka�e Ni�ta o svemu �to po�eli, u potpunosti do�li na svoje. Ne treba biti prestrog prema tome: verovatno se takvo ne�to ne mo�e sasvim izbe�i, verovatno je to faza Neartikulisanog Izbruha Slobode koja se mora prele�ati, kao boginje. Ako je samo i jedino to na stvari, onda ja uzalud mr�im papir, i neobi�no sam sre�an zbog toga. Bojim se, me�utim, da je ovakvo stanje stvari i poredak vrednosti u medijima ipak pre posledica jedne ozbiljnije pojmovno-vrednosne konfuzije, koja se�e sve do nerazumevanja bazi�nih principa savremene gra�anske demokratije, a onda, logi�no, i uloge javnih medija. Apsolutna nivelacija ideja i vrednosti sve do neke zami�ljene zajedni�ke, "polazne" zero-ta�ke, utopija je bez mnogo smisla. Liberalne i fa�isti�ke ideje, na primer, ne mogu imati jednak tretman; tamo gde ga ipak imaju, tamo "fa�isti�ke" vrednosti zapravo dominiraju, jer je ludilo uvek "seksepilnije" od normalnosti ("fascinatni fa�izam", �to ka�e Suzan Zontag), uvek privla�nije za osuje�enu �iftinsku Prose�nost u potrazi za nekom manijakalnom Idejom Veli�ine. Da li nekome treba � ili, pak, ne treba � otkinuti glavu zato �to je, recimo, "druge vere", zaista nije tema za uzbudljiv i neizvestan TV panel, s live uklju�enjima gledalaca i glasanjem na kraju! Tu ima da radi policija i javni tu�ilac, bato! Tamo gde se to ne(dovoljno) razume, ni�ta se ne razume. Otuda, svako ko se upu�ta � bilo kao "javna li�nost" ili kao "anonimni gledalac" u "demokratske rasprave" s manijacima, ubicama i opasnim ludacima svih fela (opet, bez obzira na to da li oni sede u fotelji TV studija ili sik�u i dah�u iz slu�alice), zapravo direktno sau�estvuje u perpetuiranju-u-lo�u-beskona�nost jednog medijskog/kulturnog/dru�tvenog stanja u kojem je zlo�in legitiman. U protivnom njegovi zagovornici ili izvr�ioci ne bi bili prime time zvezde � ma koliko mo�da "negativne" � koje "misle" i "smatraju" ne�to o ne�emu, nego tek junaci crne hronike. Kada se mediji upristoje i artikuli�u do te ta�ke � od koje, zapravo, tek po�inje ozbiljan rad � mo�i �e da se govori da smo bar onaj najimpozantniji sloj medijsko-mentalno-verbalnog �ubreta izneli iz ku�e. Nadam se da �e to mo�i da gleda � i da se sekira � i onaj kojem je ta sveop�ta Kloaka svih ovih godina najvernije slu�ila i najvi�e koristila. Preko satelita, naravno!
Teofil Pan�i�
