Dogma nije postojala
Jedan od glavnih doga�aja festivala bila je
prezentacija filmova najuticajnijeg talasa poslednje dekade, zabavne izmi�ljotine
Danca Larsa fon Trira, dobitnika Evropske filmske nagrade
Sam
naziv festivala autorskog filma koji je neosporno za�iveo u nacionalnom
parku kulture, Beogradu, "Pogled u svet", nosi u nukleusu sumnju
da mi zaista jesmo � svet. U prethodnim izdanjima festival je delio
sudbinu publike, od sankcija i izolacija, do agresivne filmske piraterije
i svakolikog kulturnog one�i��enja. Ne jure�i za glamurom koji je sve
dalje, bavio se promovisanjem generacije autora koja je izvela tihi
prevrat u evropskoj i globalnoj kinematografiji. Na primeru autora kao �to
su Tikver, Kiarostami ili Vong Kar Vaj lako je oboriti dominantnu budala�tinu
kojom nas pla�e da globalizacija ukida individualnost i posebnost
nacionalnih kultura. Filmovi pomenutih autora de�avaju se na originalnim
jezicima, snimljeni su bez holivudskih zvezda i engleske
natsinhronizacije, tretiraju specifi�ne lokalne teme a ipak pronalaze put
do gledaoca u svakom kutku sveta jer funkcioni�u na jeziku paradigme,
jeziku bajki duboko ukorenjenih u kolektivnu nesvest jer, kako bi to rekao
veliki mag Dejvid Selznik, nema te pri�e koja ne mo�e da se svede na
"momak sre�e devojku", pa �ak i kada nema devojke, kao �to je
slu�aj u klasi�nim vesternima.
Direktor i selektor festivala Vojislav Vu�ini� sa
pravom mo�e da bude vi�e nego zadovoljan �to potpisuje program u kojem
je cela jedna niska autenti�nih filmskih bisera. �iri festivala kojem je
predsedavao Du�an Makavejev (�lanovi Dejan Dukovski i Milan Vlaj�i�),
pokazao je pravu meru ukusa i svesti o trenutku kada je nagradu
ravnopravno dodelio filmovima O �enama
i magiji Kloda Milera i Zemlja
istine ljubavi i slobode Milutina Petrovi�a. Laureat Milutin Petrovi�
duhovito je konstatovao da nema iluziju kako ga lik Aleksandra Sa�e
Petrovi�a na nagradi podse�a na Hi�koka, ali isto tako da nagradu
shvata kao gest �irija, i da ne misli, "ne daj Bo�e, da je on bolji
reditelj od Vong Kar Vaja ili D�ona Votersa". Ipak, Petrovi�ev film
je ne�to najbli�e �to se u ovoj kinematografiji ispilelo u formi kulta,
a vreme �e potvrditi, i kao prethodnice talasa koji ve� neki vide kao
"srpsku dogmu" ma �ta to zna�ilo.
Na samom kraju, bilo je i glamura otelotvorenog u
liku Sofi Marso, �iji je �ivot zapravo film (jer na ekranu je od
pretpuberteta), koja je sa svojim suprugom i rediteljem And�ejem �ulavskim
prisustvovala zatvaranju festivala. Ovaj par, �ije je film Vernost
publiku ostavio ravnodu�nom, demonstrirao je toleranciju u komunikaciji
sa svima onima koji su hteli da razgovaraju sa njima (a neki bogami i da
poljube damu, i to tri puta).
Ono �to je za ovu malu filmsku bajku va�no i pou�no,
jer svaka bajka ima didakti�ki momenat, je to da kada pravi� klin �orbu
godinama, jednom uz prave za�ine mo�e� da napravi� jelo dostojno
najbogatije trpeze.
Evo sada �ta smo upamtili sa menija:
Kineska Vrtoglavica,
film Lu Jea Reka Su�u, pravi je
milenijumski film koji pri�a hipnoti�ku pri�u u miljeu �angaja kakvog
nismo vi�ali na kineskim prospektima ili RTS-u.
Seseil
B. Dementid (ili duhovito kuloarski
prozvan Sesil B. Debil) najrazorniji je i najbolji film anarhiste D�ona
Votersa od kada su mu od�krinuta vrata Holivuda.
Raspolo�en
za ljubav Vong Kar Vaja (jedini za sada otkupljen za
distribuciju) pravo je filigransko �udo, isprepletano tananim emocijama
velikih glumaca Tonija Leunga (kanskog laureata) i Megi �eng, okupano
neonskim svetlima koja prave okvir za stra�nu dramu na orijentalni na�in,
koja kulminira kada zatreperi lotosov list.
Japanac Sabu je pokazao da Kitano ima konkurenciju
u razorno zabavnom filmu Ponedeljak
koji govori o tome �ta se desi kada se u telu japija na�e previ�e
alkoholnih maligana.
Jedan od glavnih doga�aja festivala bila je
prezentacija filmova najuticajnijeg talasa poslednje dekade, zabavne izmi�ljotine
Danca Larsa fon Trira & comp., zvane "Dogma 95". Sve �to
ste �uli o Dogmi jednostavno nije ta�no, jer je ceo projekat duhovita
igrarija koja je stare filmske ideje (cinema direct) zavila u novu
oblandu, prave�i simboli�ki opro�taj od prvog veka filma (1895-1995).
Dogma i halabuka oko nje dale su �ansu mladim autorima da u jeftinim
produkcionim uslovima naprave filmove koje �e oni sami u najve�oj meri
mo�i da kreativno kontroli�u. Laureat ovogodi�nje evropske filmske
nagrade Lars fon Trir trijumfovao je antidogma filmom, mjuziklom Igra�
u tami, i ve� je izjavio kako Dogma nikada nije ni postojala. Na
dodeli nagrada, u Parizu, nije se pojavio iako ga je sa trofejem is�ekivao
Pedro Almodovar, tako�e opsenar, koji je prokr�io put od undergrounda do
smokinga i slave (kako to savetuje njegov Salvador Dali, to uvek treba �itati
kao pare).
Iako su na FEST-u i u na�im bioskopima prili�no
nezapa�eno pro�li Ljubavnici,
rediteljski debi Trirovog omiljenog glumca i "na�eg zeta" �an-Mark
Bara sa Sergejem Trifunovi�em u glavnoj ulozi, ipak su na veliko odu�evljenje
nai�le prve tri Dogme koje su se na�le na �vedskom stolu ovogodi�njeg
festivala autorskog filma.
DOGMA 1:
Proslava Tomasa Vinterberga, verovatno i najbolji Dogma produkt do
sada. Razorna porodi�na drama, ne�to kao Strindberg sa humorom, gde je
kamera ravnopravni akter drame junaka, koja gradi paukovu mre�u iluzije
da bi je ve� slede�eg trenutka sru�ila.
DOGMA 2: Idioti
Larsa fon Trira, po�etak trilogije "ne�nog srca" (drugi deo je
Igra� u tami), klaustrofobi�na
dru�tvena igra o normalnosti i idiotima. Provokacija par exelance sve sa
eksplicitnim seksom (ne zaboravimo da je Danska jedna od kolevki filmske
pornografije i da smo se seksualno edukovali na njihovim mekim porni�ima).
Za film se o�ajni�ki tra�ila karta vi�e.
DOGMA 3: Mifuneova
poslednja pesma Serena Kraga Jakobsena je suptilna i duhovita drama,
gra�ena na elementima komediji zabune, u kojoj maske padaju i otkrivaju
ljudska lica, i sitne spletke koje �ivot zna�e. Nakon prvog talasa
Dogme, o�ekujemo pravu buru, po kojoj �e mo�da da surfuju mlade
generacije sprskih sineasta �alju�i Tarantina i pi�tolje u penziju. Jer
ako je Godar definisao film kao "devojka + pi�tolj", on u prvom
Dogma filmu nikada ne�e opaliti, pa sve da mu i sam �ehov to naredi. Mo�da
je vreme da sa na�ih ekrana nestanu pi�tolji, po�to ih previ�e ima u
�ivotu, jer je najbolje, kao u danu kada je bager delio pravdu, kada ne
opale ili bar proma�e. A i ke�ap bolje funkcioni�e kao dodatak pici
nego kao krv na filmu.
Dinko Tucakovi�
