Đole i jataci
Atmosfera je bila slavljenička, uz obavezne
rekvizite u vidu prskalica, upaljača, smeha i suza
Nije
teško zauzeti lagodnu poziciju dežurnog cinika i lagano pljuckati na lik
i delo Đorđa Balaševića insistirajući na nekakvim mrljama u njegovoj
biografiji, ili na patetici, patosu i angažmanu njegovih pesama. Od kada
je Balašević prestao da peva samo o snašama i salašima, to je inače
bila periodična zabava koju je upražnjavao široki dijapazon javnih
delatnika, od dežurnih Bazarovih i komentatora RTS-a do ljutih
opozicionih rokera, i svima je Balašević odlično služio za etabliranje
sopstvene pravovernosti. Od toga su za sebe i mogli nešto da ućare, ali
što se samog Balaševića tiče, mogli su da mu pljucnu pod prozor. On sa
svojom publikom nije imao nikakvih problema – bio je simbol njihovog
otpora nenormalnom životu – "jedan od nas", a oni su bili
njegovi jataci. Na njegove tradicionalne novogodišnje koncerte u Centru
"Sava", koji su uvek bili mnogo više od običnih koncerata
popularne muzike, išlo se kao na hadžiluk, po porciju nostalgije,
radosti, suza i nade da će ono ludilo ipak jednom proći, i sa kojih su
se u svoju mučnu svakodnevicu vraćali za trenutak srećniji i manje
usamljeni ljudi. Ali kada je prevršila
dara meru, a hapšenja i prebijanja otporaša postala svakodnevna i
uobičajena pojava, Balašević je rekao da posle održanih devedeset i
devet beogradskih koncerata više neće svirati u Beogradu, sve dok onaj nepomenik
ne sjaše sa vlasti i Srbija ne postane slobodna zemlja. I evo, na kraju
balade Balašević i njegovi jataci doživeli su konačno i to – da budu
većina.
Dva dana posle svog prvog nastupa u Hrvatskoj (u
Puli) posle raspada SFRJ, prošlog utorka je u prepunoj dvorani Narodnog
pozorišta Đorđe Balašević održao svoj stoti beogradski koncert i
posvetio ga svima onima koji su proteklih godina prebijani, hapšeni i
maltretirani. Na binu je izašao u prsluku koji su mu onomad poklonili
lazarevački rudari i za njih otpevao Za
treću smenu, a za Otpor Neke
nove klince. Atmosfera je bila slavljenička, uz obavezne rekvizite u
vidu prskalica, upaljača, smeha i suza. Pesmu Putuj
Evropo odrecitovao je Goran Sultanović, a vrhunac koncerta je bila
nezvanična himna oktobarskih događanja pod čijim motom je ovaj koncert
i održan – Živeti slobodno.
Na gitarski uvod Dude Bezuhe cela dvorana je ustala i podignutom pesnicom
pozdravila autora pesme. Balašević je obukao majicu zrenjaninskog Otpora
koju su mu dodali iz prvih redova, ogrnuo se zastavom Otpora i, posle tri
sata svirke, rekao da mu ovo nije stoti već prvi beogradski koncert. Za
sve one hapšene, maltretirane i prebijane koji nisu mogli da stanu u
utorak veče u Narodno pozorište najavio je nastavak koncerta, za
dvadesetak dana u Centru "Sava".
Nebojša Grujičić
