Scena |
Vreme broj 518, 07. decembar 2000. |
Ministri kulture u Beču
Jugoslavija je pred ulaskom u evropsku kulturnu zajednicu i otvorena su
joj vrata da se integrise u evropsku kulturu iz koje je privremeno,
"na veoma bolan način", bila isključena, izjavio je u subotu u
Beču ministar kulture Srbije Milan Komnenić. U glavnom gradu Austrije
tog dana je završena trodnevna konferencija o kulturnoj saradnji zemalja
Jugoistočne i Južne Evrope na kojoj su ministri kulture 16 zemalja
regiona i predstavnici međunarodnih kulturnih i nevladinih organizacija
razmatrali mogućnosti kulturnog povezivanja i saradnje. Na skupu su iz SR
Jugoslavije učestvovali ministri kulture Srbije i Crne Gore Milan Komnenić
i Radoica Luburić. U izjavi agenciji Beta, Komnenić je skup u Beču
ocenio kao "izvanredno koristan" i dodao da je on protekao
"bez zle volje" i "u duhu saradnje". Beogradska scena u Varšavi Zahvaljujući
projektu "Inter Arma – kultura i umetnost Južno-Istočne
Evrope" , koji će trajati do februara sledeće godine, Varšavljani
će imati priliku da se malo više upoznaju sa kulturom bivše i sadašnje
Jugoslavije. Organizatori su želeli ovim projektom, koji se sastoji od
izložbi, literarnih predstavljanja, koncerata, filmskih projekcija, ali i
diskusija tipa okruglog stola, da približe poljskoj publici kulturna
zbivanja Balkana i da sruše postojeće predrasude. A predrasuda ima, čak
i u intelektualnim poljskim krugovima. Jedna od najpopularnijih je da
kultura Bosne i FR Jugoslavije počinje i završava se filmovima Emira
Kusturice i muzikom Gorana Bregovića. U okviru pomenutog projekta, u varšavskoj Galeriji savremene umetnosti
Zach´ta, otvorena je i izložba četrnaest nezavisnih umetnika SR
Jugoslavije, pod nazivom
Inside/Outside. Izloženi radovi su uglavnom instalacije, ali i ulja
na platnu, posteri, plakati i PCV. Do sada je dobro prihvaćena, mada
medijski očajno propraćena i trajaće do 3. decembra 2000. godine.
Kuratori Jelena Vesić i Karolina Zi´biƒska su se skocentrisale na
novije radove, uglavnom beogradskih i novosadskih umetnika. Inside – to
su autoportreti i radovi eksplicitno izraženih emocija, i potrage za
identitetom. O tome savršeno govore i naslovi: "Wash Me and I’ll
be Whiter than Snow" Vesne Vesić, "I’m Milica Tomić"
Milice Tomić, "I’m guilty" Ivana Ilića ili "And It’s
Still to be Explained" grupe p.RT. Outside – su radovi sa
socijalno-političkim temama, koji cinično kritikuju omražen nam režim
i situaciju u kojoj smo se nalazili u protekloj deceniji. Radovi ovog dela
izložbe su "You are Who You Are With" Siniše Mitrovića,
"Non-objective autonomism: Murder or Two Greatest Serbian Painters
Subdues by Their Own Greatness" Uroša Đurića, "Get It?"
Nikolete Marković, "Good Evening" umetničke grupe Apsolutno
ili "Aid Coupons for Survival" umetničke grupe Škart. Ostali
izlagači su takođe i Neda Kovičin, Ivan Grubanov, Aleksandra Ristanović,
Lana Vasiljević, Nikoleta Marković i Mirjana Đorđević . Interesantno je kako je izložba Inside/Outside predstavljena poljskoj publici i koliko ona znači za Jugoslovenske umetnike. Poljaci rado povlače paralelu između svoje zemlje iz 70-ih i 80-ih, i Jugoslavije iz 90-ih. Jugoslovene smatraju žrtvama Balkanske tragedije, opšte depresije i Miloševićeve represije (o Srbima generalno nemaju najlepše mišljenje). Međutim, malo ko je upoznat sa demonstracijama (npr. ’96) ili načinom borbe protiv Miloševićevog režima u proteklih deset godina. Često im je zbog nedostatka pravih iformacija o stanju stvari na ovim prostorima bila potrebna slika njihove nedavne istorije za stvaranje one o situaciji kod nas. Što je zabluda i još jedna gorepomenuta predrasuda kako sa kuturnog tako i sa socijalnog aspekta. Jelena Vesić je, na primer, izjavila da je naša kulturna izolacija bila pod znakom pitanja, s obzirom na razvijanost mas i novih medija, pogotovo interneta. Poljska 80-ih je bila zemlja pravih komunističkih represija i nestašica. Uroš Đurić pominje da se seća Poljske krajem 80-ih, kada se u prodavnici mogla kupiti uglavnom "Êmietana" tj. pavlaka (što je opet više nego što smo mi mogli da kupimo u prodavnicama ’93). Bez obzira na sve, kod nas nikada nije bilo toliko loše (osim te ’93). I dan danas, posle deset godina, Poljaci ne mogu da se oslobode navike stajanja u redovima. Samo što su danas ti redovi rezultat nesigurnosti u prepoznavanju i izboru kvalitetne robe, pre nego nestašica. Medijski, izložba je opisivana kao "umetnost mladih nezavisnih
umetnika", "koji pokušavaju da odgovore na pitanje gde je
granica mešanja umetnosti u politiku", sa "evropskim"
izgledom radova, koji ukazuju na alternativno korišćenje "jezika
savremenih medija". Kritičari napominju da izloženi radovi
predstavljaju alternativnu umetnosti kako u istraživanju novih formi tako
i finasijski. Da su rezultat "sve veće konsolidacije sredine
nezavisnih umetnika, koja je neobavezno angažovana u borbi sa režimom".
Ali pošto je situacija u Jugoslaviji bila "klaustrofobična, koja
sprovodi do neobičnih pomisli i ogromnih aktivnosti", ti isti kritičari
provlače izvesnu analogiju opet između nezavisne umetnosti u savremenoj
SR Jugoslaviji i struje nezavisne umetnosti u Poljskoj. Ta analogija je
uglavnom u političkoj situaciji kao neiscrpnom izvoru. Što se posećenosti izložbe tiče, verovatno bi bila ispod proseka da se održava u nekoj drugoj galeriji, s obzirom na to da je medijska promocija bila prilično siromašna. Ali u istoj zgradi održava se još jedna izložba koja budi neverovatnu pažnju Varšavljana. Naziv je "Klasici XX veka", izložena su dela Dalija, Pikasa, Vorhola, Maleviča, Bekona, Mondrijanija, Kandinskog i organizovana je povodom stotog rođendana Zach´te. Ne pamti se kada je u Varšavi bilo toliko interesovanje za neku izložbu. Redovi su kilometarski, a karte treba da se rezervišu unapred. Nije bitno da li, zahvaljujući tome, publika ima prilike da vidi i
radove naših nezavisnih umetnika, koliko je bitno da su dani bojkota
radova jugoslovenskih umetnika, kao na Bijenalu u Veneciji, gotovi.
Interesovanje za Jugoslaviju u poslednje vreme je nešto kao trenutni
evropski trend. Trend ili ne, nadajmo se da će i poljska i evropska
publika, uverivši se u kvalitet i savremenost radova, prihvatiti
jugoslovensku nezavisnu umetnost, do jučerašnjih marginalaca čak i u
njihovoj rođenoj zemlji. Da pomenemo i da izložba Inside/Outside
pre svega doprinosi bitnom stvaranju prave slike stanja u našoj zemlji.
Sviđalo se to njima ili ne, ti isti nezavisni umetnici su trenutno
najuticajniji ambasadori Srbije i njene kulturne. Zahvaljujući sličnoj
izložbi pod naslovom "Welcome understanding", otvorenoj u
Bratislavi i varšavskom projektu "Inter Arma" (u okviru koje će
biti i izložba same Milice Tomić), slika o nama u nekim intelektualnim
krugovima Centralne Evrope bi trebalo da se promeni. Što Ivan Ilić reče
svojim radom "I’m guilty", ali bar da više niko ne pita
"zbog čega vi Srbi ubijate Albance". Marija Tešić-Fidelak Najtraženije knijge
(Izvor: "Plato") Lista najprodavanijih albuma
(Izvor: “IPS Music store”) Lista najgledanijih filmova
|