Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

Jugoslavija je pred ulaskom u evropsku kulturnu zajednicu i otvorena su joj vrata da se integrise u evropsku kulturu iz koje je privremeno, "na veoma bolan na�in", bila isklju�ena, izjavio je u subotu u Be�u ministar kulture Srbije Milan Komneni�. U glavnom gradu Austrije tog dana je zavr�ena trodnevna konferencija o kulturnoj saradnji zemalja Jugoisto�ne i Ju�ne Evrope na kojoj su ministri kulture 16 zemalja regiona i predstavnici me�unarodnih kulturnih i nevladinih organizacija razmatrali mogu�nosti kulturnog povezivanja i saradnje. Na skupu su iz SR Jugoslavije u�estvovali ministri kulture Srbije i Crne Gore Milan Komneni� i Radoica Luburi�. U izjavi agenciji Beta, Komneni� je skup u Be�u ocenio kao "izvanredno koristan" i dodao da je on protekao "bez zle volje" i "u duhu saradnje".
"U ova tri dana nekako su se artikulisali vrlo srodni pogledi i �elje da se pomogne zemljama koje su pro�le te�ko razdoblje i velika isku�enja, me�u kojima je i SRJ", kazao je Komneni�. On je rekao da su na be�koj konferenciji ponu�eni modeli za budu�u strategiju kulturne politike u regionu, sa upori�tem u programima Saveta Evrope i nekoliko me�unarodnih institucija koje su spremne da podstaknu razvoj javnih glasila, elektronskih medija i slobodnih novina. Povodom budu�e kulturne saradnje me�u dr�avama nastalim raspadom biv�e SFRJ, Komneni� je kazao da su predstavnici biv�ih jugoslovenskih republika na skupu u Be�u ispoljili "dobru volju" i spremnost na saradnju i da me�u njima "prevladava ube�enje da sporovi treba da pripadnu pro�losti".
Prema njegovim re�ima, na konferenciji je bilo predloga o uspostavljanju saradnje izme�u Rumunije, Bugarske i Srbije, dok je predstavnik nema�ke oranizacije "Kultur krajs" predlo�io sponzorsku i donatorsku mre�u koja bi u zemljama tranzicije podsticala kulturu. Konferenciju u Be�u organizovali su dr�avni sekretar austrijske vlade za kulturu i medije Franc Morak, Savet Evrope i austrijska organizacija "Kultur kontakt". Tokom boravka u Austriji Komneni� se sa gradskim ministrom za kulturu Be�a Peterom Marboeom dogovorio da delegacija glavnog grada Austrije poseti Beograd i sa predstavnicima vlasti u Beogradu razmotri na�ine bilateralne kulturne saradnje. (Beta)

Beogradska scena u Var�avi

Zahvaljuju�i projektu "Inter Arma � kultura i umetnost Ju�no-Isto�ne Evrope" , koji �e trajati do februara slede�e godine, Var�avljani �e imati priliku da se malo vi�e upoznaju sa kulturom biv�e i sada�nje Jugoslavije. Organizatori su �eleli ovim projektom, koji se sastoji od izlo�bi, literarnih predstavljanja, koncerata, filmskih projekcija, ali i diskusija tipa okruglog stola, da pribli�e poljskoj publici kulturna zbivanja Balkana i da sru�e postoje�e predrasude. A predrasuda ima, �ak i u intelektualnim poljskim krugovima. Jedna od najpopularnijih je da kultura Bosne i FR Jugoslavije po�inje i zavr�ava se filmovima Emira Kusturice i muzikom Gorana Bregovi�a.

U okviru pomenutog projekta, u var�avskoj Galeriji savremene umetnosti Zach�ta, otvorena je i izlo�ba �etrnaest nezavisnih umetnika SR Jugoslavije, pod nazivom Inside/Outside. Izlo�eni radovi su uglavnom instalacije, ali i ulja na platnu, posteri, plakati i PCV. Do sada je dobro prihva�ena, mada medijski o�ajno propra�ena i traja�e do 3. decembra 2000. godine. Kuratori Jelena Vesi� i Karolina Zi�biƒska su se skocentrisale na novije radove, uglavnom beogradskih i novosadskih umetnika. Inside � to su autoportreti i radovi eksplicitno izra�enih emocija, i potrage za identitetom. O tome savr�eno govore i naslovi: "Wash Me and I�ll be Whiter than Snow" Vesne Vesi�, "I�m Milica Tomi�" Milice Tomi�, "I�m guilty" Ivana Ili�a ili "And It�s Still to be Explained" grupe p.RT. Outside � su radovi sa socijalno-politi�kim temama, koji cini�no kritikuju omra�en nam re�im i situaciju u kojoj smo se nalazili u protekloj deceniji. Radovi ovog dela izlo�be su "You are Who You Are With" Sini�e Mitrovi�a, "Non-objective autonomism: Murder or Two Greatest Serbian Painters Subdues by Their Own Greatness" Uro�a �uri�a, "Get It?" Nikolete Markovi�, "Good Evening" umetni�ke grupe Apsolutno ili "Aid Coupons for Survival" umetni�ke grupe �kart. Ostali izlaga�i su tako�e i Neda Kovi�in, Ivan Grubanov, Aleksandra Ristanovi�, Lana Vasiljevi�, Nikoleta Markovi� i Mirjana �or�evi� .

Interesantno je kako je izlo�ba Inside/Outside predstavljena poljskoj publici i koliko ona zna�i za Jugoslovenske umetnike. Poljaci rado povla�e paralelu izme�u svoje zemlje iz 70-ih i 80-ih, i Jugoslavije iz 90-ih. Jugoslovene smatraju �rtvama Balkanske tragedije, op�te depresije i Milo�evi�eve represije (o Srbima generalno nemaju najlep�e mi�ljenje). Me�utim, malo ko je upoznat sa demonstracijama (npr. �96) ili na�inom borbe protiv Milo�evi�evog re�ima u proteklih deset godina. �esto im je zbog nedostatka pravih iformacija o stanju stvari na ovim prostorima bila potrebna slika njihove nedavne istorije za stvaranje one o situaciji kod nas. �to je zabluda i jo� jedna gorepomenuta predrasuda kako sa kuturnog tako i sa socijalnog aspekta. Jelena Vesi� je, na primer, izjavila da je na�a kulturna izolacija bila pod znakom pitanja, s obzirom na razvijanost mas i novih medija, pogotovo interneta. Poljska 80-ih je bila zemlja pravih komunisti�kih represija i nesta�ica. Uro� �uri� pominje da se se�a Poljske krajem 80-ih, kada se u prodavnici mogla kupiti uglavnom "Êmietana" tj. pavlaka (�to je opet vi�e nego �to smo mi mogli da kupimo u prodavnicama �93). Bez obzira na sve, kod nas nikada nije bilo toliko lo�e (osim te �93). I dan danas, posle deset godina, Poljaci ne mogu da se oslobode navike stajanja u redovima. Samo �to su danas ti redovi rezultat nesigurnosti u prepoznavanju i izboru kvalitetne robe, pre nego nesta�ica.

Medijski, izlo�ba je opisivana kao "umetnost mladih nezavisnih umetnika", "koji poku�avaju da odgovore na pitanje gde je granica me�anja umetnosti u politiku", sa "evropskim" izgledom radova, koji ukazuju na alternativno kori��enje "jezika savremenih medija". Kriti�ari napominju da izlo�eni radovi predstavljaju alternativnu umetnosti kako u istra�ivanju novih formi tako i finasijski. Da su rezultat "sve ve�e konsolidacije sredine nezavisnih umetnika, koja je neobavezno anga�ovana u borbi sa re�imom". Ali po�to je situacija u Jugoslaviji bila "klaustrofobi�na, koja sprovodi do neobi�nih pomisli i ogromnih aktivnosti", ti isti kriti�ari provla�e izvesnu analogiju opet izme�u nezavisne umetnosti u savremenoj SR Jugoslaviji i struje nezavisne umetnosti u Poljskoj. Ta analogija je uglavnom u politi�koj situaciji kao neiscrpnom izvoru.

�to se pose�enosti izlo�be ti�e, verovatno bi bila ispod proseka da se odr�ava u nekoj drugoj galeriji, s obzirom na to da je medijska promocija bila prili�no siroma�na. Ali u istoj zgradi odr�ava se jo� jedna izlo�ba koja budi neverovatnu pa�nju Var�avljana. Naziv je "Klasici XX veka", izlo�ena su dela Dalija, Pikasa, Vorhola, Malevi�a, Bekona, Mondrijanija, Kandinskog i organizovana je povodom stotog ro�endana Zach�te. Ne pamti se kada je u Var�avi bilo toliko interesovanje za neku izlo�bu. Redovi su kilometarski, a karte treba da se rezervi�u unapred.

Nije bitno da li, zahvaljuju�i tome, publika ima prilike da vidi i radove na�ih nezavisnih umetnika, koliko je bitno da su dani bojkota radova jugoslovenskih umetnika, kao na Bijenalu u Veneciji, gotovi. Interesovanje za Jugoslaviju u poslednje vreme je ne�to kao trenutni evropski trend. Trend ili ne, nadajmo se da �e i poljska i evropska publika, uveriv�i se u kvalitet i savremenost radova, prihvatiti jugoslovensku nezavisnu umetnost, do ju�era�njih marginalaca �ak i u njihovoj ro�enoj zemlji. Da pomenemo i da izlo�ba Inside/Outside pre svega doprinosi bitnom stvaranju prave slike stanja u na�oj zemlji. Svi�alo se to njima ili ne, ti isti nezavisni umetnici su trenutno najuticajniji ambasadori Srbije i njene kulturne. Zahvaljuju�i sli�noj izlo�bi pod naslovom "Welcome understanding", otvorenoj u Bratislavi i var�avskom projektu "Inter Arma" (u okviru koje �e biti i izlo�ba same Milice Tomi�), slika o nama u nekim intelektualnim krugovima Centralne Evrope bi trebalo da se promeni. �to Ivan Ili� re�e svojim radom "I�m guilty", ali bar da vi�e niko ne pita "zbog �ega vi Srbi ubijate Albance".

Marija Te�i�-Fidelak

Najtra�enije knijge

• HARI POTER I DVORANA TAJNI � D�;.K.ROULING (PLATO, NARODNA KNJIGA, 2000, cena: 390,00 din)
• HIGH FIDELITI � NIK HORNBI (PLATO, 2000, cena: 305,00 din.)
• EKSTAZI � IRVIN VEL� (PLATO, 2000, cena: 430,00 din.)
• SEKS ZA PO�ETNIKE � JASMINKA PETROVI� (KREATIVNI CENTAR, 2000, cena: 280,00 din.)
• OTKRIVANJE SAMO�E�E � POL OSTER (GEOPOETIKA, 2000, cena: 250,00 din.)
• MEXICO � VLADIMIR ARSENIJEVI�; (RENDE, 2000, cena: 350,00 din.)
• NLP � uvod u neurolingvisti�ko programiranje � D�. O KONOR & D�. SEJMUR (PLATO, 2000, cena: 400.00 din.)
• CRNI ALBUM � HANIF KUREJ�I (PLATO, 2000, cena: 430,00 din.)
• NOVI SAMERHIL � A.S. NIL (KAIROS, 2000, cena: 420,00 din.)
• SVILA � ALESANDRO BARIKO (SAMIZDAT FREEB92, 2000, cena: 210,00 din.)

(Izvor: "Plato")

Lista najprodavanijih albuma

1. VARIOUS ARTISTS � Snatch
2. RONI SIZE/REPRAZENT � In The Mode
3. SADE � Lovers Rock
4. THIEVERY CORPORATION � Mirror Conspiracy
5. P.J. HARVEY � Stories From The City, Stories From The Sun
6. ST GERMAIN � Tourist
7. MADONNA � Music
8. BOB SINCLAR � Champs Elysees/Singles Collection
9. U2 � All That You Can't Leave Behind

(Izvor: �IPS Music store�)

Lista najgledanijih filmova

• Sne�
• Mehanizam
• Udovica iz Sent Pjera
• Biti D�on Malkovi�
• Duboko plavo more
• �ovek bez senke
• Boja la�i
• �ivot nema pravila
• Ti si mi sve
• Motel �Paradizo�

prethodni sadr�aj naredni