Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

U Beogradu, na nedavno zavr�enom Oktobarskom salonu, za video instalaciju "Portret moje majke" Milica Tomi� je dobila nagradu za video instalaciju "Portet moje majke"

Selektori izlo�be "After the Wall" koja upravo traje u Berlinu, predstavili su savremenu umetnost radovima 134 umetnika iz 22 zemlje. Me�u njima je i video instalacija Milice Tomi� "XY � ungeloest � Rekonstrukcija zlo�ina" o 33 ubijena u�esnika mirnih demonstracija u Pri�tini 28. marta 1989. godine.

Milica Tomi� je diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti i do pre �etiri godine samo je slikala misle�i da �e, kako ka�e, u tom mediju mo�i da nalazi re�enja za svoj rad. Put paralelan slikarskom bio je film. Obdarena talentom nasle�enim od roditelja (Mi�a Tomi� i Marija Milutinovi�) glumila je na filmu (najpoznatiji "Slu�aj Harms") i TV dramama, a bavila se i postprodukcijom filma, �to ju je, ka�e, vi�e zanimalo od glume. Ponuda uredni�tva starog �asopisa "New moment" da u�estvuje u jednom od njegovih umetni�kih projekata spojila je ta dva paralelna �ivota Milice Tomi� i inicirala prvi rad u za nju novom mediju, fotografiji. Tako je novi medij i forma video instalacije (video kao deo rada ili prostora u kome je rad izlo�en) zamenio slikarstvo.

O zna�aju savremene umetnosti, o njenom statusu, razgovaramo u potkrovlju u Francuskoj ulici (Beograd) u kome Milica Tomi� �ivi sa suprugom Branimirom Stojanovi�em, teoreti�arem psihoanalize, i malim Vanjom.

O REZULTATIMA OKTOBARSKOG SALONA: "Skrenuo je pa�nju javnosti na ne�to �to ovde uop�te nije bilo prisutno. Do sada je retko ko znao da postoje web radovi, instalacije, digitalni printovi, video radovi, video instalacije. Savremena umetnost je postojala na off sceni. �to je stra�no, ne znam kako se uop�te odr�ala bez podr�ke institucija. Na�e institucije podr�avaju lokalnu umetnost i ljudi su imali prilike da vide tu vrstu radova i identifikuju ih sa savremenom umetno��u. A savremenu nisu. Oktobarski salon se godinama bori da bude neutralan u odnosu na tu situaciju, i kona�no je dobio selektora Darku Radosavljevi� koja je izabrala radove savremene umetnosti. �iri Salona, oslobo�en strogo kontrolisane prisile da situaciju stalno odr�ava neutralnom, odlu�io se da nagradi ba� te radove. Moraju postojati mediji koji prate likovnu scenu, koji �e da edukuju, a ne da to na mah i jednokratno radi Oktobarski salon."

O DEJSTVU UMETNOSTI: "Pri�a je slede�a. U Erlaufu, malom austrijskom gradi�u, susret sovjetske i ameri�ke vojske ozna�io je kraj Drugog svetskog rata za Austriju. Dugo se nije znalo da se ba� tu desio taj va�an doga�aj. Kada se to obznanilo, napravljen je memorijalni muzej, a zatim, kada se 90-ih pojavio novi gradona�elnik, organizovana je izlo�ba povodom 50. godi�njice pobede nad fa�izmom. Sa ameri�ke strane pozvana je D�eni Holcer, ona je jedna od najve�ih njihovih umetnika, a sa sovjetske strane pozvan je Oleg Komov da naprave spomenik pobede nad fa�izmom. Holcer je napravila obelisk sa laserom koji ide u nebo, a Komov spomenik u tradiciji socrealizma: devoj�ica obu�ena u tradicionalnu austrijsku no�nju grli dva vojnika, predstavnika ove dve armije. I, taj mali grad je postao poznat po radu D�eni Holcer, a stanovnici su po�eli da razmi�ljaju o savremenoj umetnosti i shvatili su da savremena umetnost menja �ivot. Pet godina nakon toga, to isto malo mesto zove umetnike na novi projekat, pa i mene. Uradila sam rad koji je referirao na skulpturu Komova. Pozvala sam 10 Austrijanaca da svako od njih stane na mesto devoj�ice u prostor izme�u dva vojnika, prostor koji je u ovom slu�aju politi�ki prostor par excelance. Stupanjem u taj prostor oni sada odlu�uju da li je doga�aj od pre 55 godina a samim tim i danas pobeda nad fa�izmom ili okupacija i poraz. Fotografisala sam ih, stavila na bilborde, a bilborde postavila du� puta. I, jutro nakon proslave, svi bilbordi na kojima su bile fotografije ljudi koji nisu iz Erlaufa bili su okrenuti tako da se ne vide. Zna�i, taj fa�izam, prarasizam je nezaustavljiv, ide do poslednjeg daha. Nepristajanje na drugog, pa makar taj drugi bio iz susednog sela, to je i na�a situacija, to je situacija svuda i uvek. Rasizam koji je nesavladiv. Sa nesavladivim paradoksima rasizma ne umemo da iza�emo na kraj niti da izumemo politiku koja bi mogla da mu se suprotstavi. Kod nas je biv�i re�im slavio pobedu nad fa�izmom dok je istovremeno sprovodio etni�ka �i��enja. To saznanje, taj doma�i primer, bilo mi je prva ta�ka od koje sam krenula ka njihovom problemu.

Erlauf se se�a postao je povod za seriju radova koja se zovu Se�anja, kad su me tri mlade kustoskinje iz Zagreba pozvale na izlo�bu �ta, kako i za koga povodom 152 godine od izdanja Komunisti�kog manifesta. Pozvale su mnoge umetnike da referiraju. To je bio trenutak kad je Hrvatska u�la u novi fazu �ivota. Taj rad u Zagrebu zvao se Zagreb se sje�a. Volela bih da ga uradim u svim gradovima biv�e Jugoslavije."

O RAZUMLJIVOSTI I HERMETI�NOSTI: "Ja mislim da ono najprivatnije i najlokalnije ima najve�u radijaciju. I da bavljenje najintimnijim problemima ima najve�u radijaciju. Recimo, Portret moje majke. Producenti te video instalacije su Galerie im Taxispalais iz Insbruka, Kunsthalle iz Be�a i Museum voor Moderne Kunst iz Arnhema. Mislila sam da �e biti netransparentan ne samo ljudima koji ne govore moj jezik nego i mojim najbli�im. Me�utim, ispostavilo se da iako je rad titlovan, a u�asno ga je te�ko pratiti i na na�em jeziku jer istovremeno govore tri osobe, on iznenadi svakoga u njegovoj sopstvenoj intimnosti. Tako da je na�in na koji su ga razumeli ljudi izvan na�e zemlje i ljudi ovde � identi�an."

O POLITI�KOJ PORUCI UMETNOSTI: "Nisam agitator, i ne umem da se bavim politikom. Ne �elim da govorim drugim jezikom osim jezikom savremene umetnosti. U XY � ungeloest poku�avala sam da rekonstrui�en situaciju, ubistvo 33 ljudi, da analiziram moj odnos prema tome. Zlo�in kojim se bavim desio se na demonstracijama na Kosovu, marta 1989. godine. Ubijeno je 33 ljudi, to ovde nikad nije objavljeno. Bile su mirne demonstracije, studenti. I ja za to ne bih saznala da nisam pro�itala u slovena�koj "Mladini", prikazali su lica tih ljudi. Bila sam toliko potresena time, a i �injenicom da, ako nismo svesni toga da moramo da za�titimo �oveka do sebe, dopu�tamo da mi budemo slede�a �rtva. Na�e �utanje i prikrivanje da smo i�ta o tome �uli bilo je klju� svih budu�ih tragi�nih doga�aja i ratova. Sve te godine sam poku�avala da na�em na�in da progovorim o tome.

Ljudi koji u�estvuju u mom radu su moji prijatelji, bave se istim poslom kao i ja, deo su ove kulturne, moje zajednice. Rekonstruisala sam i odela ubijenih, moji prijatelji su u�li u njihove cipele. Htela sam da ljudi koji vide taj rad prepoznaju da smo ve� u situaciji ljudi-�rtava iza kojih nismo stali. To je ose�aj odgovornosti, nepristajanje da se li�na odgovornost prenese na sistemsko re�avanje problema. Zna�i da je li�na odgovornost ono prvo �to nas �eka.   

XY � ungeloest � Rekonstrukciju zlo�ina, rad sam nazvala po istoimenoj nema�koj seriji u kojoj se poku�ava da se sa gledaocima re�e razni zlo�ini i koju sam ja kao mala pomno pratila dok sam dve godine �ivela u Nema�koj, dakle XY sam radila za Drugogodi�nju izlo�bu Centra za savremenu umetnost, pozvali su me. Ja sam i pre njihovog poziva htela da radim Rekonstrukciju zlo�ina na super osmici, ali se ispostavilo da je to skupa varijanta a da je video najekonomi�niji. Ukratko, po�ela sam da se bavim videom iz prakti�nih razloga, htela sam pokretne slike projektovane u prostoru galerije. Bilo mi je va�no da ne bude jedna slika, ve� da ceo sadr�aj bude razlomljen na vi�e projekcija, kako bi gledalac bio deo te pri�e, da se ose�a kao u�esnik u doga�aju koji ja pokazujem."

O IZLO�BI "AFTER THE WALL": "Va�na je, naravno. Ali to �to su nas uzeli da ilustrujemo umetnost ovog dela Evrope � to nije dobro. Mi nismo deo isto�ne Evrope, niti �emo ikada biti. Na�e iskustvo je mnogo druga�ije, to se vidi po na�im umetnicima i na�oj sceni. Mislim da moj rad upravo govori o tome."

O KONTAKTIMA SA INOSTRANSTVOM: "Ljudi kad izla�u van zemlje, valjda zato �to smo dugo bili zatvoreni, imaju vi�e kontakata nego �to imaju institucije za to odre�ene. I to je resurs, blago koje bi trebalo iskoristiti, te odnose koje umetnici imaju sa kustosima i sa institucijama �irom sveta. Zemlja ne ume da ih iskoristi. Centar za savremenu umetnost, Galerija Remont, Reks oni jedini odr�avaju saradnju. Puno mi zna�i saradnja sa kustosima. Mnogi radovi i situacije bili su inicirani komunikacijom. Bez tog transfera ja ne mogu da funkcioni�em, ne mogu da uradim novi rad. Znam da tako i mnogi drugi funkcioni�u. I zato je va�no da �to pre po�nu razmene, da mnogo ljudi do�e i vidi �ta se ovde de�ava."

O OTKUPU RADOVA: "Inostrane kolekcije i muzeji mi otkupljuju radove. I zato ja mogu da �ivim od umetnosti. I ranije sam mogla, imala sam veliku podr�ku prvo od roditelja, pa zatim porodice. Va�no je imati galeriju koja �e distribuirati radove i na tr�i�te i na internacionalne scene savremene umetnosti. Toga kod nas nema, poku�avali su, ali... Ovde me nema. Ali meni nije problem toliko �to mene nema u na�im kolekcijama, ve� �to u Muzeju savreme umetnosti u njegovoj aktuelnoj postavci nema ljudi zahvaljuju�i kojima postoji savremena umetnost u Srbiji.

A to da savremena umetnost postoji u Srbiji nije mala stvar, zapravo je pravo malo �udo ako znamo da je mnoge evropske nacije nemaju. Nema ljudi koji su sedamdesetih bili aktivni, koji su se bavili konceptualnom umetno��u. Ti ljudi ne postoje ni na Univerzitetu, ni u va�nim institucijama. E to je problem. Generacije dolaze i imaju nenadoknadivu rupu u znanju i iskustvu. �kola za istoriju i teoriju umetnosti pri Centru za savremenu umetnost poku�ava to da nadoknadi i da na pravi na�in predstavi na�u istoriju savremene umetnosti. To je va�no, jer je ono �to se kod nas de�avalo, kompatibilno je sa onim �to se de�avalo u svetu. Bila sam u Austriji, na Akademiji likovnih umetnosti, dr�ala sam radionicu, i imala zadatak da predstavim svoj rad, ali sam predstavljala i druge umetnike zato �to sam studentima htela da prika�em situaciju iz koje dolazim. Bili su fascinirani koliko austrijski akcionizam ima veze sa na�om konceptualnom scenom. To �to se de�avalo kod nas, de�avalo se istovremeno i kod njih. Ho�u da ka�em, ljudi zbog kojih postoji savremena scena ne postoje u institucijama. I to je nenadoknadivo."

Sonja �iri�

prethodni sadr�aj naredni