Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

Komentatori su gotovo jednoglasni: �to se opozicije ti�e, nje prakti�no nema, a premijera �ekaju te�ki zadaci u amortizovanju sukoba sa kom�ijama i nepodno�ljiva lako�a vladanja na doma�em terenu

Kona�no se desilo � kasno uve�e, uo�i 1. decembra, poslanici su u parlamentu pozdravili novoustoli�enu, �estu po redu slovena�ku vladu (od osamostaljenja 1991. godine). Tako su okon�ani mukotrpni pregovori koji su trajali mesec i po dana i za dlaku izbegnuto da sve�ana zakletva novope�enih ministara padne nezgodno, na jedan od praznika biv�e dr�ave.

Da je vlada sastavljena, mo�da i ne bi bila vest da �ef nove vlade nije ponovo Janez Drnov�ek, nekada�nji �lan predsedni�tva SFRJ, a potom i njegov predsednik. On od 30. novembra ve� �etvrti put vodi slovena�ku vladu. Jedini je kome je posle iskazanog nepoverenja i odlaska sa vlasti uspelo da povrati stari polo�aj. Zato za Drnov�eka formiranje nove vlade ne zna�i samo zna�ajan politi�ki poen, nego i veliki li�ni uspeh.

Nije pro�lo ni pola godine od kada je desnica predvo�ena Janezom Jan�om uspela da sru�i Drnov�ekovu vladu i otera ga u (privremenu) opoziciju. Drnov�ek se povukao u okrilje Liberalne demokratije Slovenije (LDS). Politi�ka apstinencija nije trajala dugo � iskoristio je proslavu sopstvenog ro�endana za po�etak predizborne kampanje i postepeno povratio mo�. �tavi�e, ubedljiva pobeda LDS-a na izborima 15. oktobra omogu�ila je Drnov�eku da tokom pregovora oko sastava koalicije igra tvrdo i da ve�to okre�e potencijalne politi�ke saveznike jedne protiv drugih.

Veliki majstor manipulacije ni�ta nije prepustio slu�aju, pa je kona�ni produkt, koalicijski ugovor, sro�en na vi�e od sto strana, sa najsitnijim detaljima o ciljevima i zadacima. Time je utemeljen put za formiranje do sada najve�e koalicije u Sloveniji: u vladi su se na�li LDS, Udru�ena lista socijaldemokrata Boruta Pahora, Narodnja�ka partija (SLS+SKD) Franca Zago�ena (alias bra�a Podobnik), penzioneri (DeSUS) i partija mladih (SMS), uz izraze podr�ke predstavnika ma�arske i italijanske manjine (po jedan), te Jelin�i�ev SNS (uskratili su glas Drnov�eku kao vladaru "koji je u pro�losti razo�arao zbog neispunjenih obe�anja", ali su mu potvrdili kabinet).

IZNOGUD, PONOVO: U opoziciji je ostao (nikada ovako usamljen) Janez Jan�a. Istina, dru�tvo mu prave njegov SDS i Nova Slovenija, partija biv�eg premijera Andreja Bajuka. U nekoj vrsti konstruktivne opozicije je i Jelin�i�ev SNS, koji nije u vladi i figurira kao partija s desna, ali na radikalno drugom polu desnice od onoga koji dr�e Jan�a&Bajuk. Najve�i gubitnik proteklih izbora je upravo Janez Jan�a. Jeste njegova partija pro�la bolje nego proteklih godina i osvojila ne�to vi�e mandata, ali to joj ne daje nikakvu snagu u parlamentu, izuzev kozmeti�ke � da tu i tamo iskritikuje neki projekat. Jan�a, koji se pre nekoliko meseci vratio na svoje omiljeno mesto, u kancelariju vojnog ministra, ponovo je morao da isprazni fioke. Nije krio razo�aranje; u pozi lika iz stripova do�ekivao je novinare ispred parlamentarne sale, odbiv�i da prisustvuje potvrdi Drnov�eka za mandatara.

Mnogima je izgledalo �udno da se Drnov�ek odlu�io za tako �iroku koaliciju, umesto da udobno vlada preko LDS-a, uz kooperaciju najvi�e jedne partije, �ime bi imao dovoljno glasova da vlada samostalno; prema kona�nim podacima Republi�ke izborne komisije, LDS je dobio 36,26 odsto glasova ili 34 sedi�ta u slovena�kom parlamentu. Drnov�ek, me�utim, gleda dugoro�no � uz sna�an polo�aj LDS-a i saradnju ostalih partija ima�e mogu�nost da u predstoje�e �etiri godine (prelomne, bar �to se ti�e pribli�avanja zahtevima EU-a) raspola�e besprekornom glasa�kom ma�inom. Ovakva koalicija ima potrebnu ve�inu da bez problema �ak izmeni Ustav.

Krepka podr�ka dr�avnoj upravi neophodna je i zbog nagomilanih spoljnopoliti�kih problema, koje treba re�iti �to pre. Protekle nedelje je hrvatska ambasada u Ljubljani odbila da primi slovena�ku protestnu notu "zbog stavljanja" nekih (slovena�kih) primorskih zaseoka pod hrvatsku upravu, Austrija je u Savetu Evrope ulo�ila zahtev da zvani�na Ljubljana poni�ti zaklju�ke AVNOJ-a (kao uslov za priklju�enje EU), a u italijanskom parlamentu ponovo nije pro�ao zakon o za�titi slovena�ke manjine. Tu je i sanacija imovinskih sporova, pitanje sukcesije, problemi denacionalizacije i odnosi sa Vatikanom.

BEZ KONKURENCIJE: Jasno je da �e Drnov�ek ovoga puta povodom svih nabrojanih pitanja odlu�ivati mnogo samostalnije nego �to je to bio slu�aj u pro�losti, kada je zavisio od raznorodnijih i mo�nih politi�kih rivala. Sada ima me�usobno zava�ene partnere koji dobro znaju da Drnov�ekova vlada opstaje i bez njih, pojedina�no. Jo� su sve�a se�anja na �etiri godine natezanja sa Narodnja�kom partijom, koja je u prethodnoj koalicji bila mnogo ja�a i stalno ucenjivala LDS. Sada su odnosi precizno utana�eni kako bi se izbegle mogu�nosti za ponavljanje ve� vi�enog.

Sociolog Andrej Rus najnoviji slovena�ki fenomen na vlasti opisuje kao "organizovanu demokratiju". "Organizacija" je namet koji je Drnov�ekov LDS iznudio od ostalih partnera na vlasti, a sve u �elji da spre�i bilo kakvo izvrdavanje koalicionih dogovora. Mana ovako preciznog papira je da name�e pitanje �ta je uop�te jo� ostalo od "parlamentarne demokratije". Partneri u vladi ne samo da ne smeju da protivre�e predsedniku vlade ve� su u prilogu nabrojana i 202 zakona uz koje je zapisano jasno uputstvo kako poslanici pojedinih partija moraju da glasaju prilikom njihovog usvajanja. Ugovor odre�uje i da pripadnici koalicije ne smeju da kre�u u samostalne inicijative i da podr�avaju amandmane koje ulo�e poslanici drugih partija.

Za unutra�nju koordinaciju (me�u partijama na vlasti) zadu�en je generalni sekretar vlade, �to kriti�ari ocenjuju kao kr�enje principa podele vlasti. Ne samo to � ograni�avanje autonomije poslanika prilikom odlu�ivanja o pojedinim projektima u suprotnosti je sa slovom Ustava, na koji se zakleo Janez Drnov�ek prilikom svake inauguracije, pa i poslednje. Situaciju dodatno ote�ava �injenica da Jan�ina opozicija bojkotuje rad parlamenta, i uz produciranje kojekakvih "referendumskih" inicijativa, poku�ava da se domogne vlasti, makar zaobilazno, s ulice. Poslednji takav slu�aj desio se pre nekoliko dana, kada je student kompjuteristike Bo�tjan Cizelj (24) uspeo u poku�aju da (tada jo� samo mandataru) Janezu Drnov�eku u poslednjem trenutku pokvari ra�une, po�to je u slovena�ki parlament doneo predlog za raspisivanje referenduma, sa 257 potpisa "za demokratiju" zabrinutih gra�ana.

Kasnije su novinari me�u potpisnicima prona�li aktiviste i simpatizere Jan�ine i Bajukove partije, �ime je �in studenta B. C. postao jasniji. Ukoliko bi bilo raspisivanja referenduma, gra�ani bi morali da se izjasne �ele li potvrdu ili odbacivanje najnovije izmene slovena�kog Zakona o vladi, kojim bi bila ukinuta tri stara i osnovano jedno novo ministarstvo (za informaciono dru�tvo). Inicijativa za raspisivanje referenduma odlo�ila je Drnov�ekovo preuzimanje vlasti od Andreja Bajuka za desetak dana, po�to je Drnov�ek (gotovo istovremeno sa re�enim studentom) krenuo u parlament sa spiskom kandidata za kabinet, sro�enim prema dikciji novog zakona. Ipak, Jan�a i Bajuk su se prevarili u ra�unici. Drnov�eku je uspelo br�e nego �to su o�ekivali da sastavi novu listu ministara (u skladu sa starim zakonom). Primopredaja vlasti je bila neizbe�na.

MILO�EVI�EVSKA GERILA: Zanimljivo je pogledati i sastav novog kabineta. Drnov�ek je za ministra spoljnih poslova ponovo izabrao Dimitrija Rupela, prozaistu u cipelama politi�ara koji je u pro�losti bio poznat po svojoj netrpeljivosti prema svemu �to sluti na "Beograd", �to je potvrdio i tokom predizborne kampanje, kada je krajnje negativno komentarisao Ko�tuni�in "dolazak na �elo Srbije". Zato je Ministarstvo odbrane prvi put preuzelo stru�no lice, profesor Anton Grizold, dok se Igor Bav�ar vratio na mesto ministra za evropske poslove; ostale fotelje su preuzeli vi�e-manje novi ljudi.

U niskom startu je jo� nekoliko potencijalnih ministara, po�to Drnov�ek o�ekuje da �e predlog za referendum propasti (po isteku zakonskog roka od 30 dana, ukoliko inicijatori ne na�u 40.000 istomi�ljenika). Tada namerava da objavi puni sastav kabineta, prema novom Zakonu o vladi.

�to se tzv. referendumskog mehanizma ti�e (koji je tako aljkavo sro�en da mo�e da ga pokrene samo dvestotinjak potpisa) do sada su ga naj�e��e koristili nadobudni gra�ani, privr�eni Jan�inom politi�kom redu. Ovda�nji analiti�ari na osnovu te �injenice zaklju�uju da takva opozicija "ne shvata ozbiljno parlamentarnu demokratiju", kao i da je Janezu Jan�i "bli�i Milo�evi�ev model pritiska na ulici, s tom razlikom �to je u slovena�kom slu�aju tzv. mitinge istine pretvorio u referendumsku gerilu".

Zaklju�ak sociologa Andreja Rusa nije optimisti�an: "Sa 2001. godinom ulazimo u period koji, bez uvijanja, mo�emo da krstimo 'organizovana demokratija'. Na jednoj strani je nesposobna opozicija iz parlamenta pre�la u referendumsku gerilu i parlament prepustila poziciji. S druge strane, koalicioni dogovor je svim drugim poslanicima zavezao jezik. S u�utkanim parlamentom i organizovanom vladom u ovoj dr�avi �e kona�no biti reda. On �e oja�ati vladu, ali ne i demokratiju." Paradoksalno, poraz samozaljubljenih politi�kih protivnika, bez obzira na druga�ije istorijske okolnosti, Sloveniji donosi ne�to �to i Srbiji � vlast bez opozicije.

Svetlana Vasovi�-Mekina

prethodni sadr�aj naredni