Glasanje s gor�inom
Na dramati�nost odluke rumunskog bira�kog tela
dodatno, me�utim, ukazuju jo� dve �injenice. Prva je da su za Tudora
glasali prete�no mladi ljudi, a druga da je izborni uspeh ovog politi�ara
i njegove stranke, gotovo srazmeran porazu do sada najve�e �lanice
vladine koalicije - Demokratske konvencije
Kada
su pre �etiri godine, uglavnom mladi gra�ani odu�evljeno i bu�no
slavili pobedu dosada�njeg predsednika Emila Konstantineskua, pevali su
za tu priliku sa�injenu pesmicu: "Ole, ole, ole � Ilijesku oti�'o
je." Tada je malo ko verovao da �e se, sada ve� 70-godi�nji
Ilijesku, ikada vi�e vratiti na vlast, a posle prvog kruga izbora odr�anih
26. novembra ove godine, "povratak otpisanih" (Ilieskua i
njegove Partije socijalne demokratije) � gotovo je izvestan.
Nakon ovih izbora, politi�ka slika Rumunije, kao i
njene politi�ke elite drasti�no je promenjena. Izborni poraz desnice
ubrzao je odlazak plejade starih �elnika demokratskih, antikomunisti�kih
stranaka, �ije kormilo sada ubrzano mora preuzeti mladi kadar. Bardovima
politi�ke scene te partije (pre svega hri��asnko-demokratska i
liberalna), ali i rumunsko dru�tvo u celini, duguju zahvalnost i po�tovanje
za retko vi�eni heroizam i nepokornost i u najsurovijim uslovima
komunisti�kih kazamata u kojima su pravim �udom ostali u �ivotu, kao i
za vaspostavljanje demokratije posle revolucije 1989. godine. Me�utim,
sada je sasvim izvesno da novo vreme zahteva novu politiku i nove ljude
koji �e je sprovoditi, �emu stari partijski kadar (od kojih su neki za�li
i u devetu deceniju �ivota) mo�e da doprinese samo sa politi�ke
distance � korisnim savetima.
USPON
EKSTREMISTE: Me�utim, prirodna smena kadra
i partija na vlasti (koja je normalna pojava u svakom demokratskom dru�tvu)
nije ono zbog �ega danas na uzbunu zvoni demokratska javnost u Rumuniji,
ali i u Evropi i svetu. Ni povratak otpisanog Ilijeskua (ma koliko bio
bolan za dosada�nju ve�inu), nije najdramati�niji rezultat ovih izbora.
Pravi "zemljotres" na politi�kom, ekonomskom, socijalnom i
spoljnopoliti�kom planu izazvao je neo�ekivani uspon
ekstremno-nacionalist�ke Stranke velika Rumunija i njenog lidera
Korneliju Vadima Tudora, koji su zauzeli drugo mesto i na predsedni�kim i
na parlamentarnim izborima, ostaviv�i daleko iza sebe partije dosada�njeg
vladinog saveza.
Problem je u tome �to se Stranka velika Rumunija a
posebno njen predsednik Vadim Tudor, ni po najbla�im kriterijumima nikako
ne mogu svrstati me�u demokrate: on i sam ka�e da �e, ako pobedi na
izborima, zemljom uprvaljati "preko mitraljeza". Ta stranka i
njen lider, po nacionalisti�koj opijenosti, ksenofobi�nosti, ekstremisti�kim
metodama koje zagovaraju za re�avanje "nacionalnog" pitanja,
aroganciji i ekstravaganciji, kao "jaje-jajetu" li�e na
"sabra�u" � �irinovskog u Rusiji, Le Pena u Francuskoj,
Hajdera u Austriji ili �e�elja u Srbiji.
Na dramati�nost odluke rumunskog bira�kog tela
dodatno, me�utim, ukazuju jo� dve �injenice. Prva je da su za Tudora
glasali prete�no mladi ljudi, a druga da je izborni uspeh ovog politi�ara
i njegove stranke, gotovo srazmeran porazu do sada najve�e �lanice
vladine koalicije -Demokratske konvencije. Tudorova stranka je, naime,
1996.
godine osvojila �etiri odsto glasova, dok je
Demokratska konvencija 2000. dobila jedva ne�to vi�e od pet odsto
glasova bira�a.
Rumuni su (bar u prvom izbornom krugu) o�igledno
glasali sa puno emocija i gor�ine a sa mnogo manje politi�kog
pragmatizma. Njihova ljutnja (koja se direktno odrazila na izborne
rezultate) sasvim je razumljiva. Punih 11 godina politi�ari im obe�avaju
reforme i bolji �ivotni standard, a veliki broj njih i dalje �ivi u
siroma�tvu i taj boljitak realno nije osetio. Mnogo toga se u Rumuniji
promenilo: gradovi su neuporedivo lep�i, radnje prepune najraznovrsnije
robe, popravljeni su putevi i ulice kojima se sada kre�e veliki broj
zapadnih automobila, izgra�ene su nove fabrike i preduze�a, a vlada i
sloboda. Sve je to svuda oko njih. Jedino �to se nije dovoljno promenilo
jeste stanje u nov�anicima; �ak oko 40 odsto gra�ana (prete�no
penzionera i nezaposlenih) osu�eno je da tu�no posmatra napredak koji
njih nije ni dotakao.
Neraspolo�enje gra�ana, a samim tim i ishod
glasanja, izazvala je i nesposobnost lidera do sada vladaju�ih stranaka
da se dogovore o zajedni�kom nastupu na izborima i jedinstvenom predsedni�kom
kandidatu. Oni su podlegli sitnim (strana�kim i li�nim) strastima i nisu
uspeli da postignu dogovor da na izbore iza�u ujedinjeni, iako su morali
znati da su samo tako mogli da pobede. Rukovo�eni recipro�nim �eljama
da kom�ijama u koaliciji "crkne krava", partijski lideri su sa
kom�ijskim "potamanili" i sopstveno bira�ko stado.
TEST
ZA DEMOKRATIJU: Bez obzira na uzroke, krivicu
i krivce, rumunska demokratija se posle ovih izbora mora suo�iti sa novom
realno��u i polagati za mnoge neo�ekivan (a svakako nepotreban) test
sopstvene �vrstine i otpornosti. Na uspon Vadima Tudora, za koga se tvrdi
da je bio "talentovani" pisac hvalospeva Nikolau i Eleni �au�esku
a �ija stranka preti da �e u koncentracione logore i na prinudni rad
(kao Georgi De� pedesetih godina) poslati sve neistomi�ljenike, na �elu
sa novinarima nezavisnih medija (uz cini�nu konstataciju da �e im tako
obezbediti stalno zaposlenje), makar kao i na neukusnu �alu, ipak valja
odgovoriti.
Najbolji odgovor je okupljanje demokratskih snaga
oko jedinstvenog programa budu�e vlade, �ime bi svaki vid ekstremizma
bio potisnut na margine rumunskog dru�tva.
Ukoliko, kako se o�ekuje u drugom krugu predsedni�kih
izbora, pobedi Jon Ilijesku, �to bi bilo realno o�ekivati s obzirom na
to da mu sada, upla�eni od Tudora, podr�ku pru�aju i do ju�e najlju�i
politi�ki protivnici iz redova (tako�e ju�era�nje) vladine ve�ine,
pitanje nove vlade postaje centralno i odlu�uju�e za budu�nost zemlje.
U toj vladi ne mo�e biti mesta za Stranku velika Rumunija, jer bi njeno,
makar i pasivno, u�e��e u vlasti (pru�anjem pre�utne podr�ke vladi u
parlamentu) zna�ilo politi�ku smrt za partiju (u ovom slu�aju Stranku
socijalne demokratije), koja bi je u takav javni ili tajni savez primila.
O posledicama po zemlju u celini ne treba ni
govoriti. Slu�aj Hajdera i Austrije jasno govori �ta se mo�e dogoditi
zemlji sa konsolidovanom demokratijom ako zapadne u mutne vode
ekstremizma. Rumuni su sa nevelike distance pratili, a po sopstvenim le�ima
i sami osetili, tek mali deo posledica koje su od ekstremizma, ksenofobije
i gluposti pretrpele njihove najbolje kom�ije � Srbi.
VELIKI
IZAZOV I VISOKA CENA: Ipak, �ak i ako se
formira nova vlada Stranke socijalne demokratije uz, kako se sada
najavljuje politi�ku podr�ku stranaka dosada�njeg vladinog saveza, nju
�ekaju veliki izazovi i nemala cena koju �e svakako morati da plati na
unutra�njem i spolja�njem planu. Ona mora ra�unati na to da �e njena
politika biti pod o�trom lupom, ne samo politi�kih i socijalnih partnera
i protivnika ve� i me�unarodne zajednice. �ak i ako Tudor i njegova
Stranka velika Rumunija (�to je realno o�ekivati) budu odgurnuti od
poluga vlasti, vlada koju �e predvoditi Ilijeskuovi socijalni demokrati
ima�e dosta problema sa poverenjem i imid�om. Ta partija (koju na zapadu
i mnogi u Rumuniji nazivaju neokomunisti�kom) nalazila se od 1992. do
1996. godine na vlasti, a to je bio period kada su reforme bile samo
proklamovane, ali ne i sprovo�ene, pogotovu na planu prestrukturiranja i
privatizacije dr�avnog sektora privrede i banaka.
Na unutra�njem planu, vlada �e biti izme�u dve
vatre. Sa jedne strane su njeni (ne)formalni partneri � stranke dosada�nje
ve�ine, bez �ije podr�ke nema ve�inu u parlamentu, ve� su joj
ispostavile spisak zahteva �ije bi sprovo�enje zna�ilo nastavljanje
politike za koju su se one zalagale dok su bili na vlasti. Sa druge strane
su sindikati koji od vlade o�ekuju da odlo�i i "razvu�e"
privatizaciju, a posebno otpu�tanje radnika, �to vlada svakako ne mo�e
da prenebregne jer je na vlast i do�la povla�uju�i ovim tezama.
Ukoliko se vlada Stranke socijalne demokratije
zaista opredeli za kupovinu socijalnog mira ko�enjem privatizacije (a �to
njeni lideri pori�u), jasno je da �e reforme opet biti osu�ene na
stagnaciju i zaostajanje. U takvim uslovima, inflacija i brojni deficiti
�e te�ko biti dr�ani pod kontrolom, a ni�ta ne mo�e biti ni od
zdravog ekonomskog rasta i pove�anja standarda.
Posebno veliki izazovi za budu�u vladu su na
spoljnom planu. Ni prethodna desni�arska vlada, �ije su politi�ke boje
daleko vi�e godile o�ima Evrope i me�unarodne zajednice, nije imala me�unarodnu
podr�ku kakvu je �elela i o�ekivala, ve� kakvu je u skladu sa
rezultatima reformske politike � realno zaslu�ivala.
Nije te�ko zamisliti sa koliko sumnji�avosti �e
nosioci me�unarodne ekonomske i politi�ke mo�i pratiti politiku i
rezultate levi�arske vlade, �ak i ako ona bude imala podr�ku stranaka
centra i desnice. Ako se mo�e re�i da su dosada�nja desni�arska vlada
i njena politika bili stavljeni pod lupu, nova �e biti pra�ena i
analizirana pod mikroskopom, posebno u oblasti za izvr�avanje obaveza
koje je Rumunija ve� preuzela stupaju�i u pregovore za integraciju u
Evropsku uniju i NATO.
UPOZORENJA:
O stepenu (ne)poverenja u novu vlast koja je u
formiranju ve� ima dosta indicija. MMF je do daljeg odlo�io svaku odluku
o isplati zaostale tran�e kredita iz va�e�eg stend-by
aran�mana, opredeljuju�i se da sa�eka i vidi kakva �e biti ekonomska
politika nove vlade. Dok period "opipavanja pulsa" bude trajao,
isti stav po automatizmu zauze�e Svetska banka i Evropska unija, a za to
vreme o dolasku novih inostranih investitora ne mo�e biti ni re�i.
Da se na Rumuniju gleda sumnji�avim o�ima ukazuju
jo� dva "sve�a" indikatora. Prvi je poruka predsednika
Klintona upu�ena Amerikancima rumunskog porekla povodom 1. decembra �
nacionalnog praznika Rumunije, u kojoj on isti�e da su SAD spremne na
nastavak strate�kog partnerstva sa ovom zemljom samo pod uslovom da
rumunski narod i rukovodioci koje bude izabrao nastave da po�tuju
vrednosti demokratije, ljudskih i manjinskih prava. Poruka je, dakle,
jasna: Rumunija �e imati podr�ku najve�e svetske sile samo ako nova
vlada nastavi sa politikom demokratije i reformi koju je vodila njena
prethodnica.
Drugi indikator je odluka Evropske unije da ukine
vize za bugarske, ali ne i za rumunske gra�ane. Odluka je zapravo
"pozitivno-negativna". Dok Bugari koliko sutra (odmah po
objavljivanju odluke) mogu da putuju bez viza u zemlje Unije, Rumuni �e
to mo�i tek onda kada vlada ispuni tra�ene uslove za spre�avanje
ilegalne emigracije i kada to svojim izve�tajima potvrde nadle�ni organi
unije.
Unutra�nji i spolja�nji pritisci, koji se
najavljuju prema novoj vladi i pre nego �to je formirana, ne govore u
prilog njene stabilnosti i dugove�nosti. Tako o�igledno misle i
gubitnici na poslednjim izborima, stranke centra i desnice a pre svega te�ko
pora�eni hri��anski demokrati koji u eventualnim prevremenim izborima
vide svoju �ansu, odnosno novu varijantu za ve� vi�eni "povratak
otpisanih".
Mirko Atanackovi� (Beta)
