�ernobiljski sindrom
Ne samo da nema para za bezbedno zatvaranje nepotrebnih nau�nih ustanova nego ih nema ni za daleko opasnije izvore nuklearnog zaga�ivanja
Specijalno za "Vreme" iz Moskve
Novembar
je bio dobar mesec: samo tri incidenta, i to sva tri manja. Prema saop�tenju
Gostamnadzora, dr�avne ustanove za nadzor nuklearnih postrojenja u
Rusiji, jedan incident dogodio se u nuklearnoj elektrani, a dva u nau�nim
institutima. U sva tri slu�aja, automatska za�tita se odmah aktivirala i
nije bilo nikakvih posledica. No, to �to je novembar bio dobar, nimalo ne
te�i ni samog direktora Gostamnadzora Jurija Vi�njevskog.
"Problem smo nasledili jo� iz vremena hladnog rata, iz doba trke u naoru�avanju. U to vreme va�ni su bili samo rezultati, bilo je va�no proizvesti �to vi�e urana, plutonijuma. Bezbednost je dolazila na drugo mesto. Ili poslednje. Osim toga, jednostavno nismo znali! Za mnoge metode, sprave i procedure za koje smo nekada smatrali da su bezbedne, danas znamo da su opasne. Nije u tome Rusija jedinstvena. Sli�ne probleme imaju i SAD."
Razlika je u tome, ka�e Vi�njevski, �to SAD ula�u nekih 150 milijardi dolara u ispravljanje gre�aka iz pro�losti odnosno oko 10 milijardi dolara svake godine. "Rusija te pare nema i stoga �emo pitanje radioaktivnog zaga�enja, na�alost, ostaviti u nasle�e svojoj deci."
Manje-vi�e, sve se svodi na "�enge" � pare. Primera je bezbroj. U periodu hladnog rata, osnovan je veliki broj nau�noistra�iva�kih instituta sa nuklearnim reaktorima. Danas vi�e nikome nisu potrebni, ka�e Vi�njevski. Eksperimentalnog rada prakti�no i nema, plate su male, nau�nici odlaze. Potrebno bi bilo da se instituti zatvore, da se gorivo ukloni i bezbedno uskladi�ti, da se �itavi kompleksi izoluju. Za to, nema para.
ZAMALO NOVI �ERNOBILJ: Ne samo da nema para za bezbedno zatvaranje nepotrebnih nau�nih ustanova nego ih nema ni za daleko opasnije izvore nuklearnog zaga�ivanja. Oko 150 nuklearnih podmornica povu�eno je do sada iz upotrebe. Stotinak je usidreno u moru, a iz nekih 35 iz tehni�kih razloga nije izva�eno nuklearno gorivo. Na tim podmornicama neprekidno radi sistem hla�enja reaktora. Pre nekoliko godina, ka�e Aleksej Jablokov, direktor nevladinog Centra za ekolo�ku politiku, zamalo �to nije do�lo do katastrofe: "Pomorska baza u kojoj se nalaze podmornice nije imala para da plati struju. Lokalna elektrodistribucija im je presekla dovod elektri�ne energije, tako da rashladni ura�aji za reaktore nisu mogli da rade. U teoriji, trebalo bi da se automatski uklju�e dizel generatori, ali u bazi nije bilo dizela. Nekoliko meseci kasnije, jedan admiral mi je rekao da nas je od novog �ernobilja delio samo jedan sat."
"Novi �ernobilj" je spre�en tako �to je jedan oficir poveo vod naoru�anih mornara do zgrade elektrodistribucije i "ubedio" nadle�ne da puste struju. Sli�nih slu�ajeva je bilo jo�, posebno u periodu odmah nakon raspada Sovjetskog Saveza. Igor Forofontov, �ef nuklearnog programa ruskog ogranka Grinpisa (Greenpeace), ka�e da su, na primer, ruski vojnici, povla�e�i se iz jedne kasarne u Gruziji, jednostavno zaboravili da ponesu nuklearni otpad. Gruzijski vojnici su preuzeli kasarnu ne proveravaju�i �ta je u njoj. "Na jednom grani�nom prelazu izme�u Rusije i Kazahstana, carinici su zamolili na�u ekipu koja je tuda prolazila da proveri stovari�te za koje su �uli da je opasno. Kada su uklju�ili ure�aje, na�i momci samo �to nisu pali u nesvest. Radijacija je bila hiljadu puta ve�a od dozvoljene. Re� je o zaboravljenom skladi�tu nuklearnog otpada koje je jednostavno ostalo nakon povla�enja. Burad sa otpadom su slobodno le�ala unaokolo."
Potencijalno najopasniji jesu oni izvori radioaktivnog zaga�enja za koje se uop�te ne zna, ka�e Forofontov. "U blizini grada Tomska, grupa studenata je bila u lovu na jezeru koje slovi za �isto. Uhvatili su patku i neko je iz �ale predlo�io da izmere radijaciju. Instrumenti su zabele�ili 1500 mikrorendgena, �to je prosto neverovatno. Radijacija je bila sve�a, jer patka ina�e uop�te ne bi bila �iva. A niko ne zna gde je u okolini moglo da do�e do takve kontaminacije."
Forofontov tvrdi da u ovom trenutku Rusija jednostavno nema dovoljno para da po�teno vodi ra�una o svojim nuklearnim postrojenjima, elektranama, otpadu, potro�enom gorivu. Nije, me�utim, problemati�no samo nasle�e iz hladnog rata, ka�e Juri Vi�njevski, ve� i ono �to se radi danas, a mo�da najvi�e ono �to se planira za sutra. Ministarstvo za nuklearnu energiju podnelo je parlamentu zahtev za ukidanje zakona o zabrani uvoza potro�enog nuklearnog goriva. Po re�ima ministra Olega Adamova, prerada i skladi�tenje potro�enog nuklearnog goriva je isuvi�e dobar biznis da bi Rusija ostala po strani: "Re� je o 150 milijardi dolara, od kojih bi Rusija mogla da uzme najmanje 20 milijardi." Adamov tvrdi da nije re� samo o zaradi: "Koli�ine urana su ograni�ene, na svetu ih ima za jo� nekih sto godina. Ukoliko se ne bude i�lo na reprocesiranje utro�enog nuklearnog goriva, na �ta �e nam u budu�nosti raditi elektrane?"
PROPISI JEDNO, PRAKSA DRUGO: Od ovih planova Ministarstva za nuklearnu energiju, Juriju Vi�njevskom iz Gostamnadzora se di�e kosa na glavi. On se �estoko protivi izmeni zakona i uvozu i reprocesiranju nuklearnog goriva. Ka�e da Rusija nema dovoljno sredstava za po�tovanje minimalnih bezbednosnih normi.
"Nije problem u standardima i propisima", ka�e Vitalij Liscov, nuklearni fizi�ar iz �uvenog Kor�atov instituta. "Poslednjih godina na�i propisi su nekoliko puta menjani i sada su veoma blizu onih koje propagira Me�unarodna komisija za radiolo�ku za�titu. Problem je u njihovoj primeni, a tu i te kako zaostajemo."
Vi�njevski ka�e da je njegova organizacija, koja je zadu�ena za izdavanje dozvola za rad nuklearnih postrojenja, trenutno na udaru Ministarstva za nuklearnu energiju: "Oni �ele da sami preuzmu kontrolu nad svojim radom, da sami izdaju licence za rad, nadgledaju po�tovanje propisa." Vi�njevski strahuje da bi Gostamnadzor mogao da pro�e kao i Dr�avni komitet za ekologiju, koji je najpre "izgubio zube", a potom je i ukinut.
Aleksej Jablokov, nekada specijalni savetnik biv�eg predsednika Jeljcina za ekologiju, ka�e da ga ne pla�e samo planovi u vezi s uvozom potro�enog nuklearnog goriva, ve� i namere Ministarstva za nuklearnu energiju da se produ�i radni vek postoje�ih elektrana: "Nemamo dovoljno para za izgradnju novih nuklearki, a na�e ministarstvo po�to-poto ho�e da veruje da je mogu�e da postoje�a postrojenja rade du�e nego �to je predvi�eno." Jablokov ukazuje na to da svetska statistika potvr�uje ono �to i zdrav razum zna � da su stare nuklearke opasnije od novih.
Ra�unica Rusije je sasvim jednostavna, pi�e ameri�ki �asopis "Time" Zapadna Evropa se sve vi�e udaljava od nuklearne energije. Kako se nuklearke gase, tako �e potra�nja za fosilnim gorivom biti sve ve�a. Rusija namerava da pove�a proizvodnju nuklearne energije za doma�e tr�iste, a da u�te�enu naftu i zemni gas izvozi u zapadnu Evropu.
Ministar Adamov, me�utim, tvrdi da ne�e biti kompromisa kada je bezbednost u pitanju: "To je na� glavni prioritet." Adamov ka�e da je "radni vek" promenljiva kategorija i da stare nuklearke na kojima se redovno obnavljaju potro�ni delovi i u kojima se sprovodi stroga kontrola mogu da rade mnogo du�e nego �to je svojevremeno predvi�ano.
Vi�njevski pak ka�e da Adamovu ne veruje. Ne toliko u njegovu dobru volju, ve� u sposobnost dr�ave da sprovede ono �to naumi. Igor Forofontov iz Grinpisa ka�e da se bezbednosne mere jednostavno ne po�tuju i da ne veruje da �e u skorijoj budu�nosti biti i�ta bolje: "Pa molim vas, kod nas je najobi�niji odlazak kod lekara opasan. Nije re� samo o rendgen aparatima, ve� i o gomili druge medicinske opreme koja emituje manje koli�ine radijacije, a koja je toliko zastarela da je izuzetno opasna."
Forofontov ka�e da su lekari u Rusiji veoma ugro�eni da su izlo�eni radijaciji sto puta ve�oj od one koju podnose njihove kolege sa zapada. Vitalij Liscov ka�e da isto va�i i za pacijente: "Radio sam u �ernobilju, radio sam u laboratorijama sa velikim koli�inama visokoradioaktivnog materijala. Ni�ta od toga nisam smatrao opasnim. No, pravo da vam ka�em, smatram da je opasno kada moram kod lekara na rendgen. Nikad ne znam kada je ta ma�ina poslednji put servisirana � i kako!"
Kao i toliko toga u Rusiji, od puteva do taksi slu�bi, od �kola do kvaliteta vode iz �esmi (u Sankt Peterburgu se ne preporu�uje �ak ni za pranje zuba!), od poreskog sistema do bolnica, infrastruktura u Rusiji vi�e podse�a na o�ajni�ki siroma�nu zemlju tre�eg sveta nego na nekada�nju supersilu. No, po�to jeste bila supersila, Rusija ve� sada ima do te mere problemati�no nuklearno nasle�e da to predstavlja pretnju ne samo dana�njoj generaciji ve� i budu�im generacijama.
Nenad �ebek
