Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

Nezvani�no se saznaje da je primopredaja izvr�ena tako �to je otac na jednom kraju grada predavao novac, dok je majka sedela u automobilu na drugom mestu na ni�anu snajpera

"Hvala vlastima koje su imale razumevanje za �injenicu da je ovo bila isklju�ivo borba izme�u otmi�ara, s jedne, i Brene i mene, s druge strane" � ova re�enica, kojom je biv�i teniser Slobodan �ivojinovi� potvrdio da u slu�aju otmice njegovog i sina peva�ice Lepe Brene nisu bili direktno anga�ovani ni policija ni dr�avni organi, jedina je koliko-toliko konkretna informacija koja je dospela do javnosti. Sve ostalo u vezi s otmicom osmoipogodi�njeg Stefana �ivojinovi�a, svelo se na naga�anja.

De�ak je otet u �etvrtak 23. novembra � navodi se da je sa majkom krenuo kod frizera, ali da se vratio ku�i po rolere i po izlasku, na ulici se zaustavio automobil u koji su otmi�ari uvukli dete. Vra�en je roditeljima u utorak 28. novembra, ali i dalje nije poznat odgovor na pitanje �ta se u me�uvremenu doga�alo. Nezvani�no se saznaje da su se otmi�ari javili telefonom tra�e�i otkupninu od 2,5 milona nema�kih maraka, te da su Slobodanu poslali karticu za mobilni telefon pa je s otmi�arima komunicirao samo sa tog broja. Tako�e, nezvani�no se saznaje da je primopredaja izvr�ena tako �to je otac predavao novac na jednom kraju grada, dok je majka sedela u automobilu na drugom mestu i bila na ni�anu snajpera. Otmi�ari su Stefana posle preuzimanja novca ostavili bosog na Kalemegdanu gde su roditelji do�li po njega.

Bra�ni par �ivojinovi� posle osloba�anja de�aka nije �eleo da daje detaljnije informacije. Na konferenciji za novinare sazvanoj pro�log petka oni su se samo zahvalili vlastima, novinarima "koji su spasili de�akov �ivot ne prave�i od otmice ono �to su mogli da naprave", kao i prijateljima koji su im pomogli. Ni oni, a ni zvani�ni organi, nisu potvrdili ni demantovali �ak ni podatak o iznosu koji je otmi�arima ispla�en (ostalo je nepoznato i da li je uop�te ispla�en). Javnost je u me�uvremenu ponajmanje bila zainteresovana za motive otmice � dete finansijski vrlo mo�ne porodice je i na prvi pogled dobar "plen" za svakog ko se otmicama bavi.

U svakom slu�aju, porodica �ivojinovi� napustila je zemlju, a u krugovima biznismena i estradnih zvezda (koji bi potencijalnim otmi�arima bili najzanimljiviji), nastala je panika. Cene li�nog obezbe�enja koje pru�aju privatne agencije naglo su sko�ile, a jedna folk peva�ica ponudila je �ak 1500 maraka samo za uslugu pra�enja na zakazani koncert u unutra�njosti. Panika se naslu�ivala jo� od nestanka Ivana Stamboli�a, kada je, kako saznaje "Vreme", porasla prodaja ure�aja za obezbe�enje objekata i od kada se najjednostavnija telohraniteljska usluga ceni na oko 100 maraka dnevno (plus prate�i tro�kovi). Srpski biznismeni su i do sada vodili ra�una o "poja�anim merama za�tite" � njihovo obezbe�enje bilo je regrutovano iz istih redova odakle i obezbe�enje politi�ara (biv�i "�estoki" momci anga�ovani po preporuci). Iako su mnogi od njih tvrdili da nemaju telohranitelje "jer nemaju �ega da se boje", brojna nerazja�njena ubistva u�inila su da imati pratnju vi�e nije ne�to �ega bi se trebalo stideti. Za razliku od njih, estrada nije imala toliko razloga za brigu. Retko koja zvezda je imala li�no obezbe�enje, u �ta se mogao uveriti svaki smrtnik koji ih je vi�ao na javnim mestima. Jedino �to je bilo o�igledno jeste to da su im domovi opremljeni video kamerama, ali je razlog u svakom slu�aju bio strah od provale. �ta se to u me�uvremenu promenilo?

NOVO DOBA: U razgovoru za "Vreme" Dobrivoje Radovanovi�, direktor Instituta za kriminolo�ka i sociolo�ka istra�ivanja, napominje da je otmica bilo i ranije, ali da su one bile motivisane neispla�enim dugovima. �rtve su u tom slu�aju bili ili sami du�nici ili njihove porodice, ali se sve zavr�avalo prili�no benigno � isplatom novca i bez uplitanja policije. Radovanovi� ka�e da je broj otmica u pravom smislu te re�i ipak rastao u poslednjih nekoliko godina, kao i da bi sada mogla da usledi njegova ekspanzija: "Jedno od mogu�ih obja�njenja je da ponestaju izvori sredstava za ilegalne radnje. Zbog promene vlasti kriminalci su prekinuli saradnju sa policijom i ve�ina ih se pla�i da nastavi sa onim �ime se bavila ranije � trgovinom drogom, novcem, oru�jem". I biv�i pripadnik MUP-a koji je �eleo da ostane anoniman upozorava na mogu�nost da u narednom periodu poraste broj otmica: "Dru�tvo se socijalno raslojava, stvorio se krug izuzetno bogatih ljudi, a kriminalci nisu u mogu�nosti da odu na poznat teren, u inostranstvo. U nedostatku ranije postoje�ih veza sa policijom, oni �e se okrenuti onome �to im je na raspolaganju."

Jedan od elemenata koji bi mogao da uti�e na porast broja otmica jeste i �injenica da kod nas ne postoje policijske snage specijalizovane za tu vrstu krivi�nog dela. Iako porodice ni u svetu naj�e��e ne prijavljuju otmice zbog straha od posledica, policija bi ipak mogla da deluje na neki na�in. Teorija nala�e da se porodica ubedi da sara�uje �im se �uje za slu�aj otmice (�to je u slu�aju �ivojinovi� bilo veoma lako � vest o otmici objavila je dnevna �tampa). Ako u tome ne uspe, policija se anga�uje nezavisno od porodice prislu�kivanjem telefona (�to kod nas opet nije neki veliki problem) ili na neki drugi na�in � sve sa ciljem da do�e do poluinformacija koje bi dovele i do samih otmi�ara. Ceo proces podrazumevao bi i strategiju delovanja prilikom primopredaje, za �ta kod nas nema psiholo�ki obu�enih ljudi. Dobrivoje Radovanovi� isti�e da �e u narednom periodu biti neophodna i promena Krivi�nog zakona, prema kome je najve�a kazna predvi�ena za delo otmice osam, a u slu�aju smrti �rtve deset godina: "Te odredbe pisane su u davna vremena, kada su otmice bile vi�e teorija nego praksa. Za razliku od nas, druge zemlje za to krivi�no delo propisuju ili dugogodi�nje zatvorske kazne ili do�ivotnu robiju".

PO�INIOCI: Posle otmice Stefana �ivojinovi�a, biv�i policajci iznosili su u javnost podatke o na�inima na koje neko mo�e biti otet. Pominjano je da mora biti najmanje troje otmi�ara od kojih �e svako imati ta�no odre�en zadatak, kao i da to moraju da urade obu�eni ljudi. Neimenovani izvor "Vremena" tvrdi da su te pri�e "obi�na glupost" i da ekipe za otmicu, bar kod nas, formiraju "ad hoc" kriminalci koji trenutno nemaju �ta da rade. Dobrivoje Radovanovi� ipak smatra da su pri�e o visokoprofesionalnim ekipama ta�ne jer je otmica komplikovano kriminalno delo, koje zahteva dugotrajnu pripremu i vrlo organizovano delovanje. U svakom slu�aju, on smatra da su u slu�aju �ivojinovi� bili anga�ovani upravo profesionalci u pravom smislu te re�i: "Ako su otmi�ari neprofesinalni, oni naj�e��e ubijaju �rtvu iz bezbednosnih razloga. Takvim kriminalcima �esto se 'omakne' neko ime, desi se da se na neki na�in identifikuju, a prit om su brzi u potezanju oru�ja. Samo pravi profesionalac ne rizikuje ni�ta. I vra�a �rtvu."

Kako bilo, otmica Stefana �ivojinovi�a pokrenula je duhove � na�i sagovornici tvrde da "niko ko ima novac vi�e nije bezbedan", a ljudi s novcem kod nas ima dosta. Obra�aju�i se agencijama za obezbe�enje, oni ipak ne dobijaju potpunu za�titu, jer, kako nam je re�eno u svim agencijama s kojima smo kontaktirali, "prave za�tite nema, mo�e se samo pomno pratiti situacija i �ivotom braniti �ivot klijenta". Zbog toga, i onima sa novcem preostaje izgleda jedino ono �to preostaje i onima bez njega � da paze na svoju decu i na sebe same. Bar dok se policija ne edukuje, bar dok zakonska regulativa ne bude u skladu s vremenom. A to, znaju�i na�e prilike, mo�e da potraje.

Tamara Skroza

Otmice su do pre desetak godina bile retkost a kidnaperi po pravilu prili�no nevi�ni, tako da su, zahvaljuju�i amaterskim gre�kama, brzo padali u ruke policije. Ova godina �e, me�utim, ostati upam�ena i po takozvanim komercijalnim otmicama koje sve vi�e uzimaju maha, s tim �to kidnaperi za otkup otetih tra�e, za prilike obi�nih ljudi, basnoslovne sume i od nekoliko miliona maraka. Ne zna se ta�no koliko je otmica bilo u poslednje vreme a, prema tvrdnji jednog vlasnika detektivske agencije u Beogradu koji bi da ostane anoniman kako ne bi imao neprijatnosti sa policijom, u toku proteklih �ezdeset dana nezvani�no je registrovano desetak kidnapovanja, uz upozorenje otmi�ara upu�enog porodicama otetih da ne pozivaju policiju u pomo� niti obave�tavaju javnost.

Pored slu�aja Stefana �ivojinovi�a, po Beogradu se pri�a o jo� jednom kidnapovanju, ali za sada jo� nema zvani�ne potvrde, mada je o slu�aju obave�ten i savezni ministar policije. Radi se o Vuku Bajru�evi�u, bratu Bojane Bajru�evi�, supruge Vlade Kova�evi�a Trefa, bogatog "poslovnog �oveka" ubijenog 20. februara 1997. godine. Za otetog Bajru�evi�a kidnaperi su tra�ili pet miliona maraka, ali su navodno na kraju pristali na jedan i po milion i pustili otetog.

Po pravilu, otmi�ari nemaju novca, ali znaju ko ima, odnosno ko je do�ao do velikih para zahvaljuju�i ortakluku sa ljudima iz biv�eg re�ima, ka�e izvor "Vremena" iz beogradskog SUP-a. Jer ko je mogao za to vreme da na po�ten i legalan na�in zaradi milione maraka? Oni pametniji nisu mnogo talasali o svojim uspe�nim poslovima, pare nisu razbacivali ve� �tekovali u inostrane banke, i vozili se u "jugu". Mete kidnapera su op�te poznati skorojevi�i, neoprezni i bahati.

Kad je re� o kidnaperima, njihov profil se zasad samo nazire. �ini se da ti ljudi imaju iskustva, da su ve�ti i vispreni. Ne zovu porodicu otetog da tra�e otkup sa telefona �iji broj i mesto policija mo�e da otkrije, kao �to se dogodilo 1. decembra u Sarajevu prilikom predaje otkupa (pola miliona maraka) za kidnapovanog Velimira Mandi�a, jednog od prebogate bra�e Mandi�. Veoma je zanimljivo ko su bili otmi�ari: ratni komandant armije BiH Mitkat Puri�, vojni policajac Denis D�aferovi� i aktivni policajac vojske BiH Namir Zuha. Sve sama vojna linija.

Nema ratova � nema para. A ni oru�anih sukoba nema na vidiku, ka�e na� sagovornik. Ne treba sumnjati da ova komercijalna kidnapovanja vuku korene iz proteklih ratova kad se ubijalo, plja�kalo i otimalo. Bilo je tu i otmica ljudi, ucenjivanja i napla�ivanja otkupa. Novac bi ubrzo spiskali i ostali �vorc. A navikli da tro�e.

Malo je nade da �e beogradska policija u�initi neki pomak u rasvetljavanju otmica koje su bar do sada bile u nadle�nosti Gradskog SUP-a, odnosno odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata.

"Dobri �andari", pri�a na� sagovornik, "oduvek su bili u senci onih koji su preko veze napredovali. Do�e ti tako neki �ef koji nema veze sa operativom i izdaje nare�enja, mada o poslu ni�ta ne zna. Zato se desio ogroman odliv sposobnih policajaca, �to je gotovo nemogu�e nadoknaditi. Za dobrog policajca potrebno je prethodno iskustvo od najmanje sedam godina, s tim da ima kvalitetnog policajca koji ga u�i poslu. Kadar je me�utim, dovo�en sa ju�ne pruge, zato �to su bespogovorno slu�ali i to, naravno lo�i �andari. Uostalom, kako policija takva kakva je uop�te mo�e da bude efikasna ako inspektor ima platu od �etiri hiljade petstotina dinara? Zna�i, mora uzgred da se bavi i nekim drugim poslovima �to ina�e ne bi smeo: �esto da bude telohranitelj kriminalaca, poslovnih ljudi, da otvori cve�aru ili trafiku na svastikino ime. Sve dok se socijalni status policije ne re�i na zadovoljavaju�i na�in, od policajaca ne treba tra�iti efikasnost."

J. Dulovi�

Statisti�ki gledano, dok vi pro�itate tekst o otmicama u svetu, neko �e negde biti otet

Prema procenama kriminologa, u svetu se godi�nje otme izme�u dvadeset i trideset hiljada ljudi ili, ako vam je tako lak�e, svakog sata dogode se dve do tri otmice. Najve�i broj otmica nikada se ne prijavi policiji, a i od onih prijavljenih vrlo malo do�e u javnost, �to stvara utisak da su otmice relativno retka kriminalna aktivnost. �ivot to, naravno, demantuje i moglo bi se re�i da su otmice kriminalna aktivnost u uzletu.

Otmice su naro�ito postale popularne u poslednjih deset godina �to kriminolozi povezuju sa globalnim politi�kim promenama, odnosno padom komunizma. Iz te epohe pretekle su specijalizovane organizovane kriminogene grupe, kako na Istoku tako i na Zapadu koje su u godinama detanta obavljale poslove koje su naru�ivale i pla�ale �pijunske slu�be kojih ni na jednoj strani nije falilo. Nova politi�ka podela sveta donela je novo me�anje karata, pa i novu doktrinu specijalizovanih slu�bi, te su mnogi dobro organizovani kriminalci ostali bez izda�nih poslodavaca. Sviknuti na "sladak �ivot" brzo su do�li na ideju kako da unov�e svoje znanje u novim okolnostima i posao sa otmicama naprosto je procvetao.

Kada je broj otmica u pitanju, Kolumbija je zemlja bez premca u svetu i samo na nju otpada dve do tri hiljade slu�ajeva godi�nje, zna�i skoro deset posto od ukupnog broja u svetu. Postoje podaci da je u prvoj polovini devedesetih na ovaj na�in ostvarena zarada od gotovo 400 miliona dolara, �to su "uknji�ili" narko karteli i brojne "revolucionarne" armije i gerile. (Rebalans "bud�eta" vr�i se prihodima od droge, naravno).

Tokom sedamdesetih i osamdesetih, odmah iza Kolumbije bila je Italija, koja je u poslednjoj deceniji ovog veka ispala sa ove neslavne liste, prepu�taju�i mesto Filipinima, Brazilu, Meksiku, Pakistanu, Venecueli, dok su SAD po prirodi stvari uvek "tu negde".

Iako otmice i iznu�ivanje nisu izum modernog doba, neke od najzna�ajnijih desile su se ba� u ovom veku. Na primer, otmica Lindbergovog sina, odnosno dvadesetomese�nog �arlsa Lindberga juniora, potomka slavnog ameri�kog pilota koji je prvi 1927. godine preleteo Atlantik. Ovaj podvig doneo mu je slavu, novac i nesre�u na privatnom planu. Marta 1932. godine sin je otet iz ku�e Lindbergovih roditelja kod kojih je porodica bila u poseti, a u kolevci je ostavljeno pismo sa zahtevom za otkup u visini od 50.000 dolara. Upravo za toliko je Lindberg nekoliko godina ranije kupio ku�u od dvadeset soba, tek da imate neku predstavu o kakvoj se sumi radilo. Iako je otkup pla�en, beba nije vra�ena roditeljima. Dva meseca kasnije, le� de�aka otkriven je nekoliko kilometara od mesta otmice. Prate�i trag obele�enog novca, agenti FBI uhapsili su dve godine kasnije Bernarda Hauptmana, imigranta iz Nema�ke, i kod njega prona�li deo para iz otkupa. Hauptman je osu�en na smrt, mada i danas ima onih koji tvrde da mu je krivica podmetnuta i da je pravi zlo�inac ostao na slobodi.

Godine 1972. u San Francisku je oteta devetneaestogodi�nja Patri�a Herst, �erka �uvenog izdava�a Vilijama Randolfa Hersta. Oteli su je pripadnici Maoisti�ke revolucionarne grupe "Simbioneska revolucionarna armija". I pored nekoliko poku�aja, njen otac nije uspeo da je otkupi verovatno zbog toga �to se mlada Patri�a zagrejala za ideje svojih kidnapera i odlu�ila da im se pridru�i! Uhap�ena je dve godine kasnije tokom jedne plja�ke i osu�ena je na sedam godina zatvora, ali je pu�tena posle ne�to manje od dve godine ukazom predsednika Kartera.

Najve�i otkupi za koje se zna, po �ezdeset miliona dolara, pla�eni su 1990. godine u Hong Kongu za milijardera Tedija Vanga i 1975. godine u Argentini za bra�u Huana i Horhea Borna. Tedi Vang, koji je otiman i 1983. godine pa pu�ten nakon pla�enog otkupa u visini od jedanaest miliona dolara, vi�e nikada nije prona�en. Smatra se da je jedan veliki nema�ki koncern 1977. godine u veoma diskretnoj operaciji platio 65 miliona dolara kao otkup za svog visokog rukovodioca.

En Ojerbah, autorka knjige "Otmice � neispri�ane pri�e" smatra da je najve�i problem u slu�ajevima otmice to �to ucenjena strana obi�no nema iskustva sa ovom vrstom kriminala te postupa impulsivno. Ona smatra da je neophodno ostati smiren, da nikako ne treba upotrebljavati re�i "otmica", "talac", "otkup". Gde je "talac" tu su i "zahtevi", koji iniciraju "rokove", koji se mo�da ne�e posti�i, �to ugro�ava otetu osobu. Nikako ne treba "baciti sve karte na sto i razgovarati otvoreno", pi�e Ojerbahova. Ne sme biti nikakvih obe�anja, naro�ito ne treba lagati, daleko bilo, pretiti. Nikada ne treba re�i ni da ni ne. Iskusni inspektor Skotland jarda rekao joj je da nikada ne treba otmi�are pitati �ta tra�e, ve� treba njima prepustiti inicijativu i pustiti ih da pri�aju. Otmica je neka vrsta trgovine, prodavac mora da hvali robu, a kupac ne bi smeo da poka�e da je preterano zainteresovan.

Z. Stanojevi�

prethodni sadr�aj naredni