Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

"�ok terapije su potpuno pogre�ne i neprimerene u ve�ini slu�ajeva u postkomunisti�kim dru�tvima. Ovde je posebno ta terapija neprimerena, ako se po�e od toga da je jugoslovensko dru�tvo imalo ogromnu prednost u odnosu na druga socijalisti�ka dru�tva. U poslednjih deset godina mi smo opet pro�li i isku�enja sa kojima se druge postkomunisti�ke zemlje nisu suo�avale � deset godina sankcija i bombardovanje. Sve se to mora uva�avati i svako ko misli druga�ije jednostavno je slep i gluv za stvarnost i muke obi�nog sveta"

Istra�iva�i javnog mnjenja koji su ovih dana uo�i predstoje�ih izbora u Srbiji u�estali sa propitivanjem gra�ana �ta misle o politi�arima i strankama sla�u se, svi do jednog, da popularnost novog predsednika SR Jugoslavije dr Vojislava Ko�tunice prema�uje �ak i onu koju je svojevremeno u�ivao Slobodan Milo�evi� dok je bio na vrhuncu svoje mo�i. Neki od analiti�ara �ak tvrde da Ko�tunica po stepenu podr�ke (podr�ava ga vi�e od 70 odsto gra�ana) danas bolje stoji nego bilo koji politi�ar u isto�noevropskim dr�avama posle promena koje su se tamo dogodile. Bolje, na primer, i od jednog Leha Valense kada je ovaj preuzeo vlast u Poljskoj.

Obja�njenja ovog fenomena su ina�e prili�no razli�ita. Ima onih koji pri�u o Ko�tuni�inoj popularnosti svode isklju�ivo na njegove li�ne kvalitete. Drugi opet smatraju da je sve to posledica novonastale situacije u kojoj je ve�ina ljudi sve svoje �elje, nade i ambicije investirala u jednog �oveka i jednu politi�ku grupaciju �iji je on simbol. Tre�i, me�utim, upozoravaju kako Srbi ni�ta nisu nau�ili kroz istoriju ve� jednostavno vole one koji su na vlasti i skloni su da ih nekriti�ki obo�avaju sve dok jednog dana pozlata sa lidera ne po�ne da bledi. Zagovornici ove teze ka�u da je dovoljno pogledati samo neke novinske izve�taje u kojima se opisuje nedavna poseta novog predsednika SRJ Hilandaru, pa da se vidi kako su isti mediji koji su do ju�e obo�avali Milo�evi�a odmah prona�li novi predmet obo�avanja. Neki od �elnika Socijaldemokratske unije upozoravali su na pro�lonedeljnom skupu ove stranke (ina�e �lanice DOS-a) kako bi jedan od politi�kih prioriteta u Srbiji morao da bude i spu�tanje Ko�tuni�ine popularnosti "na prihvatljivu meru".

Na po�etku razgovora za "Vreme" predsednika SRJ pitamo kako on gleda na fenomen sopstvene popularnosti, obja�njenja koja se o tome �uju, i insistiranje da se sve to "svede na prihvatljivu meru".

"Nijedno od tih obja�njenja samo za sebe nije dovoljno", ka�e predsednik Ko�tunica. "Svakako da je dobar deo te pri�e povezan sa velikim i��ekivanjima javnosti od promena. Promena ovde veoma dugo nije bilo i, kada su se najzad dogodile, ljudi su po�eli da ih povezuju sa li�no��u. Ta i��ekivanja se personalizuju i li�nost postaje sredstvo da se do promena do�e. Deo obja�njenja dolazi i sa druge strane. Godinama pre ovih izbora, ali i od trenutka preuzimanja ove funkcije, ja sam u sve to unosio i ne�to �to je li�ni odnos. I pre izbora, u na�oj i stranoj javnosti, onoj koja mi je bila sklona, ili onoj koja nije, bio sam percipiran i opisivan kao umereni nacionalista, legalista, neko ko se suprotstavlja korupciji, i to tako�e spada u deo istog obja�njenja. Uvek tu ima i jednog i drugog, ne�to su generalna o�ekivanja, ne�to proizilazi iz same li�nosti. Stav da se tu radi isklju�ivo o podani�kom mentalitetu i sklonosti ljudi da se uvek opredeljuju i podr�avaju one koji su na vlasti smatram logi�ki neodr�ivim i te�ko odbranjivim. Isti ljudi koji to govore pominju ujedno i nastale demokratske promene. Ako bi podani�tvo bilo odlu�uju�e i jedino obja�njavaju�e za fenomen podr�ke koju trenutno imam u javnosti, onda bi to zna�ilo da je mogu�nost da se na ovom prostoru uspostave demokratske institucije bespovratno izgubljena. Ta ista nedoumica se javlja i u tuma�enje na�e pro�losti. Ima i ljudi, rekao bih polukompetentnih, koji tvrde da u Srbiji i u Srba nikada nije bilo demokratije. Istorijske �injenice, naravno, to opovrgavaju. Mi smo imali, uz sve svoje ograni�enosti, kolebanja i posrtanja, jedan izuzetno jak demokratski naboj i demokratski politi�ki �ivot i institucije jo� u pro�lom veku. A tvrdi se da svega toga nije bilo. Tvrdi se da je cela istorija ovog prostora pre svega istorija podani�tva i podani�kog mentaliteta. Deo ljudi koji ovako krivo tuma�e na�u pro�lost isto tako krivo tuma�e na�u sada�njost i budu�nost. Sigurno je da postoji i taj momenat podani�kog mentaliteta, ali ja mislim da on nije presudan. Postoji kod malog broja ljudi, i pre bih ga nazvao oportunizmom koji nema �ire razmere".

"VREME": Deo podr�ke dolazi sigurno i zbog toga �to je nova vlast za veoma kratko vreme efektno otvorila vrata SRJ prema svetu. Ali ubrzo �e na red do�i silni doma�i problemi i ta izuzetno visoka popularnost �e neminovno po�eti da pada...

KO�TUNICA: Svakako, potpuno je prirodno da ljudi u ovom trenutku veoma mnogo o�ekuju. Kasnije �e se javiti problemi oko pukog pre�ivljavanja, bi�e te�ko�a i nezadovoljstava, i to �emo svi deliti. Na isti na�in �u deliti tu odgovornost sa drugima kao �to sada na neki na�in delimo uspehe novih demokratskih vlasti. Ali kada se govori o svemu tome, tu vi�e nije re� o Slobodanu Milo�evi�u i poslednjih deset godina na�eg �ivota. Ovde je re� o vi�e od pola veka, ljudi su po prvi put osetili miris i ukus slobode. Sva nezadovoljstva koja �e do�i trenutno se zato potiskuju u drugi plan.

Nedavni doga�aji na jugu Srbije i upad terorista u oblast oko Bujanovca bili su dosad najozbiljniji izazov za novu vlast. U delu strane �tampe pominjala se �ak i "teorija zavere", tvrdilo se da je to mo�da i neka vrsta testa za novu vlast i vas li�no. Bilo je �ak onih koji su pisali da, eto, nije slu�ajno �to se sve to doga�a ba� sada, ba� na tom mestu i ba� blizu ameri�kog sektora na Kosovu. Ujedno su i mnogi lobisti u SAD tvrdili da se po�urilo sa povratkom SRJ u me�unarodnu zajednicu i da bi nezavisnost Kosova trebalo priznati �to pre. Da li ste imali utisak da se ovde zaista radilo o nekom testu?

Vlast u Beogradu se promenila, a jedna politika koja je vo�ena ne samo prema Milo�evi�evom re�imu ve� prema Beogradu uop�te nije se do kraja promenila. Neki ostaci te politike Zapada, pogotovo Va�ingtona, makar to bili i njeni poslednji trzaji, jo� se ose�aju. Ta politika nije tako jedinstvena, i ima tu razlika. Postoji ne�to �to je transparentno i �to se govori, ali se i mnogo toga ispod toga odvija i me�avina je raznih uticaja. Ali, na kraju krajeva, politika se ipak vodi u jednoj javnoj areni i, politi�are, manje ili vi�e, moraju da obavezuju re�i. Oni su sada prvi put na jugu Srbije i na Kosovu suo�eni sa veoma jasnom situacijom: vi�e od godinu i po dana od dolaska KFOR-a na Kosovo nema ni traga od ne�ega �to bi se moglo nazvati srpskim napadima i zlo�inima nad Albancima. Naprotiv, ima mnogo zlo�ina Albanaca nad Srbima, nealbanskim stanovni�tvom, ali i nad samim Albancima. To je situacija koja se uo�ava na terenu i zbog koje oni koji su pre dve-tri godine tvrdili da na Kosovu postoji drasti�an problem ljudskih prava, humanitarna katastrofa i da su uvek i nepogre�ivo �rtve samo na jednoj, a zlo�inci obavezno na drugoj strani moraju sada tu optiku da menjaju. Istovremeno, imamo novu vlast u Beogradu koja je odlu�na da za�titi dr�avne i nacionalne interese, ali da to ne �ini kr�e�i obaveze koje je i prethodni re�im preuzeo � Rezoluciju 1244 i Vojno-tehni�ki sporazum iz Kumanova. Ta nova demokratska vlast ne dopu�ta da bude navu�ena na provokacije kakvih je ranije bilo mnogo. Pomenu�u samo Ra�ak. Bez obzira na to �to je zvani�na politika Va�ingtona vi�eslojna, da ne govorim o nevladinim organizacijama i njihovim vezama preko raznih lobija sa albanskim pokretom na Kosovu, ono �to se spolja pokazuje ne mo�e a da ovoga puta ne da za pravo novoj vlasti u Beogradu. Naravno, odnosi su veoma slo�eni i to je politika za koju treba vreme da se isplati. Ona �e biti potvr�ena i verifikovana onog trenutka kada se i stanje u zoni kopnene bezbednosti promeni utoliko �to �e biti usagla�eno sa Vojno-tehni�kim sporazumom. A bi�e usagla�eno kada u toj oblasti bude bila prisutna srpska policija na odgovaraju�i na�in i u obliku predvi�enom sporazumom. Ne bih, naravno, kao ni do sada, robovao raznim teorijama zavere. Stvari su mnogo slo�enije, ali su i bitno izmenjene s novim okolnostima i vlastima u Beogradu. U reakciji NATO-a i UNMIK-a nazire se taj novi prilaz, granica se u toj oblasti ipak zatvara, izvestan broj terorista je uhap�en...

Ubrzo posle narednih izbora nova vlada �e, kako je najavljeno, po�eti sa sveobuhvatnim reformama. Postoji li u DOS-u puna saglasnost oko karaktera, brzine i dubine tih reformi. Ima li podele na zagovornike "�ok terapije" i one koji bi da se ide sporije i opreznije. �ini se da su ljudi iz G17 za radikalnije poteze?

DOS i stranke unutar njega, male ili velike, uz sve uzajamne programske razlike, suo�avaju se sa velikom odgovorno��u. Dobili smo glasove i za to se bira�ima moraju polagati ra�uni. I to je ne�to �to u ovoj vladi kakvu imamo �ini bitno razli�itim pozicije stranaka i eksperata. Eksperti mogu koliko sutra napustiti vladu i za veliki deo javnosti oni �e i dalje biti eksperti, mo�da jo� i ve�i nego pre �to su u�li u vladu. Oni zapravo tu vrstu odgovornosti nemaju. I naravno, zato se ispoljavaju te razlike u stavovima DOS-a i eksperata. One nisu toliko velike jer postoji ne�to �to je ipak ja�e i iznad nas, a to su prilike u kojima �ivimo i zahtevi i o�ekivanja javnosti. Tome �e morati svi da se prilagode. Ko to ne u�ini ne�e mo�i da igra nikakvu zna�ajniju politi�ku ulogu. A zahtevi javnosti su vrlo jednostavni i ja bih ih formulisao ovako: promene, ali da bi se pre�ivelo, a ne da bi se propalo; promene, ali ne na na�in neizvodljiv sa stanovi�ta obi�nog sveta, problema sa kojima se najve�i deo gra�ana suo�ava. Te �ok terapije su potpuno pogre�ne i neprimerene u ve�ini slu�ajeva u postkomunisti�kim dru�tvima. Ovde je posebno ta terapija neprimerena, ako se po�e od toga da je jugoslovensko dru�tvo imalo ogromnu prednost u odnosu na druga socijalisti�ka dru�tva utoliko �to nije imalo toliko centralizovanu privredu i etatizovanu poljoprivredu kao druge zemlje. U poslednjih deset godina mi smo opet pro�li i isku�enja sa kojima se druge postkomunisti�ke zemlje nisu suo�avale � deset godina sankcija i bombardovanje. Sve se to mora uva�avati i svako ko misli druga�ije jednostavno je slep i gluv za stvarnost i muke obi�nog sveta.

Kad smo ve� kod razlika, dobar deo javnosti pokazuje veliki interes za razlike koje postoje izme�u vas i gospodina �in�i�a, budu�i da od va�ih poteza u dobroj meri zavisi i smer politi�kih doga�aja u budu�nosti. Te razlike su bitne i za �ivot DOS-a. Kako biste vi definisali te razlike?

DOS je dobio manadat da sprovede demokratske promene u dr�avi u kojoj �ivimo, SR Jugoslaviji, ali su te promene neostvarive sve dotle dok se ne dogode u Srbiji. Ako uzmemeo u obzir red veli�ina, na�in na koji je dr�ava ure�ena, �injenicu da se druga federalna jedinica najve�im delom izvukla ispod suvereniteta savezne dr�ave, onda bi se moglo re�i da DOS sada igra utakmicu u kojoj moramo da dobro odigramo i to drugo poluvreme. Ali u ne�emu je ovo drugo poluvreme va�nije. U sportu obi�no nema te asimetrije, ali u ovoj na�oj utakmici to drugo poluvreme �e du�e da traje. To je mandat koji smo dobili i, uz sve razlike koje se me�u nama ispoljavaju, mi smo du�ni da na te izbore iza�emo kao jedinstvena koalicija. To je ono �to je za mene najva�nije. Ja se prema drugim �lanicama DOS-a, pa i prema Demokratskoj stranci Zorana �in�i�a, nikada ne bih odre�ivao negativno. Pre bih govorio o tome koje su to stvari na kojima s�m insistiram. A to je pomenuto u onim uslovima koje sam istakao i postavio prihvataju�i da se i za ove republi�ke izbore moje ime na�e na listi DOS-a. To je prvo, insistiranje na ne�emu �to je pravna dr�ava. Da budem jo� precizniji, prvo dr�ava, pa pravna dr�ava. To je moja opsesija. U jednom trenutku mi se krajnje onespokojavaju�e �inilo da ulazimo u novi milenijum bez dr�ave. To je nesre�a naroda koji ima iskustva sa dr�avom, koji je isto tako dr�avotvoran kao �to je slu�aj i sa Crnogorcima. I onda do�ivljava da mo�e u novi vek da u�e bez dr�ave, sa nere�enim unutra�njim pitanjem, nere�enim odnosom prema svetu, i ose�anjem da je skoro lak�e onim narodima, ako se nesre�e mogu porediti, koji dr�avu nisu imali. Koji su propatili za dr�avom, kao Kurdi, ali je barem nisu ni imali. Srbi su u pro�lom veku imali dobru, demokratski ure�enu dr�avu. U tom pogledu za mene je dr�avno pitanje jako va�no, ali ne bilo kakva dr�ava, ve� samo demokratska i pravna. Ponekad se u ovim promenama pomi�ljalo samo na demokratske promene, demokratske institucije, i dr�ava je u toj celoj pri�i bila zaboravljena i zaobi�ena, iako demokratije nema bez dr�ave. Ona je ambijent u kome se demokratske institucije ostvaruju. U poslednjih pola veka imali smo iskustva samo sa partijskom dr�avom koja je vlasni�tvo jednog �oveka i partije, nikada naroda. A imali smo iskustva i sa jednim fenomenom koji privla�i sve ve�u pa�nju na ovim prostorima � a to je mafija�ka dr�ava. Imali smo, dakle, partijsku dr�avu, zatim kombinaciju partijske i mafija�ke dr�ave, i sada smo na putu da stvorimo normalnu demokratski ure�enu pravnu dr�avu bez svih ovih prethodnih karakteristika. Mo�da ja na taj problem gledam vi�e nego drugi jer sam njime opsednut. Ponekad mislim da neki koji na tu stvar gledaju druga�ije od drve�a ne vide �umu.

Jedna od najkrupnijih zamerki novim vlastima, koja naj�e��e ide na va�u adresu, jeste da od 5.oktobra nije napravljen jasan rez sa starim re�imom. Predsednik SDU-a �arko Kora� sasvim konkretno vam zamera da smo jedina dr�ava koja ulazi u promene sa nepromenjenim aparatom represije. Isti ljudi na �elu vojske i policije...

S jedne strane, za mene je i to problem dr�ave. Tu dolazimo u situaciju u kojoj se ponekad sa prljavom vodom iz kolevke mo�e izbaciti i dete. Neke od kadrovskih promena u vrhu dr�ave, pre svega vojske i policije, mogle bi dovesti do toga. U dr�avi morate imati nekoga ko bi, po onoj staroj latinskoj, "�uvao �uvare". Ako je policija ta koja je �uvar, onda mora postojati i neko ko �e te �uvare �uvati, neko telo kome �e oni polagati ra�une � parlament, vlada, odre�ene komisije u parlamentu... Mi svega toga nemamo jer smo jo� u nekoj vrsti institucionalnog vakuuma u Srbiji. Upustiti se u to pitanje a nemati nekoga kome bi nove strukture u policiji polagale ra�une jeste vrlo, vrlo opasno. Moglo bi nas odvesti u jedan krajnje opasan avanturisti�ki voluntarizam. Zbog toga sam smatrao da je va�no sa�ekati s tim. Zagovornici tog radikalnog na�ina razmi�ljanja mogli bi se podsetiti da ima stvari koje su u me�uvremenu mogle biti ura�ene. Imamo sudove, tu�ila�tva, jako mnogo korupcije i kriminala, a u ra��i��avanju tih stvari nije se daleko odmaklo. Pitanje je, naravno, za�to je to tako. Kada je re� o korupciji i kriminalu, postoje u ovom trenutku u javnosti imena koja prosto bodu o�i. Da ih sada ne pominjem, ta imena, deset, dvadeset njih, dobro su poznata.

Neki se �ak i sami kandiduju za tako ne�to u novinskim intervjuima u kojima pri�aju �ta su i kako radili...

Da, ta�no tako. Ali ni�ta se u me�uvremenu nije desilo. Kao da se sve fiksiralo za nekoliko li�nosti u vrhu vojske i policije i kao da izvan toga vi�e ni�ega nema. O�igledno je potrebno izvesno vreme da bi se te promene ubrzale, to je povezano s izborima i te �e se promene tada i dogoditi. Posle izbora �emo imati institucije kojima �e mo�i da pola�u ra�una svi oni, pogotovo u policiji i sudstvu, koji su do sada bili na odgovornim polo�ajima. Ako bi se uradilo bilo �ta drugo, onda bi se neko ko se nalazi u mojoj ko�i, na mestu predsednika SRJ, pona�ao kao �to se pona�ao i Slobodan Milo�evi� ranije.

Kora�eva kritika sugeri�e da se bez promena u vrhu vojske i policije stvara utisak kako su instrumenti vlasti dobri kada slu�e "nama", a lo�i kada slu�e drugima, odnosno Milo�evi�u. I kako ispada da jedino Milo�evi� nije valjao...

Znam da postoji sudstvo i tu�ila�tvo, da ima lopovluka i korupcije i kriminala na sve strane. Postavljam pitanje � za�to se to ne pokre�e. Pogazio bih, jednostavno, ne ne�to �to je moja ustavna obaveza, ve� i najdublja sopstvena uverenja kada bih sa mesta na kome se nalazim po�eo da nala�em tu�iocima i sudijama da rade ono �to mislim da bi trebalo da rade. Sigurno je da �e posle izbora biti zna�ajnih promena. Sigurno je da �e neki ljudi koji su posmatrali sve ono �to se de�avalo, posmatrali sve te o�igledne primere kra�a i korupcija i oglu�ili se o sve to morati da odu.

Ako sam dobro razumeo i neka va�a ranija obja�njenja o tome za�to nije napravljen radikalniji kadrovski rez u vojsci i policiji, namera je bila da se posle 5. oktobra izbegne nova partizan�tina, vo�enje javnih poslova pod euforijom, otimanje o "crvene" i ostale beretke...

�injenica je da ja i neki drugi ljudi iz DOS-a pripadamo prosto razli�itim svetovima. Neki mo�da pripadaju onome �to bi se moglo nazvati "partizan�tinom", ostalo im je ne�to u genima, ostalo im je to iskustvo. Moja porodica je li�no bila �rtva toga, ali �rtva koja za to ne�e da se sveti i jednu partizan�tinu zameni drugom. Tu dolazimo do ne�ega �to je vezano i za nacionalno pomirenje i za stvaranje nekih ulju�enih odnosa u dr�avi u kojoj ho�emo da �ivimo, a �to je veliki deo dobronamernog spoljnog sveta uvideo i prihvatio, ocenjuju�i ovu revoluciju ne samo kao demokratsku ve� i kao mirnu. Mo�da bi neki kojima je provrela krv predaka �eleli da ovu revoluciju u�ine krvavom. Ona ne sme da bude krvava, ve� upravo onakva kakva je bila � mirna. Pitanje odgovornosti mnogih do�i �e na dnevni red za kratko vreme, ali na civilizovan na�in, po zakonitoj proceduri. Pitanje za mnoge rodona�elnike revolucioranih ideja i radikalnih poteza je �ta su oni konkretno u me�uvremnu uradili. Ova kancelarija u kojoj se nalazim poku�ala je, otkako smo ovde u�li, da ima mnogo sluha za nevolje i patnje obi�nih ljudi. I da na njih odgovori. Sve to obi�no nije za javnost i ne ulazi u saop�tenja. Od Bijarica, Strazbura i onoga �to se vidi bilo je u me�uvremenu mnogo takvih slu�ajeva, konkretnih patnji i problema ljudi. Jer ovde su ljudi ginuli, nestajali u vrtlogu rata, porodice su ostajale neobezbe�ene. I pone�to od toga smo sredili. A to je bilo mogu�e samo u smirenoj atmosferi. Bojim se da mnogi od na�ih novih partizana i revolucionara nisu u tom pogledu ni�ta uradili, ve� su samo vodili ra�una o svojoj ko�i i svojoj karijeri.

Tu i tamo �uju se povremeno pani�na upozorenja da nam uskoro predstoji otvaranje vrata prema stranom kapitalu, ali da kao dr�ava nemamo jasnu strategiju kako otvoriti vrata i koga pustiti unutra?

Najbolji odgovor na to pitanje mogli bi da daju novi zakonski propisi koji �e to regulisati. Onda �e bilo kakav oblik korupcije, ili odluke koje bi bile na �tetu dr�ave, a u korist pojedinaca, mogle da budu otklonjene. Te zakonske propise koji bi omogu�ili otvaranje zemlje po svetskim standardima trenutno nemamo.

A �ta �emo sa onima koji su ta vrata ve� sami sebi otvorili iznutra? �ta �emo sa novom bogata�kom nomenklaturom, uglavnom ratnih profitera, koja bi lako mogla da do�e u priliku da se preko svog novca ugradi i u novi sistem i direktno ili indirektno vlada dr�avom. I sami ste svojevremeno pisali da je bolje da politika kontroli�e novac, nego obrnuto?

Oni su otvorili sebi vrata prema nekim standardima koji su sasvim neprimereni pravnoj dr�avi. Takvo otvaranje vrata i ta enormna bogatstva moraju do�i pod znak pitanja, ali ne arbitrarno, voluntaristi�ki, ve� pod lupu novih zakona.

Neposredno posle izbora trebalo bi da po�nu razgovori o budu�nosti savezne dr�ave. Zvani�na Podgorica sve �e��e podvla�i kako SRJ vi�e i ne postoji i kako bi pre po�etka bilo kakvih razgovora prvo trebalo verifikovati tu �injenicu, a onda pakovati novu dr�avu, ako bude bilo �ega za pakovanje. Ima li DOS jedinstven odgovor na pitanje � vredi li rekonstruisati saveznu dr�avu?

Mislim da o budu�nosti savezne dr�ave mora da se pita narod, po jednoj uobi�ajenoj ustavnoj proceduri kao kada se menja ustav ili donosi novi u federalno ure�enoj dr�avi. To je stav koji, uz neke razlike, preovla�uje i od kojeg DOS ne mo�e da odstupi. Nije, naravno, slu�ajno da je to onaj drugi uslov, uz po�tovanje pravne dr�ave, koji sam uputio DOS-u kada je re� o na�em izlasku na republi�ke izbore. Za mene je va�no da tvrdnja koja dolazi iz Podgorice kako savezna dr�ava ne postoji ne odgovara realnosti. O budu�nosti te dr�ave mo�e se pitati, ali o tome da li ona postoji � ne mo�e se pitati. Savezna dr�ava je za sada�nju vlast u Crnoj Gori i Mila �ukanovi�a 1992. godine nesumnjivo postojala. Ona je postojala i godinama iza toga, sve do 1998. Prestaje izgleda da postoji sa tom krizom izme�u Srbije i Crne Gore, izme�u Milo�evi�a i �ukanovi�a, pogotovo posle crnogorskih parlamentarnih izbora 31. maja 1998. Ali i tada, �to je najva�nije, �ukanovi� na izbore izlazi tvrde�i da Jugoslavija postoji. Njegov izborni slogan je "za Jugoslaviju". Postavlja se pitanje � �ta se dogodilo izme�u 1998. i 2000. Izvesno vreme posle izbora govori se o krizi odnosa izme�u Srbije i Crne Gore, ali se jedino obja�njenje za tu krizu pronalazi u Slobodanu Milo�evi�u. U Podgorici se tada tvrdilo da kada ta smetnja bude otklonjena, dr�ava �e mo�i normalno da funkcioni�e i da se preuredi. Ta smetnja je otklonjena voljom i snagom naroda u Srbiji koji je na izborima glasao protiv Slobodana Milo�evi�a. Ona je otklonjena tako da nam pomo� nije do�la iz Podgorice jer DPS i koalicija "Da �ivimo bolje" nisu iza�li na izbore. E sad, po�to je na�im vlastitim trudom i energijom naroda u Srbiji Milo�evi� smenjen, postavlja se pitanje � u �emu je onda problem? Kako sada dokazati da dr�ava ne postoji?

U me�uvremenu, �ini se da je zvani�na crnogorska pozicija oko savezne dr�ave prili�no radikalizovana...

Ali za�to ba� sada. Ako se iz Podgorice poru�uje da je problem Srbije i Crne Gore mnogo dublji od problema Slobodana Milo�evi�a, onda zna�i da je �ukanovi� jednostavno obmanjivao narod sve ovo vreme. Onda je to trebalo re�i jo� 1992. ili 1998. A to nije re�eno. Problem je o�igledno u ne�em drugom. Dru�tvena realnost je da dr�ava SRJ postoji i mi se ne mo�emo dogovarati kako da tu dr�avu stvorimo ako je ona ve� stvorena. Ona mo�e nestati, ali ne mo�emo pore�i da ona postoji.

�ta po vama �ini minimum savezne dr�ave?

To je jedna dr�ava koja je, naravno, prema spoljnom svetu jedinstvena, da se poslu�im tom metaforom koja nam u poslednje vreme dolazi iz Podgorice � ima jednu stolicu u UN-u. I iznutra ima dovoljan stepen jedinstva. Sve se to mo�e na razli�ite na�ine definisati, a stvar je naroda i stru�njaka da prona�u pravu meru za takvu dr�avu u kojoj �e biti puno sluha za po�tovanje ne�ega �to je nesumnjivo jaka dr�avotvorna tradicija Crne Gore i Crnogoraca. Dakle, ta dr�ava mora imati i prema spolja i unutra jedan stepen jedinstva. Ukoliko ta dr�ava, bilo prema spolja, ili �ak samo prema unutra, vi�e nalikuje na dve dr�ave, onda je bolje da je nema.

U dobrom delu svetske �tampe kada govore o vama pominju i "sindrom Gorba�ov". Mnogi mediji podvla�e da velika podr�ka i zna�ajan presti� koji imate ne zna�e sasvim izvesnu budu�nost za dr�avu na �ijem ste �elu?

Borim se za to, i verujem da ne�u biti ni Gorba�ov ni Havel. To zna�i da �u biti ono �to jesam � Ko�tunica.

Nenad Lj. Stefanovi�

Ima nagove�taja da bi s prole�a spolja moglo do�i do ozbiljnih pritisaka na novu vlast oko saradnje sa Ha�kim tribunalom. Vesna Pe�i� je pre nekoliko dana upozorila da bi takav pritisak na vas morao da usledi i iznutra?

Prvo, kre�emo se na terenu ne�ega �to je politi�ka procena. Hag je jednostavno nedovoljan da razotkrije svu slo�enost odnosa, rata, �rtava, svega onoga �to je bilo na ovom prostoru. Potrebne su i neke druge institucije. Ne mogu da razumem da neko misli da su se jedini zlo�ini koji su se desili posle Drugog svetskog rata desili samo u biv�oj Jugoslaviji i da je prava mera utvr�ivanja odgovornosti i uterivanja pravde samo u Hagu. Zlo�ina je bilo na sve strane. Ima i nekih drugih ideja o nekom drugom sudu, jedan je �ak i osnovan, ali naravno bez blagoslova najmo�nije zemlje na svetu, koja snosi odgovornost za patnje i �rtve mnogih ljudi u svetu, posebno u Vijetnamu. S druge strane, na�a realnost i polo�aj u kome se nalazimo jeste da se obaveze koje je i prethodna vlast preuzela u Dejtonu moraju po�tovati. Moraju kada je re� o saradnji, ali je tu ne bih video dalje od reaktiviranja onoga �to je ve� postojalo ovde u Beogradu, a to je kancelarija Ha�kog suda. Sve ostalo dolazi pod lupu onoga �to su na�i propisi i Ustav, koji ima problem sa ekstradicijom. Bilo kako bilo, sve one koji misle da pi�u na moju adresu kada je re� o ekstradiciji podsetio bih da postoji ta ustavna prepreka, odnosno da to nije ne�to �to spada u delokrug poslova predsednika SRJ.

U javnosti su se mogli �uti razli�iti komentari na va� nedavni susret sa Medlin Olbrajt u Be�u, bolje re�eno izbegavanje tog susreta. Mnogi su vam zbog toga dali za pravo, ali bilo je i mi�ljenja da, bez obzira na sve lo�e poteze koji su sa te strane u pro�losti dolazili, izbegavanje takvih susreta podse�a pomalo na stil prethodnog re�ima.

Veoma je va�na �injenica da neki glavni akteri NATO vazdu�ne kampanje protiv Jugoslavije, kako se eufemisti�ki zove bombardovanje ove zemlje, poodavno na tu stvar ne gledaju onako kako su gledali ranije. Ve� sam negde pomenuo da je predsednik Klinton imao jedan ili dva autorska teksta objavljena u ameri�koj �tampi u kojima je zdu�no branio tu akciju. Siguran sam da ve� nekoliko meseci posle dolaska KFOR-a na Kosovo on takve tekstove nikada ne bi napisao pod svojim imenom. U svetlu tih promena treba gledati i na na�e budu�e odnose. Oni bi trebalo da se postave na sasvim druge osnove. Ono �to je zadesilo na�u zemlju pro�le godine ne�to je �to se ne�e vi�e ponoviti. Nestalo je entuzijazma ne samo u Va�ingtonu ve� i u jednom krugu evropskih intelektualaca, da je humanitarna intervencija "prava stvar" i naj�istiji moralni gest jer se u njemu, navodno, spojio maksimum sile i maksimum morala. To gledanje je u me�uvremenu ozbiljno dovedeno u pitanje. Zbog toga bi neki od tih susreta i razgovora samo zna�ili otvaranje tog pitanja za koje je bolje da pripada pro�losti i koje ne mo�e biti zaboravljeno. Zato je sve �to se de�avalo u vezi sa konferencijom OEBS-a u Be�u zapravo ura�eno na najbolji mogu�i na�in. �ini mi se da to svi shvataju. �ini mi se da to shvata i gospo�a Olbrajt. U tom kratkom susretu bez razgovora, samo u pozdravu i u stisku ruke, to je obostrano shva�eno.

Po prvi put uo�i nekih izbora znamo imena gotovo svih ministara u budu�oj republi�koj vladi. U samom DOS-u �uju se i prve kritike na ra�un pojedina�nih gramzivosti i otimanja o funkcije. Velja Ili� ka�e kako se svi tuku za carinu, niko za biblioteku, jer tamo nema para. Vi li�no potpisujete ukaze novim ambasadorima. Je li tu bilo samokandidovanja, samopreporu�ivanja, pritisaka?

Toga sa ambasadorima nije bilo. Bilo je vi�e onih koji su u�estvovali u tim dogovorima � DOS u celini, koalicioni partner SNP i naravno Goran Svilanovi� kao ministar inostranih poslova. I sve to se odvijalo sasvim korektno. Neuuporedivo vi�e pa�nje su privla�ila neka vrlo transparentna mesta. Na primer privla�na ministarska i potpredsedni�ka mesta. I ne�to �to do javnosti nije do�lo, a ti�e se postavljenja u pojedinim velikim preduze�ima u Srbiji. Moram da priznam da je i do mene to dolazilo sa zaka�njenjem i da sam ponekad, bez mnogo opravdanja, pre bio sklon da zatvorim o�i pred onim �to se tu de�avalo nego da naknadno sve to proveravam.