Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

Glavni utisak je da je na Kosovo u�la velika koli�ina novca, �to dolaskom stranaca, �to od Albanaca iz dijaspore. Ostalo je po starom

Na kontrolnom punktu u Rudnici, nedaleko od Ra�ke, pripadnik MUP-a Srbije stoji ispred kamene ku�e u kojoj je sme�tena stanica. Nema rampe, niti bilo kakvog utvr�enja. Opu�tenije nego kod, na primer, policijske rampe na prelazu ka Crnoj Gori, kod Prijepolja. Propu�taju vas bez neke velike kontrole.

Potom kilometar-dva "ni�ije zemlje" do kontrolnog punkta KFOR-a.

Prilazimo pravom malom utvr�enju. "Le�e�i policajac" na kolovozu, okolo bodljikava �ica, na uzvisini iznad puta mali bunker napravljen od vre�a sa peskom, sli�an i sa druge strane druma, neizbe�ni tenk sa oznakom KFOR-a i belgijskom zastavom, ku�ica u kojoj su oficiri i pet vojnika napolju, raspore�enih tako da sa svake strane mogu da vide prido�licu. Vojnici su ljubazni, a za identifikaciju dovoljna im je i na�a novinarska legitimacija. Tra�imo dozvolu za fotografisanje, jedan od vojnika odlazi u ku�icu da se konsultuje sa de�urnim oficirom i posle kratkog vremena vra�a se sa potvrdnim odgovorom.

"Jo� danas pa ku�i", ka�e mi vojnik sa kojim �askam dok fotorepoter radi svoj posao. Otkrivam tako razlog njihovog nagla�eno dobrog raspolo�enja. "Mi smo uhvatili letnje vreme, a kako �e biti na�ima koji dolaze da prezime na Kosovu", odmahne rukom pomalo �eretski. Druga dva vojnika stoje pored bureta u koji svako malo ubacuju cepanice i odr�avaju vatru nad kojom greju ruke.

S druge strane puta vozila kontroli�e visok mladi� u plavoj uniformi UNMIK-a. Odatle tog jutra nije bilo mnogo saobra�aja i policajac prilazi do nas. Na uniformi oznake �ina, nacionalna zastava, Slovena�ka, plo�ica sa identifikacijom na kojoj relativno krupnim slovima pi�e prezime sa zavr�etkom na "i�". Srpski govori sa jedva primetnim slovena�kim akcentom.

"Ve� sam dva meseca ovde", odgovara na moje pitanje. "Na Kosovu je nas petnaest iz Slovenije, i osta�emo godinu dana, �to da obu�avamo ovda�nje, �to da im poma�emo u poslu." Ka�e jo� da se na�e novine dosta �itaju u Sloveniji, pita kako je u Beogradu, da li se ve� ose�aju promene posle dolaska nove vlasti. Re�ju, dobro obave�ten i radoznao �ovek. "A i vreme je da se stavi ta�ka na sve �to se de�avalo", zaklju�uje.

Fotografisanje je zavr�eno i hitamo ka Kosovskoj Mitrovici.

RUTINERI: Pa�ljivo gledamo putokaze jer valja na vreme skrenuti s glavnog puta. U protivnom, ide se pravo u deo Mitrovice naseljen Albancima. Setio sam se jedne vesti o voza�u cisterne sa gorivom koji nije na vreme skrenuo. Dobio je te�ke batine, oduzeli su mu kamion i tovar, jedva je izvukao �ivu glavu. Usput, opet bez ve�ih problema, prolazimo jo� jedan kontrolni punkt KFOR-a. Most iza bunkera i tenka vojnici su ukrasili raznobojnim sijalicama. Predbo�i�no raspolo�enje, valjda.

U Mitrovici napeta atmosfera. Tog jutra policija UNMIK-a izvr�ila je premeta�inu u jednom stanu tra�e�i oru�je i privela oca i maloletnu �erku. Mala grupa Srba okupljenih pred mostom koji deli severni i ju�ni deo grada komentari�e doga�aj, vidi se da su �e��e ljuti. Francuski vojnici rutinski patroliraju tim delom grada, nemaju veze sa jutro�njim doga�ajem. "Francuzi su dobri", ka�e jedan iz grupe Srba. "Da nije njih, svi mi bismo ve� bili oterani do Kraljeva", zaklju�uje.

Stra�a na mostu ljubazno odgovara na na� zahtev da nas pove�e sa �ovekom iz UNMIK-a koji bi trebalo da nas odveze do Pri�tine. Kratka provera, opet je dovoljna samo novinarska kartica, i francuski oficir nas poziva da pe�ke pre�emo most. U njegovoj pratnji, razume se. Pride, vojnik pod punom ratnom spremom iza nas. Prolazimo uskim putem ogra�enim bodljikavom �icom. Tek sa druge strane vidimo �ta je razlog opreznosti francuskog oficira.

Na prostoru duga�kom nekih stotinak metara, od po�etka kontrolnog punkta do zgrade u kojoj je sme�ten �tab, sli�no kao i sa suprotne strane, stoji nekoliko naoko dokonih ljudi, Albanaca. Prolazimo bez problema, oficir salutira (!) i vra�a se, a mi posle nekog vremena sedamo u UNMIK-ov d�ip i kre�emo ka Pri�tini.

U ju�nom delu Kosovske Mitrovice pazarni je dan. Na trotoarima ulice kojom prolazimo doslovce ogromne koli�ine robe.

Piramide od boksova stranih cigareta visoke su i metar i po, na kamionima d�akovi s bra�nom, mini marketi ispred kojih stoji raznorazna roba, opet u ogromnim koli�inama. Gu�va � neopisiva. To �e, ina�e, biti me�u najsna�nijim utiscima s puta.

"Koliko dugo niste bili na Kosovu", pita nas vodi�, Belgijanac, mla�i �ovek, ina�e u pres slu�bi UNMIK-a.

"Oti�ao sam istim ovim putem drugog dana NATO bombardovanja", odgovaram mu.

"E, vide�ete mnoge promene", obe�ava.

I stvarno, konstatujem da je na putu ka Pri�tini, na kome ne pamtim da sam ikad video kolone automobila, saobra�aj �iv kao izme�u Petrovca i Budve u jeku turisti�ke sezone. Uz dodatak tenkova i drugih bornih i svakakvih vojnih vozila. Pored puta mno�tvo pe�aka, dece naro�ito i, po starom obi�aju, niko ne haje za automobile koji prolaze. Tu se ni�ta nije promenilo.

I sami smo tokom puta mogli da se uverimo u to kako se vozi. Na Kosovo je samo pro�le godine u�lo preko sto hiljada automobila, uglavnom �vercerskim kanalima iz Albanije i Crne Gore, polovnjaci ali sna�ni. To, �injenica da su mnogi seli za volan bez polo�enog voza�kog ispita i broj putnika u kolima uglavnom ve�i od dozvoljenog glavni su uzroci velikog broja povre�enih i poginulih u saobra�ajkama. Putevi su jo� lo�i iako se vidi da ih popravljaju, pro�iruju. Kosovo bele�i i pravi procvat trgovine gorivom.

RA�UNICA: Pumpe, nove, velike, na svakih �etiri, pet kilometara, ponegde jedna uz drugu.

Valja odgovoriti na zahteve novih voza�a, ali i "napojiti" ogroman broj raznih vozila koja koriste me�unarodne organizacije.

"Samo UNMIK administracija ima 2500 d�ipova", ka�e na� vodi�. Re� je o "tojota kruizer" d�ipovima motora zapremine tri litre. "Ovo tro�i ko �amac, na sat", �alim se sa doma�inom. On dodaje koliko jo� imaju kombija i ostalih vozila, pa policija UNMIK-a. Ne�emo zamarati brojevima, tek mnogo, mnogo! Uz put se uveravamo da je obnovljena ve�ina ku�a poru�enih u vreme sukoba i bombardovanja. Na ulasku u sela nema vi�e natpisa, ni na albanskom, a o srpskom i da ne govorimo.

Na ulasku u Pri�tinu prolazimo pored gomile iskrivljenog metala, posledice bombardovanja. Pitam za radijaciju, osiroma�eni uranijum, vodi� me uverava da su "tu stvar novinari dobrano naduvali", a na moju opasku da je ipak ba�eno mnogo "pametnih" bombi on odgovara da je mnogo bombi ba�eno "i zbog toga �to je NATO hteo da se ratosilja svake bombe za koju nije bio siguran da ne�e biti zara�ena �uvenom milenijumskom bubom, kompjuterskim virusom". Valjalo ih je izgleda negde potro�iti, a prilika im se ukazala, pa Vodi� to izgovara kao anegdotu, a mi �utimo razmi�ljaju�i kakve �e sve stvari iza�i na svetlost dana kako vreme bude prolazilo.

I u Pri�tini je obnovljeno dosta, uglavnom manjih ku�a. One velike, poput zgrade po�te pored koje smo pro�li, jo� su razvaljene.

Konstatujemo gu�vu na ulicama, ali se �udimo da nema parkiranih vozila na kolovozu, �to je nekad bilo normalna stvar.

"To je strogo zabranjeno, kazne su rigorozne, a i pauk radi", ka�e na� vodi�. Prime�ujemo dosta novih radnji, ure�enih izloga sa "novopazarskim", ali i svetski poznatim markicama firmi. Na na�e pitanje da li je to zbog mnogo stranaca, vodi� nam odgovara da to nije razlog.

"Na svakog stranca u administraciji dolaze u proseku dva zaposlena lokalca. Nas u UNMIK-u ima oko �etiri hiljade, a ima i trista nevladinih organizacija iz �itavog sveta u kojima radi po pet stranaca u proseku, pomno�ite i to sa dva pa izra�unajte. U KFOR-u je ne�to manje lokalaca, ali ni to nije zanemarljiv broj."

Pitamo za prose�nu platu, ali ne dobijamo odgovor. Kasnije iz drugog izvora saznajemo da se kre�e od 700 do 1200 nema�kih maraka.

Sklapaju�i potom sliku od svih utisaka koje smo poneli, zaklju�ujemo da je na Kosovo u�la ogromna koli�ina novca, �to dolaskom stranaca, �to od Albanaca iz dijaspore.

Iako nas je tokom vo�nje doma�in uveravao da su se "me�unacionalni odnosi, bar kad je re� o zaposlenima u UNMIK-u, znatno popravili" i da u zgradi administracije "slobodno mo�emo govoriti na srpskom", iako smo se i sami uverili da lokalni slu�benici ponegde to i �ine, ipak je na kraju boravka pri�a o pobolj�anju pala u vodu. Po�to je, naime, na� vodi� imao nekakav neodlo�an posao zamolio nas je da ga sa�ekamo � dva sata! Na na�u molbu da nam da drugog voza�a koji bi nas vratio do mosta u Mitrovici odgovorio je da je "rizi�no da nas pusti sa voza�em Albancem, a da Srbina ne mo�e da na�e". Toliko o poverenju stranaca u "lokalce".

No�u, po poznatoj kosovskoj magli gustoj kao testo, vra�amo se u Kosovsku Mitrovicu. Isti francuski oficir na mostu (smena patrole traje 12 sati), ka�e da mo�emo d�ipom UNMIK-a na severnu stranu. Tamo nas do�ekuju "�uvari mosta", Srbi. Nemaju ni�ta protiv na�eg doma�ina koga pozivamo na pi�e u �uveni kafi� "Dol�e vita", ali ne mogu da garantuju da neki "ljutiti prolaznik ne�e baciti ciglu u �ofer�ajbnu UN d�ipa". Ka�u da se atmosfera od jutros "jo� nije ohladila". Izvinjavamo se vodi�u, ka�e da razume, dodaje "drugi put".

Du�an Radulovi�

prethodni sadr�aj naredni