Vreme broj 519, 14. decembar 2000.

Za mirovni proces moraju da pro�u jedna ili dve generacije. I�i br�e bilo bi nenormalno! U redu, prihvatam da budem �rtveni jarac, ali ja ne �elim da budem gatara, da prori�em sudbinu

U zgradi u kojoj je nekad bila sme�tena pokrajinska administracija u Pri�tini ve� godinu i po dana sme�tena je misija Ujedinjenih nacija. Oko nje podignuta je ograda, u delu gde je parking kontrola je rigorozna, ba� kao i na glavnom ulazu. Imamo zakazan intervju sa civilnim administratorom Bernarom Ku�nerom, i taj podatak koji govori njegov predstavnik za �tampu ostavlja vidljiv utisak na svakoga na koga nai�emo, jer obezbe�enje �ine uglavnom ljudi sa Kosova. Nekada hladan i veliki hol u prizemlju sada je pregra�en i na jednoj strani nalazi se kafeterija. Kafa � marka. Pu�enje � zabranjeno u �itavoj zgradi. Svra�aju i civilni slu�benici, ali i ljudi u uniformama KFOR-a koji za pojasom imaju oru�je.

Ku�nera zati�emo u najve�oj kancelariji. Name�taj isti kao kad su tu bili onda�nji pokrajinski rukovodioci, stari i masivan, ali sve je "upeglano" i sa dodatkom najnovije tehnologije: kompjuteri, veze... Do�ekuje nas srda�no, nudi osve�enje, �ak dozvoljava i da se pu�i u njegovoj kancelariji. Tokom razgovora gestikulira, �irokim pokretima i upiranjem prstom u sagovornika. Za tih sat i po vremena uveri�emo se da vrlo brzo mo�e da promeni raspolo�enje, da odgovori sarkasti�no, pa i da plane, ali i da se vrlo brzo vra�a u srda�nost. Nema sumnje da se tokom decenija bavljenja politikom veoma izve�tio u komunikaciji sa novinarima.

�askamo dok pripremamo tehniku i �elimo najpre da razre�imo misteriju povodom vesti da je podneo ostavku na polo�aj civilnog administratora Kosova. Tog dana (�etvrtak, 7. decembar) danski dnevnik "Politiken" objavio je da �e za novog �efa civilne misije UN-a na Kosovu biti imenovan ministar odbrane te zemlje Hans Hekerup. Pitamo Bernara Ku�nera da li napu�ta Kosovo?

"Naravno", odgovara, ali dodaje da ne zna kada. Podse�a da ima mandat koji se automatski produ�ava, pa na to da je uvek govorio kako �e ostati do odr�avanja lokalnih izbora. "Li�no mi se ne �uri, ali ta�no je da sam prilikom poslednje posete Savetu bezbednosti UN-a rekao generalnom sekretaru da bih da se vratim svojima. Sada je na njemu najpre da prihvati tu moju �elju, potom da odredi novu li�nost, i na kraju da se dogovorimo o datumu. Koliko ja znam, dosad ni�ta od toga nije u�injeno." Sla�e se da ima nekoliko kandidata me�u kojima je i ministar odbrane Danske, ali uz smeh dodaje: "Nemojte se mnogo oslanjati na ono �to pi�u novine." Ovog puta novine su bile u pravu jer je Kofi Anan krajem sedmice upravo Hakerupa odredio za Ku�nerovog naslednika.

VREME: Kada ste do�li na Kosovo obe�ali ste da �ete stvoriti uslove za odr�avanje lokalnih izbora, i taj posao je obavljen. Jeste li zadovoljni?

KU�NER: Jo� nisam obavio posao, jo� je sve daleko od obavljenog, ali u ovoj fazi napravljen je prvi, veliki korak. Lokalni izbori su pro�li bez problema, �etvoronedeljna predizborna kampanja je bila dobra i nije bilo nasilja, a na sam dan izbora zabele�en je najni�i nivo nasilja na Kosovu. Ali posle toga, na�alost, neki oblici nasilja ponovo su se javili. Iskren da budem, jeste � posao je obavljen. I ne samo to. Pripremali smo se za te�ko�e u kojima se mogu na�i ljudi koji su po prvi put izabrani a ne postavljeni, kako je to bilo ranije. Dakle, najpre da se oni koji su izabrani upoznaju jedni s drugima, a potom da izaberu rukovodstvo u svojim op�tinama, ne�to poput gradona�elnika. Na na�e iznena�enje to je u�injeno mesec dana pre roka koji smo mi postavili. Oni se sada u�e demokratiji, naro�ito pravilima koje moraju da po�tuje oni koji su u opoziciji. Ovo je tek po�etak�

Koriste�i izraz "u�enje demokratije", vi kao da dajete za pravo nekima koji su po dolasku na Kosovo, posle ulaska trupa KFOR-a konstatovali da su u pokrajini zatekli "usku politi�ku elitu i pretpoliti�ko dru�tvo"?

To je pomalo pe�orativno, to "pretpoliti�ko dru�tvo". Ali, ta�no je da oni nisu naviknuti na demokratiju, na po�tovanje reda i zakona, na pravila u odnosima ve�ine i opozicije. Naravno, to je posledica decenija komunisti�ke vlasti i oslanjanja na dr�avu koja re�ava njihove probleme. U stvari da, "pretpoliti�ko" na neki na�in i nije tako lo�a definicija, ali sada su na putu ka politi�kom dru�tvu.

Vratimo se izborima. Srbi na Kosovu na njima nisu u�estvovali. Sada kad je sve zavr�eno kako ocenjujete taj njihov potez?

Ja sam im govorio da je neu�estvovanje politi�ka gre�ka. Ako �ele da ostanu na Kosovu, da budu "Kosovari", onda treba da u�estvuju. Ali, prisetite se, neki od Srba na Kosovu su �eleli da u�estvuju, da se registruju i bili su na listama u nekim op�tinama poput Leposavi�a i drugih. Lideri SPS-a, Milo�evi�evi ljudi, blokirali su ih, prisilili ih da se povuku, fizi�ki su ih spre�avali da u�estvuju na izborima. Samo je nekoliko stotina, mo�da hiljada Srba na Kosovu bilo spremno da se upusti u demokratsku "igru". Na�alost, to je bilo nemogu�e. Za nas je izbor bio lak jer smo znali da, ukoliko �elimo da izbore odr�imo u predvi�enom roku, moramo da zaklju�imo izborne liste na vreme, sa njima ili bez njih. Sada moramo ponovo da pravimo izborne liste za Srbe jer su oni promenili mi�ljenje. Sada dolaze kod mene jer sam ja imenovao njihove predstavnike u tri op�tine na severu Kosova, i ja sam im ponudio odr�avanje novih lokalnih izbora u tim op�tinama. Kada �e oni biti odr�ani jo� ne znam.

Vlada mi�ljenje da ste svojim postupcima odradili dobar posao Slobodanu Milo�evi�u, koji vas je koristio kao nekoga na koga mo�e da svali krivicu?

Na odre�eni na�in ste u pravu. Pogotovo kad je re� o ljudima ovde, ali to ipak fakti�ki nije ta�no. Me�unarodna zajednica nije do�la ovde da podr�i "Kosovare". Da okon�a sukobe to da, ali tako�e i da se bori protiv Milo�evi�a.

Va� nedavno iznesen stav da je jo� rano za pregovore predstavnika Albanaca sa Kosova i jugoslovenskih vlasti tuma�i se kao podr�ka Ha�imu Ta�iju, koji je rekao da niko nema prava da sam, u ime Albanaca sa Kosova pregovara sa Beogradom?

Ne, gospodin Rugova je to prvi rekao.

Postoji razlika. Ibrahim Rugova je upotrebio druk�iju, bla�u formulaciju, a osim toga sve se stavlja u kontekst ideje o parlamentarnim izborima na Kosovu koja se vama pripisuje?

Lako je vama da ka�ete tako ne�to. Vama treba �rtveni jarac, i to je u redu, imate ga. Ali, �alim slu�aj, re� je samo o rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN-a. Kako da uspostavimo samoupravu na Kosovu, �to jasno pi�e u rezoluciji � bez izbora!? Dakle, njima trebaju izbori na najvi�em nivou. U ovom trenutku su svi, pa i Rugova, koji pripada umerenoj struji, protiv preuranjenih pregovora sa Beogradom. Zna�i nisam ja taj, ve� on! Ja sam samo upozorio da ih ne treba po�urivati jer �e biti ubijeni! Mi apsolutno moramo uzeti u obzir i stepen nasilja koje ovde vlada. Pregovora �e biti, naravno da �e ih biti, ali kada, to ne znam.

Govorite o parlamentarnim izborima na na�in koji li�i na onu o tome da li je starija koko�ka ili jaje. Nije li odr�avanje tih izbora prejudiciranje re�enja statusa Kosova, a u rezoluciji je to podru�je u sastavu SRJ?

Nemojte sada da govorite o tome! Jo� je rano�

Ali, ako imate parlament?

Oni u ovom trenutku nemaju parlament, a da bi se on oformio, potrebni su op�ti izbori. Dakle, hajde da ih organizujemo! To je zahtev ovda�njeg stanovni�tva, to je i deo mog mandata, prema tome ja moram da sprovedem ono �to mi je posao.

Ali to je ipak prejudiciranje statusa?

Da, znam, ali i gospodin Ko�tunica je vrlo jasno rekao da je rezolucija 1244 pravni osnov za re�enje. Tu se potpuno sla�emo, ne samo Ko�tunica i ja ve� i ovda�nji albanski i srpski lideri. Ako Savet bezbednosti UN-a usvoji neku novu rezoluciju stvari �e se promeniti, ali sada je tako kako je.

Gospodine Ku�ner, pa situacija je ista kao u vreme odr�avanja lokalnih izbora: ako budete insistirali da se izbori za parlament Kosova odr�e �to pre, a niste stvorili uslove da se vrati �etvrt miliona prognanih Srba?

Oni mogu da glasaju i ako se ne vrate na Kosovo! Ja sam svojevremeno to tra�io i od Slobodana Milo�evi�a, pred lokalne izbore. Tra�ili smo da se popi�u svi prognani, ali je to odbijeno. I sada smo spremni na tako ne�to kako bi i oni glasali. Problem je jednostavan � da li smo za striktno sprovo�enje rezolucije 1244 ili ne. Ako se u tome sla�u i me�unarodna zajednica i predsednik Ko�tunica i lideri obe strane na Kosovu, u �emu je onda problem!? Pa za vreme Titovog re�ima Ustav iz 1974. predvi�ao je ne samo parlament ve� i predsednika Kosova! Ja ne znam da li �e nam i sada trebati predsednik, ali parlamentarni izbori su deo sprovo�enja rezolucije.

Ipak, u ovakvim uslovima mnogi �e parlamentarne izbore tuma�iti kao prvi korak ka nezavisnom Kosovu?

Nije ta�no! To �e biti samo prvi znak � ne, prvi znak bili su lokalni izbori, dakle znak stvarne autonomije kakvu predvi�a rezolucija. Nemojte me pogre�no razumeti, ali ja nikad nisam rekao ni jednu jedinu re� o nezavisnosti Kosova! Nikad!

Ba� nikad i ba� nikom?

Nikom! Nikad! Nikad! Ja �vrsto verujem da bi visok stepen autonomije ovde bio fantasti�an uspeh.

Ali va�u izjavu na nedavnom skupu u Atini da jo� nije vreme za pregovore analiti�ari su tuma�ili kao podr�ku biv�em lideru U�K-a Ha�imu Ta�iju, koji otvoreno zagovara nezavisnost Kosova?

Ne, ja sam samo rekao da je jo� rano�

Da, ali je to samo oja�alo uverenje onih koji smatraju da ste vi prepreka pregovorima, da spre�avate i neformalne kontakte?

To apsolutno nije ta�no! Pa moji saradnici su ba� danas u Beogradu! Ja sam samo upozorio na situaciju u kojoj jo� postoji velika opasnost od politi�kih ubistava i da nikoga ne treba po�urivati�

Zna�i jo� je rano i za povratak Srba?

Da, da. Godinu dana nije dovoljno vremena u mirovnom procesu! To je jasno. Pa ja bih bio najsre�niji kada bi bilo mogu�e ne samo Srbe ve� sve zajedno okupiti oko stola i re�i � OK, re�ite svoje probleme mi �emo vam pomo�i. Ali, u ovom trenutku to nije mogu�e. To je sada veoma rizi�no i opasno! Se�anje na rat je jo� sve�e, jo� nisu otvorene mnoge masovne grobnice... Jo� je isuvi�e rano. Evo, mislilo se da je pravi trenutak na Bliskom istoku, a pogledajte �ta se potom dogodilo! Za mirovni proces moraju da pro�u jedna ili dve generacije. I�i br�e bilo bi nenormalno! U redu, prihvatam da budem �rtveni jarac, ali ja ne �elim da budem gatara, da prori�em sudbinu. Ono �to znam, a trideset godina se bavim ratovima, jeste da je jo� rano. Mi najpre moramo obnoviti zemlju, vratiti neke normalne stvari, li�ne karte na primer... To je proces... Albanci su jo� uvek veoma zatvoreni ljudi, a i Srbi li�e na njih, svi su introvertni, sa posebnom psihologijom, sa porodi�nim vezama, vezama u mestu u kome �ive ali ne i sa drugima. To je stvarnost, i terba�e vremena da se to promeni. Modernizacija, demokratija, otvaranje prema Evropi � da! Ali, brzinom koja prili�i svima njima, a ne da ih neko sa strane na to prisiljava ili po�uruje. Jer tako ne�to, a to se desilo i na konferenciji u Atini, svakako mo�e da donese vi�e �tete nego koristi. Ne mo�ete prisiljavati ljude da se vole! Ali, moramo ih prisiliti da vi�e ne ubijaju jedni druge, a za to treba vremena.

Politi�ki predstavnici Srba sa Kosova smatraju da ne mo�e biti govora o izborima pre nego �to se stvore uslovi za povratak prognanih, sloboda kretanja i garancija bezbednosti?

Ja sam ih razumeo i ranije, i jo� uvek imam razumevanja za takav njihov stav. Njihov glavni argument bili su bezbednosni razlozi. Ne mogu da putuju, nemaju slobodu kretanja i sve to je u�asno i ta�no! Ali, mi negde moramo zapo�eti proces demokratizacije i �vrsto verujem da i oni moraju to u�initi i da su ve� u to ube�eni. Ali to nije lako za jadne Srbe. Mislim, savr�eno je ta�no da je problem bezbednosti va�an i sa humane, i sa moralne, i sa politi�ke ta�ke gledi�ta. Ali, tehni�ki to nije istina�

�ekajte, �etrdeset hiljada KFOR-ovih vojnika�

�etrdeset pet hiljada.

UNMIK-ova policija trebalo je da bude me�ovita, pa je opet situacija takva kakva je. Srbi se ose�aju izdanima, ranije od vlasti u Beogradu, a potom i od me�unarodnih snaga koje su im obe�ale garantovanu bezbednost?

"Izdani" nije ba� najbolji izraz.

Mo�da koristim jake re�i...

Ne, u na�em razgovoru to nije problem, ali... ja ih (Srbe op. D.R.), razumem. U stvari, da krenemo redom: me�ovita policija... idemo ka tome, ali moramo da obu�imo ljude i imamo fantasti�an uspeh na Policijskoj akademiji u Vu�itrnu, gde u grupi od 2005 ima 300 Srba. Ali obuka tra�i vreme i sada u svakoj grupi koja dolazi na dvomese�nu obuku imamo toliko ili vi�e Srba. OK, to nije dovoljno, ali na� cilj je da do avgusta slede�e godine imamo 5000 policajaca. Znate, u posleratom periodu smo, i ja nikad u svom �ivotu nisam video, a bio sam u mnogim kriznim podru�jima po svetu, imali tako brz napredak i razvoj administracije, ali ja ih razumem da to nije dovoljno brzo; 45.000 vojnika KFOR-a, 4000 UNMIK policajaca�

I jo� uvek se otkrivaju skladi�ta oru�ja?

To je ta�no. Poslednji put tovar oru�ja otkrila je UNMIK policija, zajedno sa KFOR-om, ali otkrili smo. Mi nemamo iluzije o tome da vi�e nema skrivenog oru�ja. Ali, radimo...

Tolike hiljade vojnika i policajaca, a i dalje nema bezbednosti. To je upravo ono �to mnoge zbunjuje?

To je savr�eno ta�no, ali ne mo�ete �uvati svakog �oveka pojedina�no. Na na�u �alost, mi smo se suo�ili sa tim saznanjem. Na Kosovu gde ljudi govore razli�itim jezicima treba�e vremena da se stvori bezbedno okru�enje, ali �e vam svaki specijalista re�i da je nemogu�e �uvati svakog �oveka pojedina�no. �ak i u mojoj domovini, ako ho�e nekoga da ubiju, to se mo�e. Pa pogledajte �ta se de�ava u �paniji, Severnoj Irskoj... Ako nekog ho�e da ubiju, uspe�e, na�alost. Mogu vam pokazati grafikone... Kad smo do�li na Kosovo bilo je izme�u 40 i 50 ubistava nedeljno, a sada je izme�u dva i �est.

Ali, zar nije razlog opadanja "etni�kog kriminala" to �to je u me�uvremenu �etvrt miliona Srba napustilo Kosovo, a oni �to su ostali �ive u enklavama?

To je istina. Ako se uzmu u obzir procenti, to je savr�eno ta�no. Ali, znate, kada sam govorio o ubistvima, vi�e od dve tre�ine ih je me�u samim Albancima. Sada je nivo "etni�kih ubistava" blizu nule, ponekad jedno ili dva nedeljno. I to je mnogo, ali to je realnost! Nisam je ja stvorio, ve� je to realnost ovog podru�ja. Da bismo obezbedili red i mir, to podrazumeva i sudstvo koje poku�avamo da oformimo ni iz �ega i koje sada funkcioni�e tek na nivou sitnih prekr�aja. Ali, sada imamo veliko su�enje u Mitrovici...

�estorici Srba...

Korak po korak to popravljamo, ali je to sporo, i ja to razumem. Narod je zabrinut, ljudi �ele da za�tite svoje porodice, i to razumem. Ali, da bi se vratili, ne samo Srbi ve� i pripadnici drugih manjina koji su izbegli, mi ih �elimo ovde, ali moramo ih unapred za�tititi, a to je ono �to nije lako. Lako je re�i "po�to se oni vrate", ali kada �e to biti!?

Jeste li vi uop�te imali ideju kako da stvorite atmosferu za njihov povratak? Jeste li iza�li pred njih i rekli � ovo je moja ideja?

Imali smo zajedni�ki komitet sa vladikom Artemijem i Oliverom Ivanovi�em, predstavnicima podru�ja i ljudima iz me�unarodne zajednice i korak po korak odabirali smo sela jedno za drugim sa idejom da prvo obnovimo ku�e, zajedno sa Srbima, da potom sa KFOR-om obezbedimo zonu bezbednosti i da tek tada pozovemo porodice da se vrate. Jer ponuditi porodicama da se odmah vrate bilo bi rizi�no, a ja nisam �eleo da oni previ�e rizikuju. Naravno da se oni mogu vratiti, ve� se hiljadu i po vratilo...

Pa ipak, ono �to se de�avalo dok ste vi bili na �elu civilne misije rezultiralo je va�om izrazitom nepopularno��u me�u Srbima. Mislim, niste ba� neka Madona...

Nije mi svejedno, patim zbog toga, ali �ta da radim. Mislim da to nije zaslu�eno, i istorija �e dati kona�ni sud.

Dobro, ali pretpostavimo da ste imali priliku da se pojavite na nekom od skupova Srba izbeglih sa Kosova, a takvi mitinzi se s vremena na vreme odr�avaju u gradovima po Srbiji, �ta biste im rekli?

Rekao bih � prestanite da sanjate o pro�losti, prestanite da me�ate svoju budu�nost sa pro�lo��u, prestanite da zapo�injete re�enicu u prezentu a zavr�avate je stvarima od pre trista godina, prestanite da �ivite u nerealnom srpskom snu. Izvinite, nisam ja za to kriv, ali na Kosovu dve velike zajednice ne �ive zajedno, �ive jedna pored druge, ali nikad zajedno. To je duga pri�a o Balkanu. Stvarnost je takva da ukoliko �ele da se vrate moraju po�eti od demokratije, a to je po�elo u Srbiji, i otvaranja ljudi. Mora po�eti od osloba�anja zatvorenika, �to je po�elo raspravama o zakonu o amnestiji...

Ima hiljadu Srba koji se vode kao nestali?

Da, to je ta�no, mislim broj nije ta�an, ali ste u pravu. Mnogo je otetih Srba koji su mo�da i ubijeni...

Gospodin �efko Alomerovi�, �ef Helsin�kog komiteta za ljudska prava u Novom Pazaru, ponudio je dokaze o privatnim zatvorima u kojima su Srbi?

Ne! Nikako! Nema dokaza! Svuda smo istra�ivali! Bilo je toliko la�nih, la�nih, la�nih vesti o zatvorima u severnoj Albaniji. Mi smo to proveravali, a to nije istina. Ono �to je istina, a to je tako�e �alosno, jeste da ima hiljade nestalih Albanaca i hiljade nestalih Srba. To je realnost! Svuda je tako, na Bliskom istoku, u Gvatemali, svugde... �ta je sa Bosnom? Na sre�u, broj poginulih na Kosovu mani je nego u Bosni. Pa na Kipru majke i posle dvadeset i pet godina nose slike svojih najbli�ih, ba� kao i ovde, i pitaju se �ta je sa njima! Shvatite realnost. Ja za nju nisam kriv! Me�unarodna zajednica je do�la ovde da spase stvar ili, bolje re�eno, da pobolj�a stanje. Ali mi nikako ne snosimo odgovornost... Ko snosi odgovornost za strahovitu mr�nju me�u ljudima!? Ja svakako ne! Mi smo do�li ovde jer ste se pobili me�u sobom. Stepen mr�nje koji je ovde vladao bio je najve�e iznena�enje za mene kada sam do�ao na Kosovo.

Na kraju, kako komentari�ete �injenicu da vas mnogi smatraju "ameri�kim �ovekom"?

Nisam ja ni na strani Amerikanaca niti na strani Francuza! Ja sam na strani demokratije i �itavog �ivota sam bio na strani �rtava. Nema sumnje da su na po�etku krize na Kosovu �rtve bili Albanci, ali smo po dolasku ovde spoznali da su jedine preostale �rtve u stvari Srbi koji nisu napustili Kosovo. I mi smo se trudili i trudimo se da ih za�titimo i da toj populaciji obezbedimo ono u �emu jo� uvek nismo nimalo uspeli, a to je sloboda kretanja i normalan �ivot. Mi to moramo da uradimo, i to �emo uraditi.

Du�an Radulovi�

�tampa, i ovda�nja i svetska, pi�e o kriminalu na Kosovu, obi�nom, da se tako izrazim, �vercu ljudi, kanalima droge?

Te�ko je promeniti imid� Kosova pre svega zbog stra�nih, odvratnih ubistava koja se jo� uvek de�avaju. Mi smo svesni stvari koje se ovde doga�aju. Najpre, da vam ka�em, mislim da trgovinu drogom u Evropi, ne samo na Kosovu, jednim delom kontroli�u "Kosovari", ne samo oni, ne �elim da budem rasista, ali to je dokazano u izve�tajima me�unarodne policije. Ali njih nema na Kosovu! Pa nisu valjda toliko glupi da svoje kanale organizuju ovde gde ima toliko vojske koja ne mo�e pojedina�no da za�titi svakog, �ao mi je, ali mi smo samo u tri slu�aja otkrili male koli�ine ha�i�a i samo jednom malu koli�inu heroina! Dakle, ja ne mislim, ne mogu da budem siguran jer nisam specijalista, ali ne mislim da je ta�no da droga polazi sa Kosova. Putevi droge vode sa istoka i u to su ume�ani neki sa Kosova, iz Albanije, mo�da Srbi ili Francuzi, ali mi na Kosovu ne samo da nismo otkrili puteve droge ve� ni ozbiljnije koli�ine. Ipak, ja ne mogu da tvrdim da toga nema, ali sa onim �ime raspola�emo mi to nismo otkrili. Prostituciju � da. Na�alost, to je jedina oblast u kojoj Albanci i Srbi sara�uju. Nedavno smo uhapsili bandu iz Kosova Polja koja je bila me�ovita i koja je dr�ala javnu ku�u u kojoj su jadne dame bile zlostavljane. Sada smo tih dvadesetak �ena smestili na sigurno mesto gde se oporavljaju i �ekaju na repatrijaciju. I carinici su ljudi iz razli�itih zemalja i ja znam da svi oni nisu an�eli. Ali, sve to nije na�a osnovna preokupacija. Nasilje, posebno ono povezano sa ovda�njom pro�lo��u, tradicijom, krvnom osvetom, to je ono protiv �ega je veoma te�ko boriti se. Zakon Leke Duka�inija ovde jo� va�i.

Od dolaska me�unarodnih snaga i uop�te ljudi iz �itavog sveta procvetala je i korupcija. Ume�ani su i stranci i biv�i pripadnici UCK-a?

To je ta�no.

Kako se borite protiv toga?

Borimo se, naravno da se borimo. Posle rata mnogo je ljudi do�lo iz planinskih krajeva u gradove kao neka vlast. Pa i u Francuskoj su pripadnici pokreta otpora posle rata prigrabili svu vlast. Mi smo ovde uspeli da ih stavimo pod kontrolu, ne ba� sve, ali ve�inu.

Na Kosovu su i ljudi iz Albanije, granice su otvorene?

To nije ta�no, to su bajke, glasine. Do�lo ih je nekoliko stotina, mo�da nekoliko hiljada na �itavom Kosovu. Pa ba� zato je va�no sve ih popisati, pa oni koji nisu u evidenciji i koji nemaju isprave bi�e proterani. �to se ti�e granice, nije ta�no, mi kontroli�emo putne pravce, ali krijum�ari znaju puteve kroz planine. Mi imamo me�ovite patrole, ali to nije dovoljno. Ranije su �vercovali ljude, gorivo, a sada se radi samo o cigaretama. Mi sada oporezujemo sve cigarete i �verc se smanjuje.

prethodni sadr�aj naredni