Se�ate li se 2 Beka Byka?
Ovih
je dana nova i preduzimljiva Vlada AP Vojvodine re�ila da pokrene
inicijativu za pokretanje postupka za izmene i dopune Zakona o slu�benoj
upotrebi jezika i pisama, tako �to �e � bar u Vojvodini � biti
ponovo uspostavljena potpuna zakonska ravnopravnost �irili�nog i latini�nog
pisma. Ovo je u ranijim dekadama prili�no dobro funkcionisalo i u "u�oj"
Srbiji, a o Vojvodini da i ne govorimo � sve dok se neko nije dosetio da
u ravnopravnosti ima ne�eg podmuklo
neravnopravnog ("nisu tu, kom�inice, �ista posla!"), i da
to mora da je neka zavera usmerena ka rasrbljivanju
vaskolikog srpstva... Tu negde, na toj ta�ki, kao da je i po�elo na�e
turobno putovanje u Besmisao.
Se�ate li se, recimo, one po�asti zvane "Dva veka Vuka"? Bilo je to tamo negde leta gospodnjeg 1986; Srbijom je vilenila sve ja�a "kosovska frustracija", Slobodan Milo�evi� se polako spremao da odgurne Ivana Stamboli�a i postane Vo�d, a neko se dosetio, gle, kako dolazi jubilej Vuka Karad�i�a, pa bi bio red da to Srblji nekako sve�ano & radno obele�e. Re�eno � u�injeno: uskoro nije moglo da se �ivi od lika brkatog narodnog prosvetitelja i ljubitelja erotske poezije, a slogan 2 Beka Byka nas je (opominju�e, pa �ak i, pokazalo se � prete�e) gledao sa kutija �ibica, upalja�a, rizli i kondoma, ne�no otpadao sa oznojanih etiketa mineralne vode i piva, strogo odmeravao nivo na�eg �irili�nog patriotizma mr�te�i se na nas sa panoa na zidovima sve brojnijih Kulturnih i Dru�tvenih Institucija koje su se jedna za drugom pridru�ivale nastupaju�oj Renesansi Na�eg Pisma... Tako ne�to Srbija nije ranije videla, bar za vakta nekolikih posleratnih generacija; ta "marketin�ka kampanja" je zapravo implicitno, na jednom "�irem dru�tvenom fonu", ciljala daleko dalje od onoga �to joj je bila nominalna "tema". Organizovano uterivanje Vuka u glavu bilo je delom velike kampanje "povratka �irilice" (i vaskolikog "narodnja�tva") koja je prethodnih decenija bila, kao, ugro�ena pred hegemonizmom kvarne imperijalisti�ke latinice; sve ovo je, pak, bilo tek "kulturna" priprema za ono �to �e buknuti vrlo ubrzo, a �to �e postati poznato kao "doga�anje naroda". The rest Is History (of shame & crime). Ne sugeri�em "teoriju zavere": nije sve ovo moralo biti deo nekakvog masterplana; naprosto, psihoti�no stanje nacije doseglo je takve dimenzije da su se doga�aji "prirodno" nizali jedan za drugim, postepeno pove�avaju�i "ulog" jedne histerije. Za koju znamo gde se zavr�ila, odnosno u kakve je istorijske nusprostorije povukla celu naciju (i zatim, umalo, povukla vodu za njom).
Po�to je u tim danima Udru�ena Glupost na na�e o�i postajala ovaplo�ena, materijalna sila, nije mnogo vredelo dokazivati kako se u toj pri�ici bednog nivoa radi tek o tipi�nom, za inteligenciju odraslog �oveka uvredljivo banalnom nacionalisti�kom fantazmu i kako �irili�no pismo nikako nije "ugro�eno": naprotiv, bilo je predominantno (dovoljno je re�i da su sve dnevne i ve�ina nedeljnih novina i knjiga izlazile na �irilici, da je �irilica imala prednost u �kolama etc.). Ali, sve d�aba: orkestrirana "antilatini�na histerija" � kao deo jednog mnogo �ireg odlepljivanja pobudaljenih miliona Kojima Je Vra�eno Dostojanstvo � ve� je uzela maha, i ubrzo je preto�ena i u zakon, tako da je �irilica postala zvani�no, superiorno, Jedino Pravo, Dr�avno Pismo, a latinica tek nevoljna ispomo�, Nu�no Zlo u lokalnim zajednicama gde, eto, �ivi ba� mnogo "nesrba". De�avalo se, neretko, da vam u kojekavim Nadle�tvima vrate obrazac ispunjen gnusnim, nakaznim vatikansko-protestantskim latini�nim slovima, zahtevaju�i da ga ispunite ponovo, ali u novootkrivenom vizantijsko-pravoslavnom duhu...
Nova vlast u Vojvodini � prete�no "autonoma�ka", na u�as Nele�enih � pokrenula je ovu inicijativu prevashodno zbog brige za ravnopravnost etni�kih manjina koje �ine oko 40 posto stanovnika Vojvodine. To je razumljivo: svaka prava nacionalisti�ka histerija "ospoljava" se prevashodno razli�itim formama represije nad manjinama, od onih najgrubljih ("etni�ko �i��enje") pa do naizgled "svilenih" ali dugoro�no tako�e pogubnih, kao �to je "dr�avno" petljanje u njihov identitet i forme njegovog iskazivanja. No, tvrdim da su u celoj ovoj temeljno idiotskoj stvari oko �irilice i latinice etni�ke/jezi�ke manjine od po�etka bile tek "kolateralna �teta", a da je prava "ciljna grupa" mozgoispiraju�eg poduhvata bila ve�ina, tj. srpsko dru�tvo u celini. Ova je, naime, reaktivna hiper�irilizacija iz poznih osamdesetih nastala kao deo jedne �ire "alergijske" reakcije dru�tvenih lumpenslojeva (kojima je, pak, politi�ko-kulturnja�ka lumpenelita bila portparol) na proces modernizacije koji je � makar i u "reformkomunisti�koj" varijanti � obuzeo srpsko i SFRJ dru�tvo, tada ipak prili�no visoko integrisano u "svet", sa lepim izgledima da se u njemu potpuno razba�kari po prirodnom globalnom uginu�u komunizma (koje je ubrzo usledilo). Otuda je naprasna zabrinutost srpske malogra�an�tine zbog zami�ljenog "gubitka korenja" bila manifestovanje dezorijentacije i straha, duboka, pomula strepnja pred neizvesnostima "globalne utakmice"; dok su, recimo, Slovenci � ti pederi! � hrlili u "Evropu zdaj", ovde je dominantni diskurs regresirao u pravcu demonstriranja i �epure�eg isticanja infantilno-inad�ijskog, "anti-komunikativnog", narcisti�kog Mi; onog "Mi" kojem Drugi nisu ni potrebni. Se�am se, ba� su negde tih godina na �elezni�koj stanici u Beogradu postavljeni oni � tada "moderni" � displeji koji pokazuju dolaske odlaske vozova; slova su na njima, me�utim, bila isklju�ivo �irili�na... Kada se to tako uradi na glavnoj stanici prestonice jedne evropske dr�ave, onda to nije ni�ta drugo nego sna�an signal da se na dolazak Stranca vi�e i ne ra�una. Simboli�ki zna�aj ovog �ina bilo je nemogu�e preceniti. Pre koju godinu sam nabasao na knjigu megatira�nog britansko-ameri�kog putopisca Bila Brajsona, u kojoj ovaj opisuje svoje pute�estvije po Isto�noj Evropi s kraja osamdesetih: tamo ima scena kada Brajson, unezveren i Izgubljen U Kosmosu, poku�ava da na glavnoj autobuskoj stanici odgonetne �irili�ne natpise (putovao je u Sofiju), a zatim i da na�e �alter na kojem neko govori engleski... �ta da vam pri�am, umal' da �ovek ode za Pljevlja!
Vojvo�ani su, dakle, re�ili da okon�aju jednu sramotu � koja je tamo, prirodno, posebno upadala u o�i � a da mo�da ni inicijatori ove akcije ne slute koliku simboli�ku te�inu ima njihov potez. Jer, histeri�na re�irilizacija svega postoje�eg nije bila samo akt nasilja nad Drugim; ona je prevashodno zna�ila egzorciranje Drugog u Nama, preventivno ukidanje �anse jednom dru�tvu da iskora�i iz ve�ito perpetuiraju�e autoritarnosti i retardiraju�eg kolektivizma. Sama �irilica "kao takva" je u svemu tome, razume se, potpuno nedu�na.
Teofil Pan�i�
