Povlašćeni odmetnici
Muzika, rokenrol i estrada su najtransparentniji mediji kada je u
pitanju stanje nacionalnog i političkog duha vremena u obe ove drčne države,
i kada se međusobni odnosi regulišu u ovoj sferi, a Srbi i Hrvati se
budu kleli u iste pop ikone, tek onda se može reći da je među narodima
nastupio period miroljubive i
aktivne koegzistencije
Klasičnim
novinarskim frazama može se reći da su KUD Idijoti, posle deset godina
odsustvovanja sa ovih prostora, u petak 8. decembra održali trijumfalni
koncert pred prepunom dvoranom novobeogradske Hale sportova koja ih je
ovacijama dočekala i ispratila, a između nepogrešivo sa Tustom horski
otpevala sve stihove svih otpevanih hitova, a naročito napeve Jebem
ti rat da ti jebem, Glupost je
neuništiva i Ja sjećam se te.
Isto veče u publici se prenosila radosna vest koja se to veče mogla čuti
na beogradskim radio talasima – 20. i 21. decembra u SKC-u svira Darko
Rundek. U okviru multimedijalne radionice "Moja privatna
Evropa", u kojoj pored domaćih učestvuju književnici, kritičari,
teoretičari i izdavači iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine,
Makedonije, Rusije, Bugarske i Mađarske, i koja se odvija u Kulturnom
centru Beograda od 12. do 17. decembra, predstavljen je ugledni hrvatski
časopis za kulturu "Zarez" i izdavač
"Ženska infoteka" iz Zagreba, a sledi i predstavljanje
Grupe 99 u okviru koje deluju mnogi priznati pisci bivšeg jugoslovenskog
prostora, pa će tom prilikom Beograd posetiti Slobodan Šnajder i jedan
od najznačajnijih mlađih hrvatskih pisaca Miljenko Jergović. Da li to
znači da su napokon došla vremena kada nastup hrvatskih bendova u Srbiji
i uopšte kulturna razmena i komunikacija između doskoro do krvi zavađenih
država postaje normalna
stvar, oslobođena predvidljivih nacionalnih istorijskih i političkih
implikacija i komplikacija? I da su sa Miloševićem pale sve ideološke i
psihološke barijere zbog kojih se ta razmena odlagala za neko drugo,
bolje vreme.
BEZ POLITIKE: U samom nastupu KUD Idijota ni oni najsumnjičaviji nisu mogli da primete ništa od politike, bar u smislu kako je političari shvataju. Kako u nastupu Puljana, tako politike nije bilo ni u reakcijama publike, o čemu rečito govori jedan od retkih transparenata koji je šetao po hali – "Knin - Dalmacija – Punk". O kakvoj jugonostalgiji, uprkos prisutnoj zastavi SFRJ, moglo je da bude reči kada je prosečno godište prisutnih bilo otprilike isto ono koje su izvodili sa nastave iz nižih razreda osnovnih škola pravo na mitinge podrške Vođi, što nekako pada u vreme kada su Idijoti poslednji put nastupili u Beogradu. Beogradski koncert KUD Idijota bio je ono što treba da bude - klasičan, običan odličan rok koncert. A pankoidni Puljani su odavno zaslužili da se o njima rečnikom političke korektnosti bilo kog tipa ne može ama baš ništa reći. Ni o njima ni o Rundeku, jer je kategorija opozicije, nacije, države, rata ili politike za njih preuska i ne određuje nijedan važan segment njihovog opusa. I KUD Idijoti i Rundek predstavljaju onu povlašćenu grupu Odmetnika koji omeđuju prostor istinske a ne političke slobode, mogućnost izbora po srodnosti a ne po nužnosti, i čije je samo prisustvo najjači i najrečitiji otpor gluposti koja je, osim što ne priznaje nacionalne granice, uostalom i neuništiva, što reče Tusta. To je razlog zbog kojeg su oni toliko nedostajali ovdašnjim generacijama odraslim u katastrofi, kao što, pretpostavljam, Rambo i Partibrejkersi nedostaju tamo preko reke. Zbog onog refrena KUD Idijota koji nema svako pravo peva – "Fak d sistem, fak, fak, fak!"
Dobro, Idijoti, Rundek, ali gde su u celoj priči oni drugi, tiražniji, Oliver, Parni valjak, Tereza, Kazalište...
ODGOVOR GLAZBENE UNIJE: Hrvatska glazbena unija, strukovno udruženje profesionalnih hrvatskih muzičara i izvođača, ima svoje predvidljive interese da slobodnu razmenu i komunikaciju muzike i muzičara dve države koliko je u njenoj moći suzbije, oteža i iskomplikuje, od izdavanja famoznih radnih dozvola pa nadalje. Predsednik HGU-a Paolo Sfeci, najglasniji u suprotstavljanju gostovanjima jugoslovenskih muzičara u Hrvatskoj, povodom najave da Unija neće sprečavati koncerte Partibrejkersa i Ramba Amadeusa najavljene za januar sledeće godine, ipak je izjavio da Rambo i Partibrejkersi neprestano gostuju u Hrvatskoj, a da su gostovanja "naših glazbenika u SRJ rijetka i zapravo su još uvijek eksces, a ne redovita pojava", tražeći reciprocitet u broju nastupa muzičara dve države. Na Skupštini Hrvatske glazbene unije početkom decembra njeni članovi su se na tajnom glasanju u ogromnoj većini izjasnili protiv liberalizacije izdavanja dozvola stranim muzičarima koji žele da gostuju u Hrvatskoj. Od 94 člana Unije, njih 79 tražilo je uvođenje strožijih kriterijuma za izdavanje dozvola, čime bi smanjili broj gostujućih muzičara iz SRJ, a tek 15 članova bilo je za potpunu liberalizaciju.
Ovde je, pak, najveći problem sirotinja, a odmah zatim i organizacija, red i zakon kada su u pitanju autorska prava, uz svega nekoliko izuzetaka, pa pirati na hrvatskim izdanjima uzimaju silne pare. A drugi je problem što, osim pirata, ne postoji nikakav protok informacija i nema apsolutno nikakvih standarda i kriterijuma bavljenja ovim poslom. Doskoro je promovisanje hrvatske muzike kod nas, paradoksalno, išlo preko raznih "pinkoida", koji su u skladu sa svojom programskom šemom protežirali hrvatsku varijantu istog kiča i neukusa. Zbog toga je ostatak bolje hrvatske scene za ovdašnje konzumente popularne kulture bio i ostao nepoznanica. Zbog ove ružičaste iskrivljavajuće prizme debakl su doživeli i prvi pokušaju nastupa hrvatskih izvođača – Alke Vujice, koja je nastupila na turbo narodnjačkoj proslavi Nove 2000. godine, i Dina Dvornika, koji nije uspeo da proda dovoljno karata u Centru "Sava" da bi se organizatorima isplatio njegov nastup. U aktuelnoj srpskoj demokraciji čini se da stvari tako stoje da niko neće napuniti nijedan prostor samo zato što dolazi odnekuda, iz Hrvatske, Bosne, Cetinja ili Čačka. Potreban je razlog više.
Muzika, rokenrol i estrada su najtransparentniji mediji kada je u pitanju stanje nacionalnog i političkog duha vremena u obe ove drčne države, i kada se međusobni odnosi regulišu u ovoj sferi, a Srbi i Hrvati se budu kleli u iste pop ikone, tek onda se može reći da je među narodima nastupio period miroljubive i aktivne koegzistencije. Možda su ova prva gostovanja muzičara koja ne pripadaju estradi u užem smislu te reči tek prvi i neophodni koraci u pravcu nečega takvog. Bumo videli.
Nebojša Grujičić
