Svet |
Vreme broj 519, 14. decembar 2000. |
Američki izbori Buš i Gor na klackalici Sudije Vrhovnog suda znaju da ovaj put ne odlučuju samo o ishodu
predsedničkih izbora 2000. godine već i o svom ugledu Foto-finiš izbora za predsednika SAD uskoro će presuditi da li će sledeći stanovnik Bele kuće biti teksaški guverner Džordž Buš ili sadašnji potpredsednik SAD Al Gor. Odlučiće Vrhovni sud SAD. U trenutku kada ovaj tekst ide u štampu (utorak), sve je još "na klackalici": "Jedan dan su oni gore, a mi dole, a sutradan smo mi gore, a oni dole, tako je to na ovoj klackalici", slikovito je prokomentarisao situaciju Džejms Bejker, nama dobro poznati nekadašnji ministar inostranih poslova, a sada jedan od najuticajnijih ljudi u Bušovom štabu. Kada su, po odluci Vrhovnog suda države Floride, Gorove pristalice užurbano i oduševljeno, uz pobedničke pokliče, krenule da ručno prebrojavaju više od 40.000 spornih glasova i kada je izgledalo da demokratski kandidat koji ima samo stotinak glasova manje od Buša ima šanse da ipak pobedi, iznenadnom odlukom Vrhovnog suda SAD ručno brojanje je privremeno zaustavljeno. I opet je Buš junior bio "gore". FLORIDA ILI PROPAST: Rasprava pred Vrhovnim sudom u ponedeljak nije dovela do brze odluke i razrešenja ove političko-pravne enigme. Gorov tim pravnih eksperata pokušao je da pred devotoro sudija Vrhovnog suda dokaže da u Floridi nije utvrđena volja birača, što drugim rečima znači da se nije računao svaki birački listić. Naime, utvrđeno je da je na mnogim biralištima u "sunčanoj državi" došlo do ozbiljnih grešaka prilikom mašinskog brojanja, neki listići nisu bili sasvim probušeni, pa su kao "neispravni" odbačeni. Drugi su imali rupicu na pogrešnom mestu, pa se tako desilo da je ultrakonzervativni kandidat Pet Bjukenon, koji je davao i antisemitske izjave, dobio neverovatan broj glasova u Palm Biču gde su birači većinom Jevreji!? Gorov štab traži da se ispoštuje osnovno ustavno pravo birača, da se izbroji ručno tih četrdeset i nešto hiljada listića, jer "samo tako se pouzdano može utvrditi volja birača", što je Državni sud u Floridi i uvažio. Bušov tim advokata dokazuje da je odluka suda u Floridi protivustavna i da se kosi sa federalnim zakonima: svi glasovi su već dva puta izbrojani i njihov kandidat dobio je 537 glasova više od svog demokratskog protivkandidata i, prema tome, njemu pripada svih 25 elektorskih glasova države Florida. Iako je, kad se saberu svi glasovi Amerikanaca koji su izašli na izbore, Gor do sada dobio više glasova, pobeđuje kandidat koji sakupi više od 270 elektorskih glasova; u ovom slučaju, onaj ko pobedi u Floridi. Jedna škola mišljenja zastupa tezu da je ponovljenim brojanjem zakonski propis doista ispunjen i da svako naknadno tumačenje zakona dovodi do pravnog haosa u izbornom sistemu: propisi se ne mogu menjati, dopunjavati i prilagođavati posle izbora, što je smatraju, učinio sud u Floridi. ZA ISTORIJU: Vrhovni sud SAD u Vašingtonu neće proglasiti da je sledeći predsednik SAD Džordž V. Buš ili Al Gor: presudiće samo da li će se nastaviti dalje sa ručnim brojanjem glasačkih listića u Floridi. I to će zapravo odlučiti ko će biti sledeći predsednik SAD. I iz Gorovog i iz Bušovog štaba poručuju da će odluku Vrhovnog suda poštovati bez pogovora. Autoritet Vrhovnog suda Amerike doista je ogroman, i to je, nema sumnje, najuglednija institucija u zemlji. Advokati i televizijske zvezde u ponedeljak uveče su do sitnih sati pokušavali da, analizirajući pitanja, ali i intonaciju, pa i mimiku pojedinih sudija, prognoziraju kakav će biti ishod pretresa pred Vrhovnim sudom u Vašingtonu. Većina polazi od premise da sastav sudija ide na ruku Bušu: petoro "konzervativaca" i četvoro "liberala". Napomenimo da su sudije Vrhovnog suda SAD na ovoj funkciji doživotno: doajena među njima Viljema Habsa Renkvista postavio je još pre 29 godina Ričard Nikson. Republikanski predsednici ( Ford, Regan i Buš) postavili su još šestoro, dok je Klinton za vreme svog dvostrukog mandata imenovao samo dvoje, Rut Bejder Ginsburg i Stivena Brejera, koji slove za liberale. Bolji poznavaoci tvrde da zapravo niko ne može pouzdano da prognozira kako će glasati Vrhovni sud SAD: neki misle da odluka može da bude "iznenađujuća" i sva je prilika "jednoglasna". Sudije Vrhovnog suda znaju da ovaj put ne odlučuju samo o ishodu predsedničkih izbora 2000. godine već i o svom ugledu. Prema tome, malo je verovatno da će glasati kao republikanci, odnosno demokrati 5:4, što bi ozbiljno poljuljalo veliku reputaciju koju Vrhovni sud uživa. U izuzetno delikatnim i teškim slučajevima Vrhovni sud je do sada uspevao da prevaziđe političke podele i donese jednoglasne odluke: u dvadesetom veku najteže su bile "Braun protiv Ministarstva obrazovanja" 1954. kada su sudije Vrhovnog suda jednoglasno bile protiv segregacije u školama. I 1974. je jednoglasno odlučio da predsednik SAD Ričard Nikson mora da preda magnetofonske trake specijalnom tužiocu Arčibaldu Koksu. Ostalo je istorija: afera Votergejt je dokazana, a Nikson napušta Belu kuću. Da li će i sada devetoro sudija Vrhovnog suda jednoglasno odlučiti o brojanju ili nebrojanju spornih glasačkih listića u Floridi? Izvesno je jedino da će njihova odluka ući u istoriju. Slobodanka Ast |
Loša utakmica Za neke je i ishod predsedničkih izbora još jedna potvrda da je Amerika duboko podeljena zemlja, u kojoj su razlike između onih koji imaju i onih koji nemaju sve veće i sve dramatičnije. Drugi odbacuju ovako "čitanje" izbornih rezultata: jeste, kažu, podeljeni smo, ali više oko njujorških "Jenkija" i "Metsa" nego oko Gora i Buša. Svi su više zagrejani za sport nego za politiku. Predsednički izbori 2000. više vam dođu kao gledanje utakmice dva loša tima, koju, eto, gledate jer nema ništa bolje na programu! Međutim, ima i mišljenja, bar na "Njusvikovom" sajtu, da se ne bira samo američki predsednik, već i "lider slobodnog sveta" i da je nedopustivo da "kolevka demokratije" ima takav izborni sistem koji otvara vrata za ovakav postizborni haos: nigde na svetu ne može kandidat za predsednika za koga je glasala većina (Gor) da izgubi od protivkandidata koji je sakupio više elektorskih glasova (Buš). Prema tome, nema pobednika! Najveći gubitnik je, poručuju, američka demokratija. Druge poruke su manje patetične: "Njusvikov" fotorobot (pola Gor-pola Buš) mnoge je oduševio: "Neka budu kopredsednici!" Ali, bilo je i zajedljivih poruka: "Želimo dobrodošlicu najmoćnijoj zemlji na svetu u klub banana-republika!" |