Novi po�etak
Okon�an desetogodi�nji period lo�ih odnosa izme�u Ljubljane i
Beograda
Potpisivanjem
izjave o uspostavljanju diplomatskih odnosa u Ljubljani 9. decembra i
formalno je okon�an desetogodi�nji period lo�ih odnosa izme�u
Ljubljane i Beograda. Tokom tog razdoblja su Slovenija i SR Jugoslavija
uglavnom ignorisale jedna drugu. Bilo je nekoliko poku�aja da se jaz
premosti, ali su svi odreda propali. Milo�evi�ev re�im je
osamostaljenje Slovenije ocenio kao jednostrano i nezakonito otcepljenje.
Nekada�nji jugoslovenski premijer Milan Pani� je bio prvi koji je jo�
1992. godine poku�ao da izgladi odnose tako �to je njegov kabinet
usvojio akt o priznanju Slovenije. Na ovu ponudu je slovena�ki MIP tri
godine pripremao zvani�an odgovor, uz sporadi�ne izjave doma�ih politi�ara
da ih "priznanje Beograda ne zanima", da se isto odbija i sli�no.
Istr�ao se i predsednik Slovenije Milan Ku�an tonom da se priznanje ne
prihvata. Potom se slu�bena Ljubljana na�la u sli�nom polo�aju krajem
1995. godine, kada se uo�i potpisivanja Dejtonskog sporazuma setila Pani�evog
priznanja i odlu�ila da na njega odgovori. Tako je na brzinu priznala
SRJ, ali iz Beograda nije stigao nikakav odgovor. Zamrznuti odnosi
potrajali su narednih pet godina, do smene re�ima u Beogradu.
Jugoslovenska vlada je 20. novembra prihvatila zaklju�ak o
uspostavljanju diplomatskih odnosa; Slovenija je usvojila (kao odgovor)
isti zaklju�ak na sednici Bajukove vlade 8. decembra.
Dok se �ekalo na ustoli�enje nove Drnov�ekove vlade i inauguraciju
Dimitrija Rupela na mesto ministra spoljnih poslova, slovena�ki mediji su
s te�kom mukom poku�avali da koriguju ton prilikom izve�tavanja o
Beogradu i Srbima uop�te. Uz to su u javnost curela nova, sitna iznu�ivanja
tik do Svilanovi�evog dolaska i potpisa dokumenta izme�u dve zemlje.
Slovenija je, naime, jo� u vreme Milo�evi�eve vladavine kao minimalnu
polaznu ta�ku za ikakve dogovore nudila izjavu o potpisivanju
diplomatskih odnosa, bez bilo kakvih dodataka. Tada�nja jugoslovenska
diplomatija na to nije pristala, tvrde�i kako Slovenija mora da prizna
kontinuitet Jugoslaviji.
U trenutku kada je Jugoslavija odustala od teze o sebi kao jedinoj
naslednici, slovena�ki politi�ari po�eli su da pokazuju zanimanje za
novu tvorevinu na Balkanu. A onda su ljubljanski elektronski mediji ve�e
uo�i dolaska jugoslovenskog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovi�a
u Ljubljanu objavili izjavu Dimitrija Rupela, da od uspostavljanja
diplomatskih odnosa ne�e biti ni�ta ukoliko Jugoslavija ne pristane da
potpi�e procentualno razra�en klju� o podeli imovine biv�e dr�ave.
Takav pritisak su nezavisni komentatori ocenili kao ucenu, i dan kasnije
je Rupelova verbalna pirueta pala u zaborav. I Jugoslavija i Slovenija su
potpisale izjavu o uspostavljanju diplomatskih odnosa i nameri o otvaranju
diplomatskih predstavni�tava. Za sada je precizirano da �e biti otvoreno
konzularno predstavni�tvo u Podgorici, dok su se u vezi sa klju�em o
podeli "porodi�nog blaga" biv�e SFRJ slovena�ke diplomate
zadovoljile izjavom jugoslovenskog ministra spoljnih poslova.
Potom je usledila donekle neobi�na vizita Svilanovi�a po centru
Ljubljane; mediji su zatekli nekako kiselog Rupela kako uz Svilanovi�a
pozira pored Pre�ernovog spomenika. Svilanovi� se sreo i sa predsednikom
vlade Janezom Drnov�ekom i predsednikom dr�ave Milanom Ku�anom.
�to se ti�e medijskih reakcija na sam �in uspostavljanja
diplomatskih odnosa, one su bile ve�inom pozitivne. Ako izuzmemo
Dimitrija Rupela, koji se dr�ao kao da ga je vi�a sila naterala da ro�aka
iz provincije pokazuje gradom, analiti�ari nagla�avaju korist koja bi se
mogla u�i�ariti od bolje saradnje, a bilo je i sporadi�nih mi�ljenja
da bi se sporna pitanja iz pro�losti mogla sada sa Jugoslavijom re�iti
�ak i br�e nego sa susednom Hrvatskom. Re�ju, u medijima nije falilo
uobi�ajenih, nadmenih tonova poput komentara u "Delu" da je
poslednji sporazum izme�u Jugoslavije i Slovenije zaista
"istorijski", po�to su odnosi izme�u Beograda i Ljubljane sada
prvi put u istoriji ure�eni na "potpuno ravnopravnoj osnovi".
Jer, svi dosada�nji sporazumi "u proteklih sto godina" bili su
"optere�eni ili srpskom vojnom nadmo�i, svetskim i politi�kim
odnosima ili ideolo�kim opredeljenjima". Sledi i zaklju�ak da je
Slovenija zbog zastupanja ravnopravnosti nasledstva "moralni
pobednik", dok je Jugoslavija sada bila prisiljena da pristane na
sporazum zato �to je to jedna "siroma�na dr�ava kojoj treba pomo�",
a "pre svega novac".
Svetlana Vasovi�-Mekina
